fbpx

Kako je Naomi Osaka osvetlila problem mentalnog zdravlja u profesionalnom sportu

Naomi Osaka, druga teniserka sveta, prošle nedelje se povukla sa Rolan Garosa, drugog Gren Slema sezone. To se desilo nakon što je novčano kažnjena za odbijanje da ode na pres konferenciju nakon meča, uz pretnje organizatora da ukoliko se takvo ponašanje nastavi diskvalifikovaće je. Ona je pojasnila svoje okolnosti objavom na društvenim mrežama koju prenosimo u celosti.

Kao glavni razlog što nije želela da izlazi pred novinare Naomi navodi svoju introvertnost, kao i muke sa mentalnim zdravljem koje se pogoršalo. Nakon ovog poteza u medijima i među ljubiteljima ovog sporta otpočela je rasprava na temu ko je tu u pravu, odnosno da li je ona borac za slobodu, dok su organizatori monstrumi, ili je ona razmažena princeza koja bi ’leba bez motike, ili je sve jedan veliki nesporazum koji je mogao biti sprečen. Sve to je donekle skrenulo pažnju sa mnogo bitnije i dugoročnije teme, a to je mentalno zdravlje i njegovo mesto u profesionalnom sportu.

Nije retko mišljenje javnosti da je poznatim ljudima lako, ipak su uspešni i bogati i rade ono što vole, a mnoga pravila koja za nas važe za njih ne, ili se bar mogu izmeniti. To je sasvim razumljiv način razmišljanja. Međutim, psihički problemi i bolesti ne proveravaju naš bankovni račun, ili broj pratilaca na društvenim mrežama i ne pitaju nas da li smo se na leto kupali u fontani, lavoru na terasi, bazenu u kući naše babe u Vračeviću ili na Maldivima. Oni samo dođu i rade svoje i ostavljaju skoro iste posledice.

„Kada smo bili u poprilično lošoj situaciji majka mi je govorila da je lakše plakati u Rols Rojsu nego u Bubi. Shvatio sam da je suprotno. Kada patiš, a imaš sve, shvatiš da posedovanje ne znači sreću. Mnogo je bitnije imati svrhu i strast i baviti se nečime u čemu uživaš. Kada imaš sve i patiš, to je kao da su ti na neki način oduzeti snovi.“ Toto Volf, šef Mercedesovog F1 tima, u podkastu Beyond Victory na temu mentalnog zdravlja

Izvor: Beyond Voctory podkast epizoda 8, 25.09.2019. /youtube printscreen

Profesionalni sport pri tom zahteva mnogo odricanja od najmanjih nogu. Iza jednog šampiona jesu godine mukotrpnog rada i ulaganja, emotivnih, finansijskih, fizičkih i svih ostalih. To ne može, a da ne ostavi psihičke posledice. Uprkos ovome u sportu nije bilo previše mesta za ovu temu, barem ne u javnosti. Pojedinci bi javno rekli da rade sa nekim i na mentalnom aspektu svog učinka, ali je i dalje imati psihologa bio tabu.

„Tokom čitave svoje karijere imao sam nekoga ko je sa mnom radio na mentalnom zdravlju, ali nikada nisam pričao o tome jer je tema toliko zabranjena. Počeo sam jer mi je prva sezona u Formuli 1 bila psihički veoma teška, ulazak u taj svet je bio veliki šok za mene. Pomislio sam da mora da postoji način da se unapredim na tom polju, postanem otporniji. Neverovatno iskustvo, ne mogu da verujem da ne učimo o tome u školi“ rekao je Niko Rozberg, bivši vozač Formule 1, u podkastu Beyond Victory.

Izgleda da je ono što je bilo potrebno da se ova tema popularizuje jedna pandemija. Širom sveta se sprovode istraživanja na to kako ona utiče na mentalno zdravlje opšte populacije, a rezultati nisu iznenađujući, ali jesu alarmantni: sve je više ljudi koji prijavljuju povišen nivo anksioznosti, simptome depresije, a čak su i suicidalne ideje, kao i sam suicid, u porastu. Ono što je možda pozitivan rezultat ovakve krize jeste pažnja koja se sada poklanja ovim problemima.

Sport, kao najbitnija sporedna stvar, tu nije izuzetak. Stroge mere i ograničenja kroz koje i prolaze sportisti doveli su do toga da sada sve više njih govori o svojim problemima vezanim za novonastale okolnosti. Dominik Tim, koji se vidno mučio da postigne zadovoljavajuće rezultate od početka sezone, otvoreno je govorio o trenutnim uslovima u obraćanju za medije u aprilu ove godine:

„Učešće na ATP turu je inače zamorno jer moramo da putujemo tokom čitave godine. Trenutno su sve dobre stvari, kao što je energija fanova, večere u sjajnim gradovima u kojim smo, odlasci na plažu i tome slično, nestale. Sve loše stvari vezane za putovanja i sam posao su još uvek tu, a onih dobrih jednostavno nema. To sve čini još napornijim nego što je bilo ranije.“, ali i nedostatku motivacije, „Petnaest godina sam proveo jureći taj veliki cilj (Gren Slem titule) bez da sam se osvrnuo. Nakon US Opena još uvek sam bio euforičan, što su i rezultati pokazali…Ali u toku priprema za ovu sezonu, upao sam u rupu.“

Izjave poput ove četvrtog tenisera sveta, ili one Osakine inspirišu i novinare da postave pitanja na tu temu, kao i same tenisere i teniserke da se oglase.

„U mehuru smo već 9 meseci. U Roterdamu sam već počeo da ludim. Jedino gde se krećemo je od hotela i nazad. Ne možemo ni da udahnemo svež vazduh. Nemamo ni kontakta sa spoljim svetom. U potpunosti razumem Tima jer sam i sam imao problema da nađem motivaciju.“, rekao je Saša Zverev, na pres konferenciji za vreme BMW Open-a, šesti na svetu.

„Kao sportistima i sportistkinjama uče nas da se staramo o svom telu, a mentalni i emotivni aspekt ostanu nekako po strani“, napisala je Martina Navratilova na svom twitter profilu nakon povlačenja Osake.

„To je nešto o čemu nije lako pričati. Čak i sa ljudima sa kojima se osećate skroz prijatno. Razgovori o emocijama, osećanjima, ličin stvarima, pogotovo samoj sebi…to nije nešto što dolazi prirodno.“, rekla je Dženifer Brejdi, a prenosi The Wall Street Journal.

Iako su u ovom članku najvećim delom citirani ljudi iz sveta tenisa oni nisu jedini. Kajri Irving, košarkaš Bruklin Netsa je morao da se suoči i sa besnim fanovima jer je propustio utakmicu svog tima pošto mu se „Jednostavno nije igralo“, odnosno jer je uzeo jedan dan za sebe i negu o sebi. Robin Gozens, fudbaler Atalante nemačkog porekla, je u intervjuu za Deutsche Presse-Agentur takođe govorio o značaju psihologa, ne samo za individualne sportiste već i timove:

„Verujem da su strahovi i pritisci od kojih pate profesionalni fudbaleri potcenjeni. Psiholog bi bio jedan veoma dobar ventil… Da li bi trebao da bude obavezan? Da, što pre, na kraju krajeva zašto da ne? Može samo da pomogne fudbalerima, a time i društvu”, rekao je Gozens.

Za kraj bitno je da znate da ako se osećate loše, nije sramota tražiti pomoć, a i da možete pozvati neki od ovih brojeva:

Nacionalna linija za prevenciju samoubistava (24 sata dnevno): 011/7777 000

Centar Srce (svaki dan od 14 do 23h): 0800-300-303 ili mejl adresa: vanja@centarsrce.org

Centar za mentalno zdravlje (svakog dana od 9 do 18h): 011/3612-487 i 064/8652-520

Cover photo: Naomi Osaka konferencija za novinare, 20.2.2021./youtube printscreen

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Nova generacija „Složne braće”

Nove generacije verovatno nisu imale prilike da se susretnu sa ovom kultnom TV serijom, ali oni „malo stariji mladi„ su sigurno imali...

Kaldea: Žene treba da rade šta god hoće

U okviru festivala „All girls, all green“, koji je održan na Dorćol Platzu, imali smo priliku da razgovaramo sa fenomenalnim street art...

Pronađeno neolitsko naselje u hrvatskom moru

U moru ispred hrvatskog ostrva Korčula je pronađeno neolitsko naselje, iz vremena 4.500 hiljada godina pre nove ere. Neolit...

Izborila se za decu, pa poručila ženama: dignite glas!

Pevačica Tanja Savić juče je sletela u Beograd. Sa svojim sinovima! Već godinu i po dana, koliko traje i pandemija korona virusa,...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još