Od kako je 1. novembra prošle godine pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 15 osoba, pozivi na informativne i „prijateljske razgovore“ od strane Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) upućeni aktivistima_kinjama i studentima_kinjama sve su učestaliji.
Ovakve aktivnosti službi koje su nadležne za bezbednost građana_ki Srbije, kako navode oni koji su u njima učestvovali mogu se okarakterisati kao pokušaji zastrašivanja studenata_kinja i aktivista_kinja u njihovoj borbi za funkcionalnije društvo.
Privođenja i pozivi na „prijateljske“ razgovore nisu jedini mehanizmi službi bezbednosti pomoću kojih se pokušava zastrašivanje. Praćenje kretanja, hakovanje mobilnih telefona i „ubacivanje“ softvera za digitalno praćenje i pozivanje roditelja– samo su neke od aktivnosti bezbednosnih službi u prethodnom periodu, a da su poznate javnosti.
Ako bi mehanizme kojima se služe bezbednosne službe u Srbiji pokušali da poređamo od benignijih ka malignijim, prvi u nizu „mehanizama zastrašivanja“ bili bi pozivi „na primirivanje“ upućeni roditeljima studenata_kinja i aktivista_kinja.
Naime, krajem prošle godine, 24. decembra Bezbednosno-informativna agencija kontaktirala je oca studenta Fakulteta organizacionih nauka, Lazara Stojakovića, sa preporukom da se Lazar „malo primiri“ po pitanju studentskih blokada i protesta, navodi nova.rs.
Lazarev otac je nakon ovog poziva sutradan otišao na razgovor sa pripadnicima BIA, gde mu je rečeno da prenese Lazaru da bi bilo dobro da se i on javi BIA na razgovor, kako bi ga „posavetovali“.
Još jedan dan kasnije, Lazar je u prisustvu dva advokata otišao na „prijateljski razgovor“ sa agentima BIA, ali se oni nisu pojavili u dogovorenom terminu. Nakon ovoga, Lazar je u svojoj izjavi za Novu istakao kako ovde nije reč o „prijateljskim razgovorima“ već o pritisku i „zlostavljanju koje vrši vlast“.
„Ovo je jedan gangsterski potez, ovo je jedna represija koja se dešava prema nama, studentima. Pre svega zvali su moju porodicu, pretili su njima, da mene dovedu, kako bi me posavetovali. Ja javno kažem da mene niko ne treba da savetuje jer ja imam 22 godine i ako mene traže, neka se meni obrate, a ne mojim roditeljima. Ovo je veliki pritisak i ovo je jedno zlostavljanje koje vrši vlast. Ne mogu da kažem da se ne bojim. Iskreno, ogorčen sam. Mogu da kažem da ne koriste više maskirane batinaše, nego tajne službe.“ – rekao je Lazar za nova.rs i dodao da će uprkos pozivima BIA na „primirivanje“ ostati aktivan u svojoj blokadi.
„Jesam uplašen, vrše pritisak na mene i moju porodicu, da imam sinove i decu, verujem da bi zvali i sinove i decu, što je katastrofa.“
Lazar STOJAKOVIĆ, student Fakulteta organizacionih nauka u izjavi za nova.rs
Lazarev advokat Ahmed Delimeđac istakao je za nova.rs da ne postoji pravni osnov za pozivanje studenata na razgovor, kao ni nadležnost Bezbednosno-informativne agencije za postupanje u ovom slučaju.
Koliko je javnosti poznato, Lazar je prvi student koji je do sada pozvan od strane Bezbednosno-informativne agencije na „prijateljski razgovor“ zbog studentskih blokada i protesta, navodi nova.rs.
Sledeći mehanizam u nizu bila bi odvođenja, odnosno privođenja studenata_kinja i aktivista_kinja na informativne razgovore od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, a često i Bezbednosno-informativne agencije.
Prema javnosti poznatim informacijama, u poslednja tri meseca na informativne razgovore odvođeni ili privođeni su: Nikola Ristić, Ivan Bjelić, Pavle Cicvarić, Mila Pajić i Dorotea Antić.
Kako je aktivista organizovane grupe „SviĆe“ Nikola Ristić objasnio za Zoomer, neosnovano je odveden od strane BIA na informativni razgovor nekoliko sati pre planirane protestne aktivnosti u Beogradu na koju je pozvao građane_ke, 3. novembra prošle godine.
„Pričao sam im da sam trenirao rukomet 12 godina, gde sam išao u srednju školu, kako mi je izgledalo detinjstvo, i to… Bukvalno ćaskanje. I ja iz toga dobijam utisak da je to ustvari samo ubijanje vremena, i da nije ideja da se poruka pošalje meni, nego javnosti, zato što se onda ne zna četiri sata gde sam ja. To verovatno utiče na mlade ljude, izaziva strah i čini ih nesigurnima da izađu na ulicu.“ – govorio je Nikola za Zoomer.
Nikola nije jedini koji je „odvođen“ na informativne razgovore od strane Ministarstva unutrašnjih poslova ili Bezbednosno-informativne agencije. Naime, studentkinja i aktivistkinja Mila Pajić iz Novog Sada i njena koleginica Dorotea Antić su 8. novembra prošle godine pred protest na Varadinskom mostu u Novom Sadu bile opkoljene od strane šest muškaraca obučenih u crno, koji su se predstavili kao policija, nakon čega su odvedene na informativni razgovor.
O svom iskustvu u odvođenju na informativni razgovor, Mila je svedočila za portal Autonomija Info.
Mila Pajić: Policija je bila gruba pic.twitter.com/Tem2rxZKsP
— Autonomija Info (@autonomijandnv) November 8, 2024
Ono što je zajednički zaključak svih lica koja su bila privođena ili odvođena na informativne razgovore od strane Ministarstva unutrašnjih poslova ili Bezbednosno-informativne agencije, jeste da takve poteze bezbednosnih službi u Srbiji smatraju još jednim u nizu mehanizama zastrašivanja studenata_kinja i aktivista_kinja, kako bi prekinuli sa blokadama i protestima.
Najmaligniji „mehanizam zastrašivanja“ kojim se služe bezbednosne službe u Srbiji definitivno jeste digitalno praćenje, odnosno narušavanje digitalne bezbednosti i prava na privatnost (u digitalnom svetu) studenata_kinja i aktivista_kinja.
Priču koja kruži u javnosti, da studenti_kinje i aktivisti_kinje ostavljaju telefone dalje od sebe kada žele da razgovaraju o važnim i poverljivim temama, potvrdio je za BIRN aktivista Ivan Bjelić.
Sada kada među sobom razgovaramo o informacijama koje želimo da ostanu poverljive, to činimo isključivo uživo, bez telefona i računara.
Ivan BJELIĆ, aktivista iz Požege u izjavi za BIRN
Ono što je BIRN u svom istraživanju dokazao, jeste da Bezbednosno-informativna agencija samoinicijativno, bez naredbe tužilaštva ili suda, „hakuje“ telefone aktivista. Naime, kako navodi BIRN, u poslednjih godinu dana Bezbednosno-informativna agencija je na četiri mobilna telefona aktivista instalirala spyware softver pomoću kojeg su mogli da prate svaku aktivnost na njihovim telefonima.
„Mehanizmi zastrašivanja“ studenata_kinja i aktivista_kinja pomenuti u ovom tekstu, verovatno nisu jedini mehanizmi kojima se služe bezbednosne službe u Srbiji, ali su jedini koji su poznati široj javnosti.
Naslovna fotografija: Canva
Ovaj članak proizveden je uz finansijsku podršku Evropske Unije.
Njegov sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske Unije.
