Dok Dejan Damjanović, direktor Agencije za sprečavanje korupcije, u jutarnjem programu Euronews-a govori o „velikim dostignućima Agencije u proteklih 15 godina postojanja“, građani Republike Srbije su gotovo svakodnevno na ulicama, od pada nadstrešnice za koju se vodi postupak u tužilaštvu, a za čiji pad je, kako se sumnja, neposredno odgovorna upravo korupcija.
Izjavi Damjanovića, datoj povodom Svetskog dana borbe protiv korupcije, protivi se izveštaj Corruption Perceptions Index-a za 2024. godinu, u kojem se navodi da je Srbija pala za jedno mesto, te zauzima 105. poziciju od 180 rangiranih zemalja. Problem međutim, nije u korupciji već su parametri za merenje stope korupcije, prema mišljenju Damjanovića, pogrešni.
„U Evropi je to zastupljeno tako kako je zastupljeno, mere se ti neki, jednostavno pokazatelji koji to rade, i onda u zavisnosti od toga ko je i šta je urađeno, prave liste. U Evropi se to radi na jedan način, ne bih baš želeo da ga komentarišem, ali ponekad mislim da to baš i nije tako tačno kao što oni to predstavljaju.”, objašnjava Damjanović za Euronews.
Agencija za borbu protiv korupcije na svom zvaničnom sajtu navodi sve svoje nadležnosti, među kojima je i baza imovine vršilaca javnih funkcija. Međutim, sa ovim bazama postoji problem, iako su navedene neke od nepokretnosti javnih funkcionera, nisu pobrojane nepokretnosti njihovih najbližih. Kako za Zoomer navodi novinarka CINS-a Ivana Milosavljević, glavni problem Agencije jeste upravo ta netransparentnost.
„Glavni problem Agencije za sprečavanje korupcije je njena netransparentnost kada je u pitanju imovina političara. U registru Agencije se na primer ne vide podaci o imovini članova porodice funkcionera. To teorijski znači da oni svu svoju imovinu mogu da prebace na nekog člana porodice dan pred stupanje na dužnost i ta informacija od tog momenta neće biti dostupna za javnost u Agenciji.“, objašnjava Milosavljević.
U prilog ovoj tvrdnji ide i veoma temeljna baza imovine političara istraživačke platforme KRIK, koja je dokumentovala plate, kao i nepokretnu i pokretnu imovinu vršilaca javnih funkcija. Pored njihove imovine, KRIK je pobrojao i imovinu njihovih najbližih. Prema ovoj bazi, samo bivši ministar Bratislav Gašić zajedno sa svojim sinovima i bratom poseduje imovinu vrednu 28 miliona evra.
Pored toga što je baza Agencije netransparentna, Agencija ima ovlašćenja da pokreće krivične postupke protiv javnih funkcionera koji ne prijave svoju imovinu, međutim to veoma retko čini. Jasan primer toga je slučaj gradonačelnika Šapića i njegove vile u Trstu. Da gradonačelnik Šapić poseduje vilu u Trstu od 400 kvadrata, koja je prema kupoprodajnom ugovoru koštala 820 hiljada evra, a koja je pored toga kupljena uz poreske olakšice na koje Šapić, po svemu sudeći, nije imao pravo, otkrio je BIRN još u januaru 2023. godine. Nakon toga je Agencija za sprečavanje korupcije izdala saopštenje da je otpočela unutrašnju kontrolu, ali ne i krivični postupak.
Neotpočinjanje krivičnog postupka od strane Agencije za sprečavanje korupcije, kako navodi Ivana Milosavljević, veoma je čest slučaj.
„Činjenica da nisu reagovali kada je u pitanju slučaj vile gradonačelnika Šapića nije iznenađujuća. Kada odete na sajt Agencije za sprečavanje korupcije, videćete da oni veoma često reaguju kada su u pitanju neke grupe građana, ali da ne reaguju kada su u pitanju visoki funkcioneri.“, objašnjava Milosavljević.
Milosavljević dodaje da je posebno problematično i to što Agencija vrlo retko pokreće krivične postupke, navodeći i slučaj Call centra Srpske napredne stranke iz 2023. godine, o kojem je izveštavao CINS.
„Agencija za sprečavanje korupcije ima ceo sektor koji se bavi kontrolom finansiranja političkih partija, a mi i dalje ne znamo na koji način je finaniran SNS kol centar iz 2023. godine. Agencija za sprečavanje korupcije, iako je dobila prijavu za taj slučaj, do danas nije podnela ni krivičnu, ni prekršajnu prijavu.“, objašnjava.
Dok informacije i istraživanja istraživačkih novinara ukazuju na propuste u radu Agencije za borbu protiv korupcije, a zvanični izveštaji međunarodnih organizacija pokazuju kontinuiran pad Srbije na globalnim listama percepcije korupcije, izostanak delovanja nadležnih organa šalje jasnu poruku – nije problem u instituciji, već u načinu na koji se meri stopa korupcije u svetu.
Naslovna fotografija: Canva
