Zastava sa kosturskom glavom, koja na sebi nosi šešir od slame, pojavila se ove godine na protestima širom sveta. Mladi ljudi iz generacije Z od Nepala do Srbije su tražili promene. Kao zajednički simbol otpora i slobode izabrali su piratsku zastavu iz mange „One Piece“.
Ova manga, koju prati i istoimeni anime, serijalizuje se od 1997. godine i još uvek traje. Kao najprodavanija manga na svetu, ona je popularna ne samo u Japanu odakle je i autor Eićiro Oda, već je veoma aktuelna i u Zapadnim zemljama.
„One Piece“ prati grupu mladih pirata i njihovog kapetana Manki D. Lufija, koji želi da postane kralj pirata i pronađe „One Piece“.
„ONE PIECE“ NA PROTESTIMA
Zastave Lufijeve družine, prvo je simbol protesta postala u Indoneziji. Ona se pojavila još u februaru ove godine, ali je masovno počela da se koristi kao simbol nezadovoljstva 17. avgusta, na 80-tu godišnjicu nezavisnosti Indonezije.
Građani Indonezije, u danima pred ovaj praznik obično na svoja vozila kače zastave ove zemlje. Ove godine njima su se pridružile i piratske zastave iz „One Piece“-a.
Dojče Vele navodi da su neki zvaničnici u Indoneziji sugerisali da korišćenje ove zastave predstavlja izdaju, a došlo je i do racija koje su za cilj imale brisanje ovog simbola.
Ovaj simbol proširio se i na demonstracije u Nepalu, koje su prouzrokovale i ostavku premijera ove države. Posebno je pamtljiva fotografija velikih vrata ispred nepalskog parlamenta. Dok je institucija bila u plamenu, na kapiji parlamenta bila je okačena piratska zastava.
U Madagaskaru je ova zastava je prilagođena, tako da kosturska glava umesto šešira od slame, nosi satroka šešir koji tradicionalno nosi grupa Betsileo sa Madagaskara.
Pored lokalnih konteksta, međunarodno, piratska zastava iz „One Piece“-a često se pojavljivala i na pro-palestinskim protestima u svetu, a čak je i bila zakačena na jednom od brodova na Sumud Flotili.
Nekolicina ovih zastava mogla je da se vidi i na protestima u Srbiji. Međutim, kod nas one su više izuzetak nego pravilo. U Srbiji, mnogo više bi mogli da govorimo o nekim drugim popkulturnim referencama, poput popularnih i aktuelnih mimova, pa do poznatih replika iz srpske kinematografije.
POPKULTURA KAO DEO PROTESTA
Simboli iz filmova, knjiga i stripova i ranije su bili deo protesta. U svetu, smo imali primere poput maske iz grafičkog romana „V for Vendeta“, koje su se pojavile na protestima „Okupiraj Vol Strit“ u SAD-u 2011. godine. One su služile za održavanje anonimnosti učesnika.
Na drugom kraju sveta, kako navodi Dojče Vele, Si Đinping generalni sekretar Kine je upoređivan sa Vini Puom. Kasnije je meda zabranjen u ovoj zemlji.
U skorije vreme, na protestima u Turskoj pojavio se i Pikaču. Kostim ovog crtanog lika je kasnije bio i stalan gost na protestima u Srbiji, ali i u drugim zemljama.
Ovakve pojave ne čude, s obzirom na to da su generacije koje se nalaze na čelu trenutnih pobuna odrasle na internetu. Mim kultura postala je način na koji se na društvenim mrežama komunicira. Samim tim, ovaj rečnik prešao je na ulicu.
ZAŠTO BAŠ „ONE PIECE“?
Dizajn likova i sveta u ovoj mangi, mogao bi da nas na prvi pogled zavara da pomislimo da je reč o nekakvom stripu za decu. Iako humor zna da bude detinjast i da se ponavlja – glavne teme koje Oda provlači kroz ovu mangu su daleko od toga.
Još na samom početku mange, počinje da se govori o sistemskim problemima. Već drugi važniji antagonista je korumpirani marinac, što je u ovom svetu isto što i policajac. Rasizam, ropstvo i zloupotreba moći od strane elita teme su koje se sve vreme ne samo provlače kroz ovo delo, nego su i važna pokretačka sila za našeg protagonistu.
Lufi je pirat, neko ko se u svetu u kojem je ova manga smeštena smatra kriminalcem. Međutim, on gde god ode pomaže ljudima koje upoznaje, a to neretko uključuje i prevrate režima koji tlače svoje podanike.
Iako Lufi nije revolucionar i neko ko ciljano menja sistem, on se bori protiv nepravde i traži slobodu.
Ukoliko uzmemo u obzir popularnost ove mange, zajedno sa njenom tematikom, nije čudno da upravo Lufi i njegova zastava postanu simbol otpora i želje za slobodom širom sveta.
Naslovna fotografija: Teodora Šulj / ZOOMER
