Romi i Romkinje u Srbiji su i dalje u nepovoljnom socijalno-ekonomskom položaju. Među najvećim izazovima sa kojima se suočavaju je ostvarivanje prava na obrazovanje, dostupnost zdravstvene zaštite i nezaposlenost, skopčana sa diskriminacijom na osnovu etničke pripadnosti.
Kada je reč o obrazovnom sistemu, prema rezultatima istraživanja o položaju Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu, koje su 2017. godine sproveli Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka, jedno od šestoro romske dece i dalje je van sistema osnovnog
obrazovanja, predškolske ustanove pohađa 17 odsto romske dece, a do završenog visokog nivoa obrazovanja stigne tek 1%.
Iako je tokom prethodnih godina došlo do porasta broja Roma i Romkinja koji su upisali osnovnu školu, i dalje više od jedne trećine njih od 18. do 21. godine starosti nema osnovno obrazovanje. Problem predstavlja nedovoljno poznavanje srpskog jezika, kao i nepovoljan socio-ekonomski položaj porodica iz kojih dolaze. Romske porodice uglavnom nemaju dovoljno finansijskih sredstava kojima bi obezbedile deci da pohađaju školu. Stoga, iako svako dete ima pravo na obrazovanje, veliki procenat romske dece nema mogućnosti da svoje pravo ostvari.
Iako određeni broj romske dece i upiše školu, ne završe je svi, jer je pojedini u međuvremenu napuste, zato su angažovani pedagoški asistenti i asistentkinje, koji predstavljaju sponu između romske zajednice i škole. Oni pomažu đacima u učenju i socijalizaciji. Tako đaci postižu bolje rezultate i redovno pohađaju nastavu.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, pripadnici romske nacionalne manjine koji su završili osnovnu školu, od dana prijave, čekaju na posao u proseku pet i po godina, dok oni koji su završili srednju školu na zaposlenje čekaju između tri i četiri godine. Dva
osnovna faktora koja doprinose nepovoljnom položaju Roma i Romkinja na tržištu rada i koja većinu njih ograničavaju na nisko plaćena i privremena zanimanja su nizak nivo obrazovanja i stručne obuke i diskriminacija od strane potencijalnih poslodavaca.
“Kada su Romkinje u pitanju, situacija je daleko složenija i nepovoljnija, jer su one izložene dvostrukoj diskriminaciji, kako od strane svoje zajednice, tako i od strane većinskog stanovništva. Poseban problem su prevremeni brakovi koji su, iako za to nemam konkretne dokaze, postali izvor zarade pojedinim romskim porodicama. Maloletno „da“ sa sobom nosi niz problema”,
izjavila je Biljana Tasić, izvršna direktorka udruženja “Romag”.
Socijalekonomski uslovi i marginalizovanost romske zajednice imaju i negativan uticaj na zdravlje i informisanost o zdravlju Roma. U poređenju s opštom populacijom, Romkinje i deca imaju slab pristup zdravstvu, a brojna istraživanja pokazuju da veliki broj Roma u Srbiji
nema zdravstveno osiguranje. U cilju povećanja pristupačnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite za romsku populaciju, u domovima zdravlja angažovane su zdravstvene madijatorke iz romske zajednice s ciljem da se unapredi zdravlje Roma, naročito žena i dece,
da se poboljša dostupnost zdravstvene zaštite i nivo informisanosti o zdravlju.
Unapređenje položaja Roma i Romkinja je omogućavanje da ravnopravno sa ostalim građanima Srbije uživaju ista prava zagarantovana Ustavom. Međutim, rezultati ili izostanu ili se do njih jako sporo dolazi. Jedan od razloga za to je nedostatak političkog predstavljanja interesa Roma i Romkinja koje će u fokusu imati najugroženije iz ove zajednice. Dok god Romi i Romkinje budu bili oni na koje se odnose planovi i propisi, a ne oni koji ih donose, situacija će ostati ista.
