„All girls, all green festival” održao se prošlog vikenda u Dorćol Platzu u Beogradu. Umetnice iz Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, Republike Srbije, Hrvatske i Francuske su petak, subotu i nedelju provele oslikavajući zidove Dorćol Platza u cilju promovisanja ženske ulične umetnosti. Naša Sofija Dimitrijević je ispratila festival, a jedna od sagovornica bila joj je i Marija Tica, na Instagramu poznatija kao MoveRama. Marija dolazi iz Valjeva, a već nekoliko godina živi i stvara u Bijeljini sa svojim suprugom. Kroz razgovor sa Sofijom otkrila je kako vidi sebe i svoju umetnost, ali i kako svaki mladi umetnik može da pronađe umetnost u sebi.
Za početak bih želela da te pitam da nam opišeš sebe i svoju umetnost u 3-4 reči?
Ja sam MoveRama, ljudi koji me znaju i koje me prate znaju da radim Stencil art, da za svoju umetnost koristim šablone i sprejeve, za murale i stencil.
Kako ti se čini cela ideja „All girls, all green” festivala, koliko te je to inspirisalo da dođeš ovde i pokažeš svoju umetnost?
Ja sam došla iz Bjeljine, tamo nema ovakvih događaja, tako da mi je ovo jedinstvena prilika. Ovo je prvi ovakav festival u kome učestvujem. Inače, u Bjeljini nema ovakvih festivala, kao što sam već rekla, ali u Bosni i Hercegovini ima sličnih festivala, na primer u Sarajevu i Mostaru, ali nijedan nije „all girls”, što mi predstavlja zadovoljstvo. Vrlo je malo devojaka koje crtaju, tako da sam želela sve da ih upoznam ovom prilikom.
Pošto potičeš iz Bijeljine, koliko ti je važno što konačno beogradska publika ima priliku da vidi tvoju umetnost?
To mi je jako važno zato što sam ja inače iz Srbije, ali živim u Bijeljini već 4-5 godina. Zato sam i donela svoje slike, tako da posetioci Dorćol Platza mogu da vide trenutnu izložbu murala i izložbu koja je bila sinoć na otvaranju. Postavka će biti ovde još sigurno 10 dana, tako da mogu da pogledaju.
Kada govorimo o nekim temama i idejama koje tebe inspirišu, šta je ono što poslednjih nekoliko godina želiš da predstaviš u svojoj umetnosti?
To je odlično pitanje zato što je ovo tema murala i ove manifestacije. Kao što ste videli ostale murale, sve devojke kao inspiraciju imaju portrete žena. Ja obožavam da kombinujem simbole prirode i geometrije, tako da to volim kroz portret da provučem.
Pomenula si neke veoma zanimljive stvari, između ostalog pojam žene u umetnosti. Koliko je važno da danas, u 21. veku i 2021. godine, govorimo o ženama koje se bave street artom?
Jako je bitno zato što smo mi u suštini iste kao muškarci, samo nas ima manje. Ovde od nas sedam devojaka koje radimo murale, samo tri rade sa sprejevima, što je još ređe nego da radimo murale. Sprejevi su više vezani za muškarce, ali ne zna se zašto, tako da je ovo promocija kako bi ljudi videli da je sasvim normalno da devojka drži sprej i da radi sa njim.
Šta bi ti poručila mladima koji žele da se oprobaju u street artu?
Najbitnije je da umetnik i umetnica imaju svoj stil. To je pečat koji svaki umetnik treba da ima da bi došao do izražaja. Moj savet je da probaju što više vrsta, da od svih umetnika koje vole, da probaju da rade ono što oni rade, i onda se kao slagalica sklopi sve – boje, prikazi, motivi, zavisi šta vole, da stvore svoj stil koji je jako bitan da bi se probili na sceni.
