Pero Jovović: Volim društveno odgovornu, politički angažovanu zabavu

Ukoliko barem malo pratite šta se dešava na javnoj sceni, prosto je nemoguće da niste čuli za Peru Jovovića sa portala nova.rs. Ako ipak ne znate ko je on, do not worry! Uspeo sam da ga izvučem iz redakcije na pola sata, te smo popričali o njegovoj novinarskoj karijeri, hejtu koji tviteraši bacaju na njega, položaju novinara danas u Srbiji; ali i o njegovoj novoj emisiji na Novoj – PopToku.

Ne zanimaju me gole zadnjice i grudi

Kada je upisao fakultet razmišljao je da li će uspeti da nađe posao i da li će moći da se bavi novinarstvom na način na koji on to želi. Tako je nakon pisanja za portal tracara.com, došao do prakse na portalu Espresso, gde se zadržao neko kratko vreme; nakon čega dobija ponudu da pređe na Blic.

Onda sam bio u Blicu nekih 5 meseci, ali sam shvatio da prosto to nije zabava kojom ja želim da se bavim; mene ne zanimaju gole zadnjice i grudi, Zadruga i slično tome, ne iz tog ugla. Ja volim neku društveno odgovornu, politički angažovanu zabavu, nalik onoj formi koju imamo u Americi. Naravno, takvu zabavu nije najjednostavnije raditi u Srbiji, ali je moguće, nova.rs je to pokazala. Tako da sam u Blicu u jednom trenutku shvatio to, dao sam otkaz, i onda me je moja koleginica koja je sa mnom radila u Espressu jedno kratko vreme zvala na razgovor za posao, jer je postala urednica zabavnog programa na nova.rs, i onda sam ja bio u fazonu okej, nova.rs je nešto na šta bih ja pristao i gde bih radio. I evo me tri godine kasnije…“, priča mi Jovović i potvrdno klima glavom na moje pitanje da li sada ima apsolutnu novinarsku slobodu da piše o čemu želi. „U Novoj postoji neverovatna autorska sloboda da se bavi ne samo zabavom, kulturom i show-biznisom, nego i drugim stvarima kao što su politika, društvo i ostale slične teme„, dodaje.

Voleo bih da mi neko kaže gde je taj žiro-račun

Ako pratite kanale sa nacionalnom frekfencijom, sigurno ste milion puta do sada čuli da su novinari sa Nove, N1 ili Danasa „strani plaćenici pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa ili Dragana Šolaka„. Upravo zbog takvih izmišljenih i netačnih tvrdnji koje svakodnevno za početak možete čuti i na sednicama Skupštine Srbije; Pero je nebrojano puta do sada bio žrtva sajber nasilja na Twitteru.

Ja vrlo često volim da se šalim i na sopstveni račun. Ljudi ne znaju kada trolujem, a kada ne, što meni negde i jeste poenta toga. Naravno da ne mislim da hotelu Moskva treba promeniti ime u hotel Kijev, niti ruskoj salati u ukrajinska salata, to je više šala i neki kritički osvrt na političku korektnost koju mi do difoltu nekako prihvatamo, a koja često ume da bude poprilično bizarna“, objašnjava mladi novinar koji, iz istog razloga, na svom Twitter profilu, ali i na Instagramu, u opisu profila možete drži rečenicu „stavovi su moji i zapadnjački“. Upitan da li misli da možda ta rečenica najviše nervira ljude, on odgovara: „Ljudi vrlo često pričaju kako ja sve što radim – radim za strane ambasade, i druge budalaštine koje nemaju veze s’ mozgom. Ja bih voleo da mi neko kaže gde je taj žiro račun s’ kog’ ja mogu podići te pare, ali na žalost ne postoji, bar ja ne znam za njega. Mislim da stavovi poput mojih nisu popularni u Srbiji. Mi dugo godina, decenijama već živimo u jednom vrlo desno orijentisanom društvu, u jednom društvu koje podržava nasilje, koje izaziva nasilje, koje ne shvata prava i slobode građana, niti njihove obaveze. Mi smo društvo gde ljudi ne plaćaju račune, delom zato što možda nemaju para da ih plaćaju, delom zato što imaju taj stav „ovde niko u Srbiji ne plaća račune“. Ovde se ne poštuju zakoni, ovde za početak ljudi ne staju na pešačkom prelazu pešacima, pa sve ostalo. Ljudima je vrlo teško da progutaju istinu. Postoje neke teške istine sa kojima mi moramo da se pomirimo; a to su da Kosovo na žalost nije deo Srbije, da LGBT parovi treba da budu u braku i slično. Ljudima je to teško da svare, i da možda imaju neki kritički osvrt na to, jer misle da ti mrziš Srbiju i da radiš nešto protiv nje. Ne, naprotiv, ja sebe smatram većim patriotom od svih tih ljudi, jer ja želim da počistim svoje dvorište, i da meni i ljudima koji ovde žive bude lepo“.

Mesečna pretplata na pretnje smrću

Skoro jednom mesečno advokati United Media grupe i ja prijavljujemo pretnje smrću. Bilo je tu i poziva na telefone redakcije i mejlova i privatnih poruka i komentara… Svaki put kada prijavim novu pretnju, ja kažem da želim da se u zapisnik uđe i to da je ovo xy pretnja koja je prijavljena, a da postupak i dalje nije došao nigde. Oni mi kažu da je jako komplikovano da je doći do adrese nekoga sa Twittera, da je pokrenuto više postupaka, ali nikad nisam video gde su ti postupci stigli“, kaže Jovović i odmah dodaje: „Znamo da se ljudi hapse ako se pomene predsednikov sin, brat ili kum. Ako neko čak i u šali kaže nešto što može da bude okarakterisano kao pretnja po bezbednost predsednika države, ta osoba biva uhapšena. Mislim da i treba da bude uhapšena ako preti predsedniku države, to svakako; ali to pokazuje povlašćeni tretman prema određenim ljudima kada je u pitanju rad institucija u ovoj državi“.

Ispaljivač plamena radikalske retorike – model „Vučić“

Pre nego što sam stigao na razgovor sa Jovovićem, nisam imao u planu da pričamo o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Ponesen prethodnom rečenicom mog sagovornika, da institucije ekspresno reaguju kada je u pitanju predsednik, morao sam da ga pitam da li se zbog takvog tretmana institucija on oseća sada manje vrednim od Vučića.

Ne osećam se manje vrednim od Vučića, u svakom slučaju taj čovek na mojoj skali vrednosti nema nikakvu vrednost. On je samo uzurpirao jednu funkciju koja ne pripada suštinski njemu; danas je on sutra će biti neko drugi, itd.. On to ne može da promeni, koliko god se trudio; na mojim životnim skalama vrednosti taj čovek nema nikakve vrednosti. Mogu da kažem vrlo otvoreno da je on jedan nevaspitan, bezobrazan, alav i zao čovek, koji ispaljuje svoju zapaljivu populističku, nacionalističku, radikalsku opasnu retoriku, koja je opasna za sve građane Srbije. Konstantna histerija koju stvara, i to konstantno nasilje čiji je on glavni promoter preko svojih medija, svojih televizija i svojih poslušnika, su doveli do toga da živimo u jednom društvu nasilja, gde se ne zna da li će sada neka budala da dođe i nas izrešeta ovde samo zato što je puk’o s’ mozgom, ili će ući u školu i ubiti decu… Ne kažem da je on direktno kriv za to, ali on jeste promoter nasilja već dugi niz godina„, kaže i dodaje kako ne bi voleo da ga sretne, da ga nešto pita niti da radi intervju sa njim jer ima dovoljno prostora da priča o čemu god želi. „Radije bih ga ignorisao, voleo bih da se jednog’ dana svi probudimo i da on bude samo jedan ružan san, ružna prošlost“, ističe Pero, uz šta sam se ja lično složio uz Konstraktine stihove „Bože zdravlja!“.

Novinarski klovnovi za dobro jutro

Položaj novinara u Srbiji je definitivno ugrožen. Sa ovim stavom se u potpunosti slaže i moj sagovornik, i navodi zašto i zbog koga je novinarstvo kao profesija ugroženo.

Mislim da je zbog nekih ljudi, kao što je na primer Jovana Jeremić i jutarnji program, novinarska profesija ugrožena. Takvi ljudi poput nje su novinarske šimpanze, novinarski klovnovi. Danas u novinarstvu rade navijači, režimski poslušnici, wanna-be zvezde koje misle da ako se slikaš sa nekom zvezdom da ćeš ti po difoltu biti zvezda, a takvih je mali milion. Imamo ekspanziju medija, toliko mnogo medija i novinara, toliko mnogo tih ljudi koji se slikaju sa javnim ličnostima ne bi li oni postali javne ličnosti, ulizuju im se za dodatnih 100e jer su plate u novinarstvu mizerne; i u principu ih drže na nepostojećim ugovorima kako bi mogli da kontrolišu njihov rad, tako da sve u svemu to je jedna profesija koja je unazađena i downgradeovana maksimalno“.

Ne osećam se sigurno

Zbog svakodnevnog dobijanja hejt komentara, neretko i pretnji smrću koje moj sagovornik dobija ali i njegove kolege, za koje on kaže da časno obavljaju svoj posao, on kaže da se danas ne oseća sigurno dok obavlja svoj posao.

Ne osećam se sigurno na ulici, ne osećam se sigurno da blejim na otvorenom prostoru, ne osećam se sigurno da se nalazim u nepoznatom okruženju, zato što nikada ne znaš ko će da te prepozna, i kakvu će imati reakciju na ono što ti radiš, ili na ono kako su te neki drugi ljudi predstavili. Pogotovo ako te provlače kroz blato, izvrću rečenice, izmišljaju stvari koje nisi rekao, i tako dalje… Tako da rekao bih da nije siguran posao novinara, ali da nikad i nije bio siguran, a ako ga dobro radiš on definitivno nije siguran“, ističe.

PopTok – prijateljska vožnja Beogradom

Konačno smo u razgovoru prešli i na malo lepše teme koje su vezane za karijeru mog sagovornika. PopTok je novi video format koji se premijerno emituje četvrtkom u 22 časa na Novoj. Kako Jovović ističe, njegova je bila inicijativa da se radi neki novi i neuobičajeni video format.

Ideja je bila da prosto zovemo neke ljude koje ne zovemo svakog dana, koji se ne pojavljuju svakog dana u medijima, i da pričamo sa njima o nekim interesantnim životnim stvarima i o nekim stvarima koje su vezane za njihov posao. Da ljudi koji to gledaju mogu da se opuste, zabave i da čuju nešto pametno, ali da opet ne bude opterećujuće u moru svih opterećujućih stvari koje imamo. Ideja da se vozimo u autu je nastala tako što je meni više muka od sedenja u redakciji stalno, i nisam želeo da to bude statično i da snimamo u studiju, već da eto ja malo pokupim svežeg vazduha. Mislim da to što se vozimo u autu Beogradom, doprinosi razigranijoj formi, a da ne budemo samo u studiju u nekoj pozadini sa svetlima upaljenim u nas, nego da budemo malo više opušteniji“.

Žao mi je zbog svega što se desilo Marku Janketiću

Pre nekoliko nedelja gost u emisiji PopTok bio je i naš popularni glumac Marko Janketić. Nakon njegovog intervjua, na društvenim mrežama krenula je lavina hejt komentara, ali i pretnji upućenih Marku Janketiću.

Meni je jako žao što je Marko Janketić doživeo sve što je doživeo nakon tog intervjua, i što i dalje biva prozivan u Skupštini. Nedavno se dogodio i napad na njega, kako smo čuli od Nikole Koja, da mu je neki čovek prišao i verbalno ga napao na ulici. Najsnažnije moguće osuđujem napad na Marka i svakog drugog ko iskaže svoj stav, ne bitno da li je on protiv vlasti; to je ugrožavanje slobode govora. Ja sam se čuo sa Markom nakon što je sve to eskaliralo, rekao je da je sve u redu, i da sve što je rekao meni u intervjuu rekao bi i nekom drugom kada bi mu se ukazala prilika. Veoma sam ponosan na taj razgovor“, ističe moj sagovornik, i dodaje da je Janketić najverovatnije ljudima toliko zapao za oko jer se od njega do sada nije moglo čuti da je kritikovao vlast. „Marko Janketić je, uslovno rečeno, neko novo lice koje se javilo kao kritičar režima. Možda ranije nije bio toliko glasan. Svakako je strašno“, zaključuje Pero.

Voleo bih da mi Ana Brnabić iskreno odgovori na neke stvari

Više puta do sada Pero je istakao kako mu je za sada neostvarena želja da uradi intervju sa Severinom. Pored Severine, rekao mi je da bi želeo da intervjuiše i premijerku Srbije, Anu Brnabić. Iako nije siguran da li bi taj intervju imao ikakvog smisla, da li bi bio konstruktivan, jer bi bilo jako teško izbeći sve glupave populističke rečenice koje oni izgovaraju, voleo bi da mu ona iskreno odgovori na neka pitanja. Takođe čvrsto veruje da bi taj intervju uradio apsolutno profesionalno i potpuno neostrašćeno.

Kada bi mogao da bira bilo koga sa svetske javne scene, izabrao bi Lady Gagu, što mu lično iskreno i želim da mu se ostvari.

Darko Gligorijević
Darko Gligorijević
Polu poljoprivrednik, polu čovek koji piše tekstove.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još