Stalno slušam o tome kako treba da se potrudimo da „razumemo“ zašto ljudi neće da se vakcinišu. Da su uplašeni, da ne razumeju, da nikome ne veruju. Da je potrebno da ne budemo „militantni“ (pošto je inače „militantno“ reći nekom da ide da se vakciniše i da prestane da širi klice oko sebe) i da ih treba razumeti jer „nisu svi antivakseri“.
Nisu. Znam mnogo ljudi koji „nisu antivakseri, ALI…“. I znam mnogo ljudi koji neće da se vakcinišu jer se plaše i jer su zbunjeni različitim informacijama, ali koji hoće da čuju različite strane i koji hoće da razgovaraju na tu temu. Sa više njih sam pričao. Razumeo odakle dolazi njihov strah, oni su saslušali moje argumente. Neki su se vakcinisali, neki nisu. Ali niko od njih nije toliko lud da pije lekove za konje. I znaju da se Pavlovićeva mast maže na dupe, a ne gura u nos.
Ti ljudi jesu oni do kojih ne dolaze pojedini mediji i ne mogu da čuju ono što stručnjaci koji nisu povezani sa državom imaju da kažu, a kriznom štabu ne veruju. Ti ljudi nemaju mogućnost da čuju bilo šta osim onoga što im servira država kojoj ne veruju. I oni zaista jesu zbunjeni. Ali će oni paziti na sebe i druge, nositi maske, neće namerno ići na velika okupljanja i neće širiti dezinformacije. I da, neće piti lekove za konje.
To su neki drugi ljudi.
Oni koji su toliko bahati i bezobrazni da ne samo što nemaju pojma koliko nemaju pojma, već suprotno – tvrde da znaju sve i da su otkrili „svetske zavere“ i „prve korake ka novom svetskom poretku“ koji će da nas sve kontroliše. Oni veruju da virus ne postoji, da će od maske dobiti upalu pluća, da vakcina ima čipove i da su „diskriminisani“ jer ne mogu da šire klice baš svuda gde požele. I piju lekove za konje.
One nisu „neinformisani“, već ubeđeni da su jako informisani i da sve znaju. Oni nisu „sluđeni jer nemaju informacije“, već ih svakodnevno skupljaju na WC šolji sa opskurnih Tviter naloga i youtube klipova. Nije tačno da oni„nikome ne veruju“, oni itekako veruju – veruju da su jedini spoznali istinu na internetu i da su svi ostali budale. Svi oni koji su se vakcinisali, umesto da piju lekove za konje.
To nisu oni ljudi koji žele da se informišu i razgovaraju, oni su već dobili na Tviteru ono što žele. Drugi argumenti ih ne zanimaju – to pričaju ili Vučićevi botovi, ili strani plaćenici. Nije da ne znaju kome da veruju – oni su vrlo svesno odabrali da veruju. Ne vodećim svetskim lekarima, koji nemaju nikakve veze sa bilo čijim štabom, ne ni domaćim lekarima koji su vrhunski stručnjaci i ni po čemu povezani sa vlastima, ne ljudima koji se bore sa koronom svakog dana u celom svetu i svi do jednog govore isto – već VIBER grupi u kojoj se nalaze ljudi koji piju lekove za konje.
Dakle, vrlo plastično – to su ljudi koji pričaju o metalu koji se lepi za mesto vakcinacije, dok istovremeno pljuju krv od lekova za konje koji piju samoinicijativno i u dozama koje im padnu pod ruku. I to im je, pretpostavljam, prihvatljiva „kontraindikacija“, mnogo bezazlenija nego dva dana temperature i bola u ruci od vakcine. To je onako, baš normalno zar ne – bela stolica, krv, modrice, podlivi i šta sve još? Uopšte nije razlog za uzbunu. Ali zato kašika koja se zalepi na ruku – o, pa to su sigurno čipovi kojima nas Bil Gejts prati. Drugog objašnjenja nema. To su ljudi koji u toj grupi pitaju koju dozu leka za konje da daju svom detetu.
E, pa za to, vala, nemam razumevanja. I ne želim da „razumem“. Ne želim da razumem ljude koji ne veruju u vakcine, a piju lekove za konje. Ne zanima me njihovo „nepoverenje“, jer su oni odabrali kome i čemu će da veruju. Oni nisu zbunjeni, oni su nešto drugo. Što ne bih mogao da imenujem, a da budem politički korektan. I za to, nemam razumevanje i biram da ostanem ignorant za njihova životna uverenja. Jedino me zanima zašto onda, kad dobiju te kontraindikacije, pišu po grupi „javite se odmah gastroenterologu“. Što onda idete kod lekara, kad su lekari budale? Što vas ne leči onaj ko vam je rekao da je pametno piti JEBENE LEKOVE ZA KONJE?
Cover photo: Armağan Başaran / Pexels
