„Prelistavam staro izdanje i razmišljam šta to ljudi mogu reći, a da ostavi jak utisak? Kažu da su oni najraniji događaji najupečatljiviji. Leksikon je deo velike većine mojih i vaših vršnjaka. A ovaj moj je i za one koji nemaju iskustvo slatkih podeljenih tajni drugarici ili drugu iz odeljenja’’, govorim sebi.
Ne želimo da verujemo da detinjstvo prestaje kada preskočimo metar na skali rasta. Ili kada postanemo punoletni. Hajde da se zajedno setimo šta nam je krasilo život tada, a šta ga krasi sada.
Jer, sve je to iskustvo.
Dok razmišljam o prethodnoj rečenici, mogu odmah podeliti jedan od stavova o nama/ljudima današnjeg lica, već poznatog Zumerovim čitaocima. Tanasije je već govorio za naš portal, tada profesionalno, pa ćemo ga ovaj put predstaviti iz malo drugačijeg ugla.
Natpis na zidu crvenog bara kaže da živimo za sadašnjih trenutak. Lično me svaki put razgovori zadrže u momentu najrasterećenije svesti. Glumcu je to jednako kao i prethodnicima pošlo za rukom.
Sveska je predana u ruke današnjoj „žrtvi’’, te razgovor uz ispisivanje odgovora na zadata pitanja može početi. Osoba naspram mene je vedra i nasmejana. Atmosfera uz lagane zvuke džeza i muzike od 70 do danas dodatno doprinosi opuštenosti.
„Okej, ko je Tanasije“ obraća se sebi, a onda nastavlja biometijski deo priče: „Dakle treba da počnem od 1997 godine. Pa, rođen sam u Zemunu. Ili na Novom Beogradu. Nikada nismo do kraja uspeli da pojmimo na kojoj sam strani, jer su oni moji sa obe strane naše boravište pripisivali svojoj strani. Bavim se glumom i kastingom. Završio sam Zemunsku gimnaziju, a kliše gluma je oduvek bila želja, koja i jeste gajena od malih nogu. Put između gimnazije i Akademije umetnosti je doveo i do češkog na Filološkom, međutim ne na duge staze’’ , ukratko rečeno.
Ipak ćemo morati da proširimo u priču o bavljenju profesijom koja Tanasija usrećuje. A, donosi i novac.
Zadržali smo se malo na crtežima, jer nije dugo crtao. Pošto nam je pažnju privukla maca na stolici naspram nas, jedna od ilustracija je mačka koja zeva, ali i magarac (sa bicepsima) i vukodlak. Mesec i sunce i talasi.
Teme idu sa jedne na drugu, preklapaju se i spajaju, a zajednička interesovanja naizmenično komentarišemo. Ipak, ja sam ovde slušalac. Možda i neki psihoteraeut na određeni način. Ovaj epitet dolazi spontano.
Kako bi detaljnije opisali ljubav prema glumi i umetničkim profesijama, vraćam Tanasija malo nazad na priču o počecima.
„Kada sam bio mali, pošto sam jedinac kuća je bila moja pozornica, roditelji i baka i deka deo mojih igara. Umeo sam iste crtaće da gledam dok ne izližem boju na kasetama. Gluma, nemački i ples su došli prvo na probu. Međutim druga dva nisu dugo držali pažnju… Čini se da nije bilo iznenađujuće jer su oba roditelja imala afiniteta prema mojoj sadašnjoj profesiji, tako da sam dobio podršku. Pomenuli smo na početku kastinge, tako da sam nekako našao poslove srodne jedan drugom. Kasting direktor je skroz drugačije pristupanje glumi, čak ne toliko blisko razumljivo, ali meni je vrlo značajno za opširniju sliku. Mislim, to da li je biti glumac perspekitivno ne mogu da tvrdim, mogu da se nadam’’, priseća se početaka, te dodaje: „Škola glume Dve besne gliste, koju su tada u moju školu dovele dve devojke, sada već žene, su dovele do prvih iskustava, a uloga šargarepe u predstavi o povrću sada mi izgleda tako logično za riđokosog dečaka’’, završava uz smeh.
Borbe sa samim sobom, sa samopuzdanjem nisu svojstvene javnim izlagačima. Pomenuli smo negde pri naručivanju kafe, teme koje su nekako važne da se pominju. Dakle odnosi sa sobom i sa drugima. Tanasije kao jedna vidno ekstrovertna osoba, svoj stid i samopouzdanje rešava rept terapijom. Priznajem prvi put čujem pojam, što ga je navelo na objašnjenje.
„Kao što i sama možeš da pretpostaviš, glumci se bore sa nesigurnošću. Moje mane su asertivna komunikacija i visoko samopuzdanje. Ne umem uvek da se prodam. Znaš i mi smo preduzetnici koji nude proizvod. Ne kao u drugim profesijama, ali sve je na neki način trgovina’’, objašnjava, te se nekako spontano nadovezujemo i na priču o društvu i odnosima, koja nas dovodi do zaključka da pokušavamo da se „skrpimo’’. Natpis „Live it for now’’, ovog crvenog kafića, izgovorene rečenice o življenju savršeno pakuje u sliku koju i sam Tasa želi da vidi. Mišljenja je da nismo dovoljno temeljni, istrajni u ciljevima i željama, da ne dozvoljavamo kako kaže da nam se život desi sa svim tim ovozemaljskim iskustvima, da greške pokušamo da ispravimo i ne ponavljamo ih.
„Ljudi nisu zli, mislim da jedna osoba drugu, iz neke svoje perspektive može oceniti zlom. Ali ne i generalizovati. Mislim svi ti neki događaji, situacije koje viđamo, ne mogu da procenim da li su do naše nacije, do ove dvehiljade i dvadeset treće, ne znam. Polušavam da živimo praveći prečice, imrovizirajući’’
Što se tiče ličnog kruga osoba bliskih sebi, najlakše pakuje u koncentrične krugove. Bira ih na osnovu otvorenosti prema drugim ljudima, sposobnošću da prime sadržaje i čuju mišljenja. Nekada ona koja na početku deluju kao trajna, i u njegovom slučaju nisu trajna. Potvrđujem njegovo mišljenje, a prelepu energiju kojom isijava, pretpostavljam zadržava i te koncentrične krugove prijatelja.
Na pamet mi pada ideja izlaska sa Tanasijem. Tvdri da je to sada dosadna priča, ali se priseća nekih žurki: „Svi me baš zbog te energije ocenjuju kao parti manijaka. Strelac, ekstrovert. Klubove sam zamenio kućnim žurkama, koje često nekome mogu izgledati u najmanju ruku čudno, jer dođeš do momenta da slušaš priče od Cece i dece do filozofije i spiritualnosti, uz lomljenje kukova pesmom Pussy cat dolls-ica’’.
Sećanje ne napušta slika na bageru u pižamama, u Splitu, uz opis: „ovako se pije kafa na rivi’’.
Porodica je po njemu temelj svega, ali i uzročnik često ranjivih mesta koje vučemo sa sobom. O ljubavi neće, jer kaže da je ne razume, to jest ne može da shvati sve njene vrste.
Spremni smo da krenemo uskoro, jer ni sama nekada ne znam koliko sam sve te ljude u ovim momentima deljenja sebe, zadržim. Dodajemo bitnu stavku, možda mnogo veću od nekih prethodnih, a o je ideja zabrane pušenja u zatvorenim prostorijama, jednog dugogodišnjeg pušača.
Ne znamo koliko bi se ova ideja svidela masi, ali verujemo da bi mačetu na stolici, odgovaralo između ostalih.
Tanasije za sada pozdravlja sledećom rečenicom: „Mačke su najbolje, i psi su dobri, ali one su bolje. Ćao’’, jer verujem da će još, barem za Zoomer biti prilike da on govori. Sa umetničke i profesionalne strane.
Nećemo polemisati o ljubiteljima ove dve vrste ljubimaca, jer ih sve volimo i sva ta mala bića nam čine dane lepšim.
Ljudi, mnogo ste mi nedostajali. Družimo se narednih meseci. Nestrpljivo čekamo vaše priče! 🙂
