U svetu društvenih mreža, Jovana Petković ističe se kao neobična figura. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a ove godine je završila studije feminizma u okviru Centra za ženske studije. Živi u Beograd, gde radi kao preduzetnica i social media manager. Za nju @logicavka, Instagram stranica iza koje stoji, je izraz njenog angažmana i lične misije.
Šta je bio povod da započneš stranicu @logicavka?
Pre svega bes trenutnim stanjem u društvu. A trenutno stanje u društvu je uglavnom posledica raznih sistema, gde su u osnovi ubeđenja da su jedni bolji od drugih – da je jedna nacija, religija, rasa bolja od druge, da su muškarci bolji od žena, da su bogati bolji od siromašnih. Mnogo zla na celom svetu je nastalo iz tih ubeđenja i to je sistemski problem. Besna sam na takve sisteme i predrasude i htela sam prostor gde mogu slobodno da govorim o tome. Takođe, tu je i želja za edukovanjem, ne samo drugih ljudi, već i same sebe. Na ovom profilu delim svoja znanja i mišljenja i konstantno istražujem o temama koja me zanimaju.
A još jedna zamisao jeste udruživanje. U opisu Instagram profila piše da se bavim vezom, negde mi je ideja u budućnosti da napravim okupljanja gde ćemo zajedno da vezemo, pričamo o kapitalizmu, patrijarhatu i raznim drugim nepravdama. Ne u smislu radionice, prvo nisam dovoljno kompetentna da ikoga obučavam da veze, već je ideja u samom okupljanju, manuelnom radu i okrepljujućim razgovorima.
Da li samo ti vodiš tu stranicu ili još neko radi sa tobom?
Stranicu vodim sama. Prosledim nekad post prijateljima pre objavljivanja, da čujem kritike i kako mogu da ojačam argumentaciju. Ako stranica bude rasla i ako budem videla da ne mogu da postignem sama da je vodim i zadržim kvalitet – potražiću saradnicu/saradnika.
Kako bi predstavila stranicu logicavka nekome ko ne zna šta je?
Logičavka je profil na Instagramu i TikToku koja se fokusira na feminizam i antikapitalizam. Ta dva pravca mogu nekome delovati odvojeno, ali po mom mišljenju nisu. U zemljama trećeg sveta su i prava žena ugrožena… generalno što je veće siromaštvo, to gore stojimo sa ljudskim pravima. Ekonomski i politički sistemi iako nam mogu delovati apstrakno, i mnoge ne zanimaju, su vrlo prisutni u našim životima. O tome želim da pričam na mom profilu, kako se kapitalizam i patrijarhat odražavaju na našu svakodnevicu i koliko su sveprisutni.
Šta je za tebe feminizam?
Rekla bih da je feminizam sve što podrazumeva borbu protiv patrijarhata. Postoji mnogo pravaca u feminizmu, kao i u svakoj ideologiji, sa nekima se slažem više, sa nekima manje. No, vrlo je važno kako to izgleda i u praksi. Za mene je feminizam kad drugaricina baka napusti muža koji ju je maltretirao i pobegne u inostranstvo iako nikad sebe ne bi nazvala feministkinjom. Feminizam je kada otac kaže sinu da je sasvim ok što plače kad je tužan. Patrijarhat nam se svima meša u živote, nebitno kog smo pola, rodnog i seksualnog identiteta. Feminizam teži da u potpunosti iskoreni patrijarhat i donese nam ravnopravnost.
Zašto je feminizam bitan danas?
Iako bi neki rekli da „smo ostvarile sve prava i da nam feminizam ne treba“ smatram da nisu u pravu, iako se divim njihovom jednostavnom pogledu na svet (sarkazam). Od početka pokreta se smatralo da nam ne treba feminizam. Da li zaista ti isti misle da su muškarci, a i neke žene ikada mislili da je feminizam dobrodošao? Na primer, svi su bili oduševljeni sa sufražetkinjama u XIX veku. Naravno da ne. Feminizam je bitan jer patrijarhat i dalje postoji i ne samo da postoji nego i jača. Pod tim mislim na jačanje ekstremne desnice u Evropi i u čitavom svetu. Dovedeno je u pitanje pravo na abortus u Hrvatskoj, nemamo zakone po pitanju femicida i država tu ćuti, a na nama ostaje samo da ih prebrojavamo i čitamo jezive statistike. U Banjaluci su pretučeni LGBT aktivisti i policija ništa nije uradila. Svi ovi problemi nastaju zbog patrijarhata i važno je na to odreagovati.
Po tvom mišljenju koja je najbolja alternativa kapitalizmu i da li misliš da bi mogao da se stvori alternativni sistem koji do sada nije postojao?
Koja god da je alternativa u pitanju mora da bude zelena i mora da koliko-toliko obuzda klimatske promene. I ne mislim na ove „zelene“ neoliberalne pokušaje sa iskopavanjem litijuma, ili reciklažom plastike koja se ispostavila kao velika laž. Postajem anksiozna pri pomisli šta sve očekuje nas i buduće generacije ako se nastavi ovako neobuzdano trošenje i zagađivanje resursa planete. Alternativu vidim u komunizmu i koketiram sa anarhijom – i oba imaju vrlo negativnu konotaciju, čini mi se anarhija još više jer se praktično povezuje sa haosom. Možda neko smisli pametniji alternativni sistem, ali kapitalizam ne može opstati. Kapitalizam se svodi na eksploataciju slabijih, siromašnijih i manjina. To je sistem koji je od koristi 10% stanovništva. Stalno ću ponavljati statistiku, 1% najbogatijih ima polovinu svetskog bogatstva, a 10% najbogatijih 85%. Svima nama ostaje 15% sveukupnog novca.
Skrećem sa teme, ali moram da dodam i ovo. Jedan Forbsov članak kaže da Šmaug – gramzivi zmaj iz Tolkinovog Srednjeg sveta, računajući inflaciju poseduje oko 54 milijardi dolara. I da je realan bio bi tek 14 po svom bogatstvu u svetu. Zaključak, mislim da alternativa kapitalizmu nije toliko nemoguća koliko su nas ubedili u to, jer ako je ovo najbolje što možemo – I don’t want to live on this planet anymore.
Da li misliš da može da postoji ženska liberalizacija unutar kapitalističkog sistema?
Ne. Mislim da je nemoguće jer mizoginija i kapitalizam idu tako lepo. Smatram da kapitalizam profitira od onog najgoreg u nama. Imamo tu vezu patrijarhata i kapitalizma, gde kapitalizam opstaje na neplaćenom radu žena. Neplaćeni rad u kapitalizmu gotovo da nema nikakvu vrednost, a čitavo naše društvo se na njemu održava. Zamislite kako bi ovaj svet izgledao da nema ko da vodi računa o deci, starima, bolesnima, da nema ko da menadžeriše šta treba da se kupi od namirnica i higijenskih proizvoda, da skuva ručak, brine da li je odeća oprana, opeglana? Neplaćeni rad je nevidljiv, ali on je i te kakav rad. Čitavo društvo bi se urušilo kad bi žene odbile da drže težinu domaćinstva na svojim leđima. Zato je kapitalizmu potrebno da postoji neko ko će sav taj rad obavljati besplatno i patrijarhat mu u tome pomaže, jer služi tome da žene „vaspita“ tako da budu potčinjene i misle da je njihova uloga besplatnog rada prirodna i ženstvena. Svetski poredak bi drugačije izgledao da je neplaćeni rad plaćen, ali onda se tu stvara problem, da odjednom uvedemo da se kućni poslovi plaćaju, verovatno bi ga radile žene i ne bi bio dovoljno plaćen – čime rešavamo samo problem plaćanja rada, ali ne problem patrijarhata. Sa druge strane, kada bi kućni poslovi bili ravnopravno podeljeni između muškaraca i žena – onda bismo oboje podjednako obavljali neplaćeni rad. Time se rešava problem patrijarhata, ali ne i problem kapitalizma.
Koji film smatraš da treba svako da pogleda (u smislu osnaživanje devojaka) i zašto?
Hm… prvo mi je palo na pamet da preporučim Little women ili Erin Brockovich, što su stvarno kul filmovi o snažnim ženama koje bi svako trebalo da pogleda. Ipak, pre svega bih preporučila seriju Maid, ima je na Netfliksu. Na mene je baš ostavila utisak i mislim da najdublje priča o preprekama kroz koje prolazi jedna žena niže klase. Ono što se može primetiti jeste da sve tri preporuke povezuju probleme žena i klasno pitanje.
Koju knjigu smatraš da treba da pročita svako (u smislu osnaživanje devojaka) i zašto?
Obožavam Čmimamandu Ngozi Adiči, autorku iz Nigerije, i njene dve knjige „Feministički manifest“ i „Svi bi trebalo da budemo feministi i feminiskinje“. Obe su vrlo kratke knjižice koje pročitate za dan, pisane su jednostavnim jezikom, ali su vrlo osnažujuće i razjašnjavaju šta sve feminizam podrazumeva. Smatram da je to fantastičan uvod u feminizam.
Koji je logičavka sladoled?
Antikapitalistički, domaći od begaljičkih jagoda
