Katarina Lević je deo inicijative Pravo na vodu, koja se, zamislite vi njih, bori protiv privatizacije vode, jer smatraju da je to prirodno dobro koje pripada svima nama. Kao gošća nove epizode emisije „Backstage“ koja se emituje na portalu Zoomer, osvrnula se upravo na ove teme.
„Zalažemo se za promenu Ustava koja bi garantovala održivo snabdevanje domaćinstava kvalitetnom vodom za piće na neprofitnoj osnovi. Imovinski status ne sme biti uslov pristupa vodi. Danas u Srbiji gotovo polovina gradskih vodovoda proizvodi neispravnu vodu, a u Vojvodini oko 650.000 ljudi koristi vodu zagađenu arsenom. Zato je potrebno pojačati javne investicije u infrastrukturu koja će omogućiti pristup kvalitetnoj vodi, a posebno pomoći siromašnijim krajevima da dostignu taj standard”, kaže Lević.
Ovo stoji na njihovom sajtu i ja se slažem, ali hajde da saznamo nešto malo više o njihovom pokretu kao i o zakonima koji se donose bez znanja i pitanja građana, a tiču nas se itekako.
Što bi rekao naš narod „Prvo pa muško”. Prva asocijacija je bila pojam „Motivacija”, ali pošto Katarini ne fali motivacija, poput većini stanovnika/ca ove naše prelepe domovine, ona je imala super motivišući odgovor. Za nju je motivacija „energija, snaga koja je vuče da uradim nešto konkretno za zajednicu”. Inspiracija joj je „da pomaže ljudima, da vidi svoju svrhu u društvu u kome živi”. Ovde nemam šta da dodam, sam odgovor nam nameće pitanje. Takođe joj je inspiracija „bavljenje životnom sredinom, jer uviđa da ne živi u zdravoj životnoj sredini i da ceo region ima mnogo ekoloških problema”. Navela je da je odlučila da želi da pripada pokretu koji mogu da doprinesu nekoj boljoj promeni. Jer, ljudi, moguće je.
Kroz pantomimu nam je otkrila da je prilično „romantična osoba” i da joj je omiljena serija „Ranjeni orao”, jer smatra da je period između dva rata poslednji period kada su ljudi živeli u skladu sa prirodom”.
Na asocijaciju „Uticaj” prva Katarinina pomisao je moć. I naravno, znamo da je u našoj državi ta moć u rukama nekoliko ljudi, ali Katarina je imala veoma inspirativan kraj odgovora. „Da je uticaj svaka mala stvar koju uradimo i da je moć u rukama naroda. Da svi imamo moć da nešto promenimo”, istakla je ona.
Inicijativa se bavi vodom, tako da imaju više polja kojima se bave. „Protivimo se izgradnji MHE, drugo polje uticaja jesu svi vodni resursi koji su dati pod koncesiju (banje i vodni izvori), zatim vodosnabdevanje, jer svi građani imaju pravo na čistu pijaću vodu. Mnogi gradovi u Srbiji nemaju čistu pijaću vodu, Zrenjanin je najpoznatiji primer. Bavimo se istraživanjem problema, promocijom problema i motivišemo ljude da nešto promene u svojoj zajednici”, objašnjava Lević.
O novom zakonu koji je uveden u Skupštinsku proceduru bez javne rasprave rekla nam je nešto opširnije. O samom zakonu opširnije pročitajte, jer ću ja ovde iskoristiti svoju autorsku slobodu i ukratko reći da taj zakon dozvoljava pojedincima da koriste šljunak sa obala reka (možda za izgradnju nekog novog autoputa ili tržnog centra), a drugim pojedincima ili možda istim dozvoljava postavljanje splavova. Ona kaže da „Ono u čemu mi vidimo problem jeste da postoji opasnost da korišćenje tog javnog dobra neće biti ni vremenski ni količinski ograničeno i da nećemo znati svrhu u kojoj se koristi”.
Katarina je naglasila da imamo sjajan potencijal što se tiče banjskog turizma, koji je neiskorišćen. „Mi imamo ili banje koje se raspadaju, ili banje koje se preterano urbanizuju”, ilustruje Lević- Kao primer je navela Vrnjačku banju u kojoj je jedan od izvora ugrožen izgradnjom stambenog objekta i koji je direktno povezan sa jednim od političkih subjekata iz blizine. Istakla je da su i banje prirodna dobra koja pripadaju svim građanima i da je i izvor „Rosa” u vlasništvu „Coca cole”, a trebalo bi da je u vlasništvu Republike Srbije.
Za svoj autoportret gde je sebe nacrtala sa raširenim rukama, jer je uvek spremna za akciju, a takođe i može i da pruži zagrljaj (koji sam ja dobila na kraju, hehe). Nacrtala je i zvezdice jer želi da širi, a meni se čini da to uspešno i radi, pozitivnu energiju.
Katarina je završila Fakultet političkih nauka i bila je veoma optimistična da kroz politiku može uticati na promene u društvu, ali ubrzo je shvatila da je aktivizam zapravo način na koji može uticati. Meni jedan od omiljenih delova jeste kada kaže „Trudim se da kroz inicijativu i razne kontakte sa ljudima iz zemlje i regiona donesemo neke promene našem regionu. Naglašavam region jer smo u prošlosti imali toliko problema, koji su i danas vidljivi jer ne postoji politička volja za njihovo rešavanje, da smatram da je životna sredina jedan zajednički cilj oko kojeg mogu ljudi da se ujedine i sarađuju i donesu pozitivne promene regionu”.
Asocijacija na „Uspeh” joj je mnogo ljudi, hiljade ljudi na protestu koji se tiču ekologije. U „Neuspeh” odbija da veruje, da nećemo uspeti da donesemo pozitivnu promenu barem što se tiče zelenih politika.
Katarina je u igrici dobila najviše kartica od Katarine, tj. asocijacije, tako da je sledeća asocijacija „Aktivizam”. Aktivizam je za Katarinu „neki vid promene koje želimo da donesemo i neke vrednosti za koje se borimo”. Katarina se složila sa mnom da jeste veliki problem što ne mogu da dopru do većine stanovništva jer ne postoji kanal kroz koji bi to radili. Ali, naravno da je i ovaj deo imao pozitivan zaključak, a to je da „ona stalno priča komšijama i deci o životnoj sredini i da polaže dosta nade u decu”. Divno, zar ne? Poslušajmo Katarinu i razgovarajmo.
Rekla nam je da je terenski rad jedan od najvažnijih aspekata organizacije. Sada su fokusirani na region Kraljeva, pa su organizovali besplatan koncert Darka Rundeka. Pošto volim, mnogo volim Rundeka, iskoristiću ovaj trenutak da napišem četiri reči, koje su za mene haiku, iz njegove pesme „Šejn” a one glase „Izađi i bori se!”.
Ukoliko vas je Katarina inspirisala kao što je i nas i ukoliko želite da postanete član inicijative dovoljno je da im se javite. Dakle, to nije posao od osam sati dnevno, pomažete i prisutni ste kad ste u mogućnosti.
I za kraj još jednom. Da li se nekada pitate da li ćete za par godina imati pravo na vodu?
