Luka Babić: Protiv nasilja se moramo boriti ličnim primerom

Na nedavno održanom stručnom skupu Budućnost za mlade u Dorćol Platzu u Begradu jedan od govornika bio je Luka Babić, učenik Treće beogradske gimnazije i osnivač udruženja „I mi se pitamo”. Luka je govorio o izazovima našeg obrazovnog sistema, a u intervjuu nam dodatno objašnjava koja su rešenja srednjoškolci izneli pred sistem.

Koje ključne probleme vidiš u školskom sistemu i koja su njihova potencijalna rešenja?

Mislim da je ključni problem nemotivisanost profesora da pristupe svom poslu sa pedagoške strane. Ta nemotivisanost uglavnom proističe iz toga da ih sistem i državni aparat kao takav obezvređuju i ne odnose se prema njima na način na koji bi trebalo. Da bi došlo do nekakvih promena moralo bi da dođe do poboljšanja njihovih plata, kao i statusa u društvu.

Kako izgleda psihološka podrška u školama?

Prepuna birokratije, prepuna procedura koje su zaposleni u školama dužni da ispoštuju, što ih sputava da se time pravično bave, a onda zbog sve te birokratije i procedura mi završimo sa tim da psihološko-pedagoška služba funkcioniše kao neka kaznena institucija, zato što su oni onemogućeni da nam na pravi način pristupe.

Da li planiraš da nastaviš da se baviš aktivizmom i po završetku školovanja i ako da, na koji način?

Da, apsolutno planiram, a na koji način i u kojoj formi ćemo videti. Mislim da to nekako dolazi prirodno, da to ne treba planirati, ali apsolutno planiram da se bavim aktivizmom doveka.

Koliku moć imaju mladi u donošenju promena?

Formalno, isto kao i svi ostali. Suštinski, mogu da imaju veliku moć zbog energije koju sa sobom nose.

Koliko se čuje glas mladih?

Zavisi od situacije, odnosno okolnosti u tom trenutku. Postoje neka pitanja za koja se mladi zaista i čuju, postoje pitanja za koja bi trebalo da se čuju, ali se ne čuju, to sad zavisi od celokupnih društvenih okolnosti. Mi imamo situaciju da se mladi nešto baš i nisu čuli dok se nije desilo ono što se desilo i sad se mladi realno čuju. Tako da rekao bih da je stvar okolnosti.

Kako inspirišeš svoje vršnjake?

Nisam neki motivator, pa da inspirišem, ali ono što mene inspiriše u neku ruku jeste što možemo da se izborimo da se pitamo i moguće je da uradimo ono što smatramo ispravnim i da će to verovatno dovesti do nekog pozitivnog efekta.

Na koji način mladi mogu da se bore protiv vršnjačkog nasilja?

Svojim primerom pre svega. Ne vidim da se međusobno bore, to je produžetak vršnjačkog nasilja, tako da jedini način borbe u tom pogledu je svojim primerom.

Foto: Ina Stanković / Zoomer.rs

Nađa Radovanović
Nađa Radovanović
slušam i čitam—>iznerviram se—>pišem

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još