LEKSIKON s3:e17 / Matija Pavićević

„Prelistavam staro izdanje i razmišljam šta je to što bi ljudi mogli reći, a da ostane upečatljivo. Šta to mogu reći obični ljudi? Veliki procenat nas će reći da ne postoje specifičnosti koje nas izdvajaju iz mase, kako živimo obične živote. Na kraju, i živimo, ali momenti koji nam se dešavaju u tom procesu ne čine nas običnima. Leksikon je odabrao vas skrivene talente, kreatore, maštare, zaluđenike, a opet „obične i normalne„. Generacijama bliskoj mojoj, ova sveščica je podsetnik na školske dane, a Zumerov leksikon namenjen je i onima koji nemaju sećanja na slatke tajne iz školske klupe. Barem ne u ovoj formi“, govorim sebi.

Iako svako doba ima magičnih, i onih malo manje, momenata, ponekada poželimo da detinjstvo ne prestane kada odrastemo. Kada prerastemo onaj metar na štoku vrata, a godine više ne možemo prebrojati na prstima obe ruke i broj svećica na torti počne da se povećava. 

👀

Kako je Matiji košarkaška lopta omogućila da vidi deo sveta, a Beograd postao inspiracija za pisanje?

Nedeljno popodne provešču u bašti dorćolskog kafića, koji je često mom sagovorniku mesto za druženje. Seli smo i lagano započeli priču, dok Matija počinje da ispisuje odgovore na Leksikonova pitanja. 

„Rođen sam u Beogradu, iako sam veću deo detinjstva proveo van istog. Često me je očeva profesija vodila daleko, što je dalo priliku da upoznam druge kulture i ljude. Teško je bilo u tom procesu imati stalne prijatelje, ali sada sam ovde izgradio dobru bazu. On je bio profesionalni košarkaš a sada je trener, što je iziskivalo česte selidbe. Živim sa njim, majkom i starijim bratom. Srednju školu sam jedino završio ovde. Ostatak školovanja odveo me je u Atinu, Berlin, Španiju i Italiju“, započinje priču uz upisivanje odgovora na zadata pitanja. 

Prva selidba usledila je kada je počelo bombardovanje, što nije porodicu stavilo u drugačiju situaciju od one koja je pogodila Beograd, jer je Izrael bio u istoj. Bombe su padale i tamo kao i ovde. Kao što je pomenuo sem prvog razreda, ostatak osnovnog školovanja je završio u inostranstvu, u Atini i Berlinu, potom čitavo srednje obrazovanje u Beogradu, nakon čega ga fakultet odvodi u Španiju i Italiju.

Od Srbije sve te svetske zemlje i gradove ne razlikuje mnogo, te kao najveću razliku prepoznaje uređenost sistema, koju je najviše prepoznaje u Japanu. 

„U Japanu sam proveo nekih četiri meseca. Kod njih se zaista primećuje ta uređenost, ljudi spavaju na ulici, ali ih niko ne dira. Recimo Španija me fascinirala zbog ponašanja strarijih ljudi. Oni zaista znaju da uživaju. Sećam parova koji u prepodnevnim časovima sede u baštama kafića pijuckajući vino uz masline. Jedan par mi je pomenuo kako se nakon odgojeno sedmoro dece, rešio na putovanje po čitavoj Španijih kamperom. Čini mi se da stariji kod nas nemaju takvih aktivnosti, da li zbog nemogućnosti kretanja po gradu ili navike na drugačiji život. Naša zemlja prihvatila je neke druge normalnosti, poput one gužve u saobraćaju gde ti svi trube i psuju. Mislim da vožnja po Beogradu može čak i najmirniju osobu pretvoriti u životinju“, zaključuje.

Ipak Beograd je mesto koje stvara osećaj pripadnosti i ono koje je inspirisalo izražavanje kroz pisanu reč.

„Gde si pisac?”, dok ćaskamo u momentu prilazi konobarica, te se pozdravlja sa Matijom, a sa mnom upoznaje pružanjem ruke. Čini se da je ovde poznata faca. Koreni interesovanja za pisanu reč datiraju od srednje škole. 

On je danas autor dve knjige i ne namerava da stane sa pisanjem.

„Jutarnji bluz” i „Blede plave oči” su priče koje je inspirisao ovaj grad. Priče o prijateljstvu, pronalaženju i egzistenciji i udaljavanju od religije.

Da se vratimo malo na početak i inspiraciju…

„Muzika je najveća inspiracija. Pravci koji su najviše oblikovali moje pisanje su pank i hip hop. Pank mi je pružio slobodu i neustrašivost u izražavanju. Hip hop tekstove vidim kao mini romane. Svaka pesma govori priču koja može jasno stvoriti slike u glavi. Čak sam i sam napisao tri teksta, međutim shvatio sam da mi muzikalnost nije jača strana. Kendrika Lamara smatram onim koji će napraviti velike stvari kroz karijeru. Pored muzike najveći uticaj na moje pisanje imaju, Selindžer, Murakami, Srđan Valjarević. Mislim da imamo sjajnih autora, ali da nemaju veliki prostor da pokažu svoj talenat”, objašnjava.

Matija se uz pisanje bavi i novinarstvom. Košarka koja je imala veliki uticaj na njegovo odrastanje, koja je ujedno i najveća ljubav pored pisanja, omogućila je posao kolumniste na Sport Klubu. Kaže da bi svakako pratio i komentarisao utakmice po kafićima i da nema priliku da o istim piše. 

Smatra da mu stavovi nisu dovoljno razvijeni da bi ih izražavao, a društvo smatra otuđenim. 

„Čini mi se da su ljudi počeli previše da se individualizuju. Da svako sebe stavlja na prvo mesto. Mislim da je to u redu, u neku ruku, ali da dosta fali empatije. Ipak ja sam ovde pronašao ono što mi je nekako kroz odrastanje dosta manjkalo. To je onaj osećaj pravog, dugogodišnjeg prijateljstva. U Beogradu zaista to možete naći. Ono kada tvoj ortak ode na porodični ručak, čak kada ni sam nisi kod kuće. Postaješ deo porodice”, zaključuje. 

Probijanje u svetu književnosti nije lako, ali ne i nemoguće. Prva knjiga je po objavljivanju najpre u Banja Luci, a potom u Beogradu bio momenat ogromnog iznenađenja i uzbuđenosti. Uz talenat jako je važno da neguješ pisanje, da imaš veliku želju i konstantnost. Kao i za sve drugo. Da postaneš zaluđenik i provodiš nenormalne sate rada na tome. 

Kroz desetak godina, nema jasno uređenu sliku o svom životu, sem da gradi započeto. Porodica i deca su ono što želi da ostvari svakako u nekom momentu. 

Leskikon je sada popunjen, te je vreme da se za sada rastajemo. On će ostati da još malo zableji sa društvom, te se pozdravljamo uz zagrljaj. Biće mi zadovoljstvo da pročitam oba romana, prvom prilikom. 

Još jedna stranica lekisikona je popunjena. Ova treća sezona lepo ide, a ja uzbuđeno iščekujem svakog novog sagovornika. Rezerviši i ti svoju stranicu. Čekam te! 

selfie check 😁

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još