Izborna godina je u jeku u Evropi. Nakon Srbije i Mađarske, koje su izbore održale istog dana, prva polovina aprila donosi i izbore u Francuskoj. Šta očekivati od ovih izbora i kako oni mogu uticati na evropsku politiku prema Srbiji, posebno u situaciji rata u Ukrajini, razgovarali smo sa Nikolom Perišićem iz Centra za društvena istraživanja.
Da krenemo od osnovnog – kako funkcioniše njihov politički sistem?
Politički sistem Francuske je dosta sličan našem – polupredsednički je. Tamo je predsednik centralna figura i zbog toga su predsednički izbori najvažniji. Proces kandidature je drugačiji nego u Srbiji. Potrebno je da se skupi 500 potpisa lokalnih funkcionera, tu spadaju gradonačelnici i predsednici opština. Na taj način se dolazi u mogućnost da se postane predsednik Francuske. Sam izborni proces funkcioniše tako što predsednik postaje onaj koji dobije najveći broj glasova. Da bi se pobedilo u prvom krugu potrebno je 50% + jedan glas od izašlih birača, ukoliko niko od kandidata to nema ulazi se u drugi krug.
S obzirom da ove godine imamo mnogo kandidata, možeš li mi reći koja su to glavna pitanja na koja kandidati stavljaju fokus u svojim predizbornim kampanjama?
Mediji potenciraju i traže od kandidata da čuju njihove stavove o ratu u Ukrajini. Sa druge strane Makron to i koristi, videli smo da je svaki dan razgovarao sa Putinom i sa Zelenskim. Na osnovu toga je gradio svoj imidž u ovoj kampanji i podigao rejting. U poslednjih nekoliko nedelja tema je i Korzika. Tamo su bili nemiri gde je stanovništvo tražilo vrstu autonomije – Makron je obećao da će je uvesti. Taj zakon još uvek nije usvojen, što se može posmatrati kao predizborno obećanje Makrona.
Da li to potencijalno predizborno obećanje koje je Makron dao može smanjiti njegov rejting?
Procentualno gledano, Makron je i dalje prvi od svih predsedničkih kandidata, međutim njegov rejting trenutno pada. Na to je najviše uticala afera Mekenzi – to je konsultantska firma za koju se ispostavilo da nije plaćala porez u Francuskoj, a strane firme su u obavezi da plaćaju povišeni porez. Na njegov pad je uticalo i to što je bio uljuljkan u to da je siguran za drugi krug i nije bio toliko aktivan u kampanji.
Predstavnica desnice Marin le Pen je 2017. godine zajedno sa Makronom ušla u drugi krug predsedničkih izbora. Koja je šansa da oni još jednom uđu u drugi krug, ako uzmemo u obzir to da se u poslednje vreme čuju priče o zatvaranju granica?
Priliv migranata sa Bliskog Istoka, sad i iz Ukrajine dovodi do nacionalnih pitanja. Marin le Pen trenutno ima najviše šanse da uđe u drugi krug, međutim tu imamo još nekoliko kandidata koji pretenduju na to mesto. Imamo levičarskog kandidata Melanšona koji beleži rast iz nedelje u nedelju. On je vrlo aktivan u kampanji, tako da je on taj koji najviše pretenduje da proba da ugrozi Le Pen za drugi krug. Uz njega imamo još dvoje desničarskih kandidata. Erik Zemur koji pripada ekstremnoj desnici, bivši novinar Figaro-a i Valeri Pekres koja se percipira u javnosti kao desničarska kandidatkinja, ali ona je više kandidatkinja desnog centra.
Ove godine ima mnogo kandidata koji su desno od centra koji je Makron trenutno, ukoliko bi neko od maločas navedenih kandidata pobedio, postoje li šanse da će se njihova spoljna politika ka Srbiji promeniti?
Postoji narativ da bi pobeda Le Pen ili Zemura više odgovarala Srbiji jer su oni protiv nezavisnosti takozvanog Kosova i da bi oni pomogli Srbiji u očuvanju suvereniteta na tom delu teritorije. Postavlja se pitanje šta bi bilo sa evrointegracijama, jer imamo najavu Le Pen – više u prethodnoj kampanji nego u ovoj, da bi pokrenula izlazak Francuske iz Evropske Unije. To bi definitivno dovelo do nove krize unutar Evropske Unije, što znači da bi se ona ponovo bavila svojim problemima, a ne bi imala vremena da razmišlja o tome da prihvati nove članice. Sa aspekta evrointegracija i da je Vučić na neki način stvorio prijateljski odnos sa Makronom, vidimo kolika su francuska ulaganja u Srbiji trenutno – to dovodi do toga da postoji dobar odnos Srbije i Francuske i da bi definitivno, s obzirom da je Aleksandar Vučić ovde reizabran nama najviše pogodovalo da Makron takođe zadrži vlast.
Naslovna fotografija: Nikola Perišić / privatna arhiva
