Godinu dana nakon prvog dela, u bioskopima širom sveta izašao je nastavak filma „Wicked“, alternativne verzije priče „Čarobnjak iz Oza“. Umesto debate o tome da li je film ispuno očekivanja, diskusije o filmu i muzici, društvene mreže preplavila je diskusija o izgledu dve glavne glumice i mimovi sa rasističkim karakterom.
Na azijskoj premijeri ovog filma, koja se održavala u Singapuru 13. novembra, pevačica i glumica Arijana Grande koja igra ulogu Glinde u mjuziklu, napadnuta je. Dvadesetšestogodišnji Džonson Ven, zgrabio je Grande za ruku kada su glumci prolazili tepihom na premijeru.
Sintija Erivo, glumica i pevačica koja tumači ulogu Elfabe, brzo je reagovala i pokušala da odvoji momka od Grande. Ubrzo nakon toga je stiglo i obezbeđenje koje ga je odvelo.
Reakcija na ovaj događaj bila je dvostruka. Jedan deo javnosti se s pravom uznemirio zbog ovog incidenta. Međutim, drugi deo je počeo da pravi mimove o tome na koji način je Erivo odbranila Grande, od kojih se mnogi mogu protumačiti kao rasistički.
Najprominentniji mim je ilustracija dve glumice, gde je Erivo prikazana kao ogromna u odnosu na Grande. Na ovoj ilustraciji, ona u svojoj jednoj mišićavoj ruci drži sitnu i uplašenu Grande.
Drugi mimovi svodili su se na različite fotografije i videe u kojima se Erivo prikazuje kao muškarac ili je u samim videima glumi muškarac.
O MASKULINIZACIJI CRNKINJA
Za razumevanje idealne muškosti i ženstvenosti, važan nam je koncept sociološkinje R. V. Konel koja je skovala termin „hegemonog maskuliniteta“. Ovaj koncept predstavlja kulturološki idealizovan, dominantan oblik muškosti koji opravdava moć muškaraca nad ženama, ali i drugim muškarcima koji ne potpadaju u taj ideal.
Prema njenoj teoriji, pored hegemonog maskuliniteta stoji „naglašeni“ ili „akcentovan“ feminitet čija je uloga održavanje patrijarhalnih obrazaca, jer je u njemu idealna žena podređena, prilagodljiva i komplementarna muškarcima. Njen fokus je na lepoti, pasivnosti i kućnim poslovima.
Ovaj ideal prilagođen je zapadnim idealima lepote i kulturno uslovljenim obrascima ponašanja, koji kao takvi na pijedestal stavljaju belu ženu. U odnosu na nju, crnkinje su stavljene u tri kalupa: „Mammy“, „Jezebel“ i „Sapphire“.
Stereotip poznat kao „Sapphire“ predstavlja crnkinju kao ljutu i agresivnu. Ona je glasna, a njena uloga je da ponizi i omalovaži, obično crnog muškarca. Kako u svom radu navodi sociološkinja Britani Slaton, „Sapphire“ je ljuta i agresivna, žena koja ne zaslužuje ljubav, već osudu, zato što se opire idealima ženstvenosti.
U dobu kada su Afroamerikanci bili robovi, ovaj stereotip korišćen je kako bi se crnkinje prikazale kao necivilizovane u odnosu na bele žene u SAD-u. Ovakvi stereotipi korišćeni su za opravdavanje njihove podređene pozicije u društvu.
Pojednostavljeno, „Sapphire“ je maskulitetna, što je u suprotnosti sa idealnom ženstvenošću i zato je vredna osude. Ona ne pripada evrocentričnom, belom, idealu žene.
Ovakvi stereotipi opstali su i danas. Vidimo ih kroz pojednostavljene, gotovo karikaturne likove crnkinja u filmovima i serijama, koji doprinose održavanju podređenog položaja crnkinja u društvu i percepciji njih kao manje vrednih u odnosu na bele žene.
MASKULINIZACIJA SINTIJE ERIVO NASPRAM ARIJANE GRANDE
U kontekstu filma „Wicked“ vidimo da se Sintija Erivo upoređuje u odnosu na njenu koleginicu Arijanu Grande. U tom upoređivanju, prepliću se osobe, dve glumice, i likovi koje one igraju.
Glinda, lik koji tumači Arijana Grande, je stereotipno bela, plava, sitna žena koja nosi haljine u nežnim bojama. Glinda je naivna, ili barem naizgled naivna devojka, koja u prvom filmu sanja da se uda za savršenog princa.
Sa druge strane, Elfaba, lik koji tumači Erivo, je zelena veštica koja nosi samo crno. Ona je izopštena zbog svog izgleda i moći. U očima onih koji je ne vole, Elfaba je preambiciozna, nepristojna i bezobrazna.
Kasnije saznajemo da su njihovi likovi mnogo kompleksniji, da je Glinda zapravo ambiciozna, a da Elfaba traži pripadnost nečemu ili nekome zbog toga što je ceo svoj život odbačena od strane sredine u kojoj živi.
Međutim na površnom, čisto karikaturnom nivou, Glinda je oličena u tom „naglašenom“ feminitetu, dok je Elfaba daleko od tog ideala.
Ipak, u stvarnosti govorimo o dve žene koje su gotovo iste građe. Toliko slične, da je glavna diskusija oko drugog dela ovog filma bila percepcija toga da su obe izuzetno mršave. Čak kada govorimo o Erivo, vidimo izuzetno ženstvenu ženu, koja je gotovo uvek našminkana, u dugim haljinama i sa dugim noktima. Međutim, ona ne ulazi u kalup evrocentričnog, belog modela žene, jer sama nije bela.
Momenat u kojem se ona zaštitnički postavlja prema Arijani Grande u Singapuru i brani je, bio je dovoljan da njen izgled počne da se ismeva. Zbog njenih mišićavih ruku, što nije nečuveno za mnoge žene u Holivudu, ljudi na mrežama počeli su da je prikazuju kao muškarca.
Isti tretman nisu imale na primer Britni Spirs ili Madona, koje su veliki deo svojih karijera imale vrlo mišićave ruke. Naprotiv, obe su bile upravo ideal ženstvenosti na vrhuncu svojih karijera.
Iako Erivo otelovljava mnoge aspekte ženstvenosti, zbog svoje boje kože, mišićavih ruku i toga što je ćelava, upoređivana je sa muškarcem.
POENTA FILMA „WICKED“: IRONIJA STVARNOSTI
„Wicked“ je priča o etiketiranju drugačijeg. Elfaba se zbog svog fizičkog izgleda etiketira kao zla „veštica sa Zapada“. Oni koji zavide njenim prirodnim moćima, portretišu je kao zlu i opaku – kao neprijatelja nacije.
Ovaj mjuzikl je kritika jednog harizmatskog, autoritarnog vođe i režima koji on vodi oličenog u čarobnjaku iz Oza. Kako bi kompenzovao za svoj neuspeh on od „drugačijeg“ – životinja koje govore i zelene devojke sa moćima, pravi razlog za svaki problem sa kojim se žitelji njegove zemlje nađu.
U suprotnosti sa Ozom, Elfaba i Glinda grade svoj odnos kroz razumevanje različitog. One se menjaju na bolje zahvaljujući jedna drugoj i prikazuju da kroz učenje o različitom rastemo. One prevazilaze strah i uče se toleranciji.
Sve ovo izgleda ironično, kada pogledamo na koji način publika tretira Sintiju Erivo.
