Uticaj medija, kako na pojedinca, tako i na društvo u celini je značajan te je pitanje prisutnosti korupcije u medijima i njihovom antikoruptivnom delovanju od izuzetne važnosti. O tome razgovaram sa Mirom Đurđević, koja je diplomirala novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu i radi na radiju Banker.
Budući da domaći mediji u velikoj meri zavise od izvora finansiranja koje kontroliše država, koliko to utiče na kvalitet i raznovrsnost medijskih sadržaja?
Umnogome. Mediji koji nisu finansijski nezavisni ne mogu ni da imaju kvalitetan medijski sadržaj, jer upravo ti izvori finansiranja predstavljaju barijeru za odabir tema kojima će se novinari baviti. Nekvalitetan medijski sadržaj naročito je vidljiv na lokalu, gde mediji u velikoj meri zavise od gradskog budžeta, odnosno od novca koji dobijaju preko projekata na konkursima koje raspisuju lokalne samouprave.
Da li je korupcija prisutna u medijima, i, ako jeste, na koji način?
Korupcija je u medijima najčešće prisutna u onim slučajevima kada vlasnik medija ili urednik uceni novinara da ne istražuje i ne izveštava o onoj temi od koje bi medij mogao da ima nekakav interes. To može da se odnosi i na instituciju ali i na pojedinca od kog medij može da ima korist.
Šta smatrate najbitnijim koracima oslobađanja medija od korupcije?
Bitno je da novinari ne odustaju od svojih tema, treba da se bore za javni interes, jer, u suštini, jedino mogu i treba da odgovaraju javnosti za svoje postupke. Jako je teško, ali treba se bore za istinu.
Kako mediji mogu delovati antikoruptivno?
Pre svega, bitno je da izveštavaju o primerima korupcije, da građani znaju gde ima korupcije i kako da je prepoznaju. Onda kada mediji svoj deo posla odrade kako treba onda i građani umeju da prepoznaju korupciju i da je osude.
Koje osobine mediji treba da poseduju da bi zaslužili poverenje javnosti, i kako to može da doprinese daljem razvoju društva?
Prva i najbitnija osobina jeste da rade u interesu društva, odnosno, građana. Da izveštavaju o temama koje su građanima bitne, koje ih interesuju i od kojih zavise. Da budu tu za građane, da umeju da saslušaju, da vide koji su njihovi problemi i da se bore da se neke stvari koje su protivzakonite ili neljudske promene. I da budu slobodni. Imati slobodne medije znači imati slobodno društvo. U Srbiji sada, nažalost, ima malo slobodnih medija. Sve dok se tu nešto ne promeni, ne možemo da govorimo ni o slobodnom društvu.
