Leksikon s2:03 / Ivana Ristović

Kažu da je znatiželja može biti i dobra i loša. A sasvim obični ljudi, naizgled, mogu biti izvor inspiracije, ali i prelepih jednostavnih priča.Leksikon nastavlja sezonu sa jednim novom (starom) poznanicom. 

Ivanu sam srela u istom tržnom centu u kom i ja radim. Mi smo bivše kolegenice. Ivana je bila, do pre oko mesec dana, takođe info desk operater kao i ja. Radile smo kratko na istoj lokaciji pa smo tu imale prilike da se pomalo upoznamo. Iako ne mnogo.

Ali evo Leksikona sada, da nas upozna bliže. 

Bukvalno sada sam čula po prvi put neke stvari o njoj. Van posla.

Inače Ivana je pošla na neki pregled, pa me je pitala da li bi prošetala sa njom, do tamo. Do Molerove ulice. 

Rado sam pristala jer je baš bio lep dan, poprično sunčan, obzirom da je kraj oktobra. 

„Naravno”, rekoh. Jer šetnja nikada ne može da škodi. 

Najpre smo sele malo ispred tržnog centra, gde je Ivana ispisala stranicu sa pitanjima, „opalile“ smo selfi i nastavile dalje.

„S kim živiš, imaš li braću, sestre?” – upitah.

Mama mi radi u Poreskoj upravi, tata u Telusu privatnoj firmi kao nauticki tehničar, sestra mi studira Geografski. Zajedno smo jedna prava luda porodica„, poče Ivana. 

A ova devojka ne staje. Sem što je jako komunikativna, uvek vedrog duha i nekako naivno, ali pozitivno luda – ona je pre svega radoholik. Verujte, pomislim da bi mogla da radi 24/7h bez prestanka. 

„Završila sam Visoku hotelijersku školu, na smeru hotelijerstvo. Kad sam upisala školu, nekako je počelo spontano i moje interesovanje za tu sferu. Od 2017. godine.”

Išle smo trolom par stanica, a onda nastavile pešaka. Izvinila mi se jer me iscimala, međutim meni zaista nije smetalo. Prija mi. Ovako ćemo se više ispričati. 

„Primećujem da pričaš o poslu, a i sama sam se uverila da voliš da radiš, ali čime ispunjavaš slobodno vreme?” – upitala sam. 

Nasmejala se, te iz topa odgovorila, da voli da čita, gleda filmove, izlazi, ali se i povećuje svom fizičkom zdravlju, te vežba redovno. Tako je čini se isprva došla i u Atletiks teretanu. 

Iako nije više deo tima, takoreći kolegenica, ona i dalje vežba i posećuje grupne programe. 

Sada počinje da radi drugi posao, što definitivno opravdava rečenicu koju izgovara, a to je: „Rad, rad i samo rad!”

Polemisale smo malo i o društvu na šta koje Ivana kaže da je postalo pomalo izopačeno, pogotovo od kada na je zadesila korona. Nekako se u ovome slažem sa njom. 

Tako je spontano iz mene došlo i pitanje kako šta bi poručila, mlađima od nje, ali i ponekim starijima. Ivka kaže ovako: „Život nije čekanje da prođe oluja, već učenje da šetaš po kiši.”

Prelepo, zar ne? 

Izvinjava mi se što smo malo zbrzale razgovor, jer mora da uđe na pregled, zahvaljuje i pozdravlja me. 

Ali dobro. Leksikon je jeste nekako usputan. Stranice ovekovečujemo za trajanje. One se ne brišu. Barem dok je u mom vlasništvu.

Idem i ja polako kući. Radujem se susretima po holu tržnog centra sa Ivanom, konkretno, a za vas sam tu, svuda po malo. 

Vidimo se! 

suncem obasjan selfie 🙂

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još