Koja osećanja u vama budi reč „rat”?

Pre dva dana je u emisiji „Prva tema”, na televiziji Prva, gost bio predsednik Aleksandar Vučić. Jedno od pitanja je bilo „Da li oružani napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji vode ka ratnim sukobima?”. Ovo pitanje za sobom vodi još toliko pitanja. Moja osećanja su eksplodirala. Sve odjednom. Mislim, stvarno dajte ljudi. 

Pa koji je cilj ovog pitanja? Da li je upozorenje jer stvarno idemo ka nečemu, jer se stvarno ne zna šta će sledeće pasti na pamet Aljbinu Kurtiju, ili je cilj zastrašivanje naroda? Možda pokazati ljudima na Kosmetu da samo „Jedinstvo” može da im pomogne, a to jedinstvo je Srpska lista? Možda probuditi još besa u onima iz Srbije prema onima sa Kosmeta? I ako idemo ka nečemu ko će zaštititi ljude na Kosmetu, pogotovo one južno od Ibra? I ako je cilj Srpska lista, da li je ovo stvarno način? Alo, da li je ovo propaganda ili istina? Kakav je plan, šta se dešava? Zbog čega? 

Ja sam bila totalno van sebe kada sam čula na reklami ovo pitanje, dramatičnu muziku u pozadini i dramatični glas koji izgovara ove reči. Efekat postignut, jebiga, još nisam na psihoterapiji obradila temu rat, ne znam ni može li se obraditi. Svakako, ponovno strahovanje od istog ne pomaže u procesu, a i ono što želim da naglasim, da ne bi došlo do zablude, ja delim ljude samo na dobre i loše. 

Zato, ono što mene zanima jeste koja to osećanja u ljudima budi reč „rat”? Da li je to bes, tuga, strah, agresija i „ide gas, daj mi pušku” ili možda osećaj „DOKLE VIŠE?!”. Da li smo stvarno posle svih ratova spremni da slušamo o mogućnosti narednog, a tek da ga planiramo? Mislim, dovoljno je pogledati snimak iz Niša kada je bilo obeležavanje 20 godina od bombardovanja i sve će vam biti jasno.

Da li je to bes? Bes prema vlasti ili bes prema ljudima sa Kosmeta, jer dokle više da zbog njih doživljavamo stresove i da smo stalno na ivici sa svima i svime. Ili je to bes prema ostatku Balkana, jer su ljubomorni na naše poreklo. Ili je to bes prema svetu, jer su svi protiv nas. Bes prema Albancima, jer šta hoće i oni više. Bes ljudi na Kosmetu jer ne daju svoj dom, svoj pašnjak, svoj voćnjak.

Da li je to „ide gas, daj mi pušku”? Dosta mi je više svega, pa neka bude ili/ ili. Toliko besa, tuge i nemoći pretvori se u neku snagu, da čovek postane samo ta snaga, bez razuma i gledanja u ono „šta posle”.

Da li je to tuga? Sećanja. Sećanja na stotine hiljade raseljenih lica iz prethodnih ratova. Sećanja na voljene koje smo svi izgubili. Sećanja na dom koga više nema. Gorčina se iz želuca diže, ispunjava usnu duplju. Knedla u grlu. Suze u očima. I samo kreće u glavi: „Molimo za naša srca, jer im rat na vrata kuca, molimo da mir sada i u našoj zemlji vlada”. Pesma koju sam kao devojčica stalno pevala sa svojim sestrama.

Da li je to strah? Strah onih na severu Kosova, jer znaju da su na prvoj liniji fronta. Strah onih na jugu Kosova jer znaju da za njih nema zaštite. Strah da više neće gledati pejzaže svoje prelepe domovine. Strah onih u Srbiji da će opet biti bombardovanja. Stradanja i smrt. Plač. Vrisak. Bol.

Da li je to ono „Dokle više?!”? I stvarno dokle, bre, više?! Hajde da pričamo o suživotu i životu. Hajde da pričamo mi, obični ljudi, o onome što smo proživeli. Hajde da pričamo o životu, jer je postao jako skup i postaje još skuplji, a neko želi da nam skrene pažnju sa te činjenice. Hajde da pričamo o životu jer ga dugo nismo živeli. Hajde da živimo život, jer rat za sobom ostavlja prazne ulice, spaljene domove, tugu i mržnju u srcima. Hajde da pričamo o životu, jer reč „rat” u meni budi ova osećanja i sećanja:

„Ja se zovem Sunčica, Sunce mi je ime
Ne viđam ga danima iz podrumske tmine
Ja sam Rastko i mnogo sam snažan
al’ kad čujem onaj zvuk, obraz mi je vlažan
Molimo za naša srca
Jer im rat na vrata kuca
Molimo da mir i sada
u našoj zemlji vlada.”

Koja osećanja budi u vama reč „rat”? Vidite li ono „posle”?

Cover photo: Marija Velikić

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još