Od sredine maja film „Oaza” počeo je sa prikazivanjem u bioskopima širom Srbije, a pre nego što je srpska publika imala prilike da ga premijerno pogleda u okviru „FEST”-a, film Ivana Ikića je već doživeo svoju svetsku premijeru. Nagrađen je za najbolji evropski film u okviru programa „Dani autora” u Veneciji. Na 49. „FEST-u” je dobio priznanje za najbolji film festivala, kao i nagradu „Nebojša Đukelić” za najbolji regionalni film. Pobrao je pozitivne kritike i od stranih magazina kao što su „Variety” i „Screen”.
„Oaza” govori o sudbinama troje mladih koji su rođeni drugačiji. Marijana Novakov, Tijana Marković i Valentino Zenuni, koji tumače uloge Marije, Dragane i Roberta su tinejdžeri sa posebnim potrebama, štićenici centra socijalne zaštite „Sremčica” i „Srce u jabuci”. Pored mladih debitanata, tu su i Goran Bogdan i Maruša Majer koji tumače njihove vaspitače.
Film počinje prikazivanjem arhivskih snimaka iz 60-ih godina prošlog veka. Snimci svedoče o samim počecima postojanja ovakvih ustanova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i o njihovim štićenicima, licima ometenim u razvoju. Kratki zapisi prikazuju kako njihov život, obrazovanje i vaspitanje izgledaju unutar doma. Glavna radnja je pak smeštena u sadašnjosti, na istom mestu. Film je podeljen u 3 etape i svaka nosi ime jednog od glavnih likova, te prikazuje njihovo viđenje situacija i okolnosti koje su ih svo troje zadesile.
Prva priča je Marijina. Počinje njenim dolaskom u dom iz koga odmah beži. Shvativši da zapravo nema kuda i kome, Marija se vraća na jedino mesto koje joj može pružiti zaštitu, tuš, hranu i krevet. Odmah se sprijateljila sa Draganom i njih dve zajedno obavljaju dnevne aktivnosti. Dragana joj predstavlja Roberta, momka koji je takođe štićenik ove ustanove, a koji ujedno i obavlja poslove u menzi i kuhinji. Marija se zaljubljuje u Roberta i tu počinje njihova priča. Tada shvatamo da se sve svodi na to da je jedna jedina potreba ista za sve ljude ovoga sveta – da vole i da budu voljeni. Iako različiti, sa ograničenim mogućnostima i prostorom, Marija, Dragana i Robert osećaju iste stvari i za njih su voljni da se izbore na najrazličitije načine.
Snimanju ove ljubavne priče prethodilo je godinu dana pripreme u samom domu sa profesionalnom ekipom, a sniman je 8 nedelja. Autentične atmosfera iz doma prenesena je na filmsko platno, a glumci su bez puno dijaloga, svojom emocijom i gestikulacijom uspeli da publika doživi stvari iz njihove perspektive – unutrašnju borbu, bol i patnju ovih likova. Radnje kojima likovi tokom filma pribegavaju vapaj su za slobodom. Dvosatni film od prve scene budi empatiju u gledaocima i tera nas da zaboravimo svakodnevne probleme, poistovećujemo se sa njima i shvatamo da često zanemarujemo najbitnije – svoju slobodu i šta ona predstavlja za svakoga od nas.
Cover photo: Oaza trailer, youtube printscreen
