Intervju: Milja Vuković o „zero waste“ načinu života

Svaki stanovnik Srbije dnevno proizvede oko kilogram komunalnog otpada koji se ne odlaže na odgovarajući način. Milja Vuković, istoričarka umetnosti i ekološka aktivistkinja, trudi se da podigne svest o tome kako to utiče na našu planetu Zemlju i naše zdravlje. Ona za Zoomer ovom prilikom govori i o svojim aktivističkim počecima, tome šta za nju predstavlja “zero waste” način života i kako donositi zdravije odluke.

Ekološka aktivistkinja si već šest godina, kroz inicijative „Divlji Beograd“ i „Za manje smeća i više sreće“. Šta te je podstaklo na to da počneš da se baviš aktivizmom?

Volim prirodu. Osećam živi dijalog sa njom. U jednom trenutku, pre nekih pet godina, osetila sam potrebu da na različite kreativne načine – Putujuća izložba reči, Divlji Beograd, Za manje smeća i više sreće, sajt Plavo i zeleno, Mala škola odrasta, reciklažni brend Bezo tekstil, radionice kompostiranja, razna predavanja – pomognem da mnogi ljudi uđu u ovaj razgovor sa prirodom ili ga prodube. Ono što vidim jeste da je u ovom istorijskom trenutku koji ima sve odlike jedne velike, globalne krize – koja je i ekološka i društvena – zaista ima potrebe za osnaživanjem tog dijaloga.

Šta za tebe predstavlja koncept „zero waste“, tj. život bez otpada?

Shvatila sam u jednom trenutku mi u stvari nismo rešili pitanje otpada, da je sav otpad koji sam ikada stvorila i dalje tu i da njegovo delovanje nije neutralno, nego je često toksično. Borba za život sa malo, manje, nula otpada mi pruža priliku da pokušam da na konkretan, opipljiv način delujem na to da stvaramo manje onoga što za prirodu nije dobro i da činimo više onoga što jeste dobrobitno. Takođe, igrom slučaja, preko ovako intenzivnog aktivističkog pristupa životu bez otpada dolazim u kontakt sa mnogim zanimljivim ljudima i idejama.

Koje su to navike koje si ti implementirala, a koje doprinose očuvanju životne sredine?

Prvo je redukcija, preispitivanje raznih svakodnevnih praksi – šta mi stvarno treba, šta je u stvari višak, šta me stvarno čini srećnom, šta mogu da ,otkačim’, šta mogu da rešim drugačije…. Prevencija stvaranja otpada je dakle prvo. Druga predivna navika je kompostiranje. Topla preporuka za ovu praksu – skoro sav naš organski otpad možemo da prilično lako pretvaramo u dragocenu zemlju. Treća zaista jednostavna navika, koju mogu i da preporučim, je to što ne izlazim iz kuće bez: cegera, vrećica za merenje i ako je potrebno flaše za vodu.

Šta je to što svako od nas može da uradi da smanji količinu komunalnog otpada?

Evo od ove tri navike koju sam navela – prva i treća svakako. Kompostiranje opciono – ako imate baštu ili terasu. Mislim da je za svakoga od nas najbolje da pogleda svoj sopstveni život i svoju kantu i onda proceni i odluči: da vidi kakvog tačno otpada pravi najviše i za koji deo tog otpada može da nađe bezotpadnu alternativu. Krenuti od nečega, prvi korak, sledeći, sledeći… svojim ritmom. Ekološke promene su sasvim moguće i one nisu samo žrtva i odricanje, već veliki deo njih znači da nam se otvara još slobodnog prostora i energije za život, za sve ono što nam je zaista važno.

Fejsbuk grupa „Za manje smeća i više sreće“ trenutno broji 17000 članova. Da li misliš da si svojim radom uticala na to da se svest ljudi promeni?

Znam da jesam uticala i to je stvarno dirljivo i podsticajno. To su sve mali pomaci, ali ih ima. I zato, dokle god mogu da dajem ovo vreme i energiju  koju dajem, činiću to. Najlepše je to što sam na dnevnom nivou u kontaktu sa time koliki trud i kretivnost mnogi ljudi ulažu. Velika je promena, taj zaokret društvenih vrednosti u koji treba da uđemo. Nije moguće živeti sa ovoliko kratkoročnih, sebičnih ciljeva i interesa koje trenutno društvo podržava, potpuno neodgovorno ponašanje, bez saosećanja je nešto što se promoviše. Ne može tako. Došao je trenutak da ponovo prepoznamo da je sistem kojem pripadamo, planeta Zemlja, bezmalo čudesan i da počnemo da to poštujemo i slavimo. Kiša, duga, let jata ptica, šum reke, sjaj minerala, dobar vazduh, miris vlažne zemlje, smeh zaigrane dece – tu je život, to je blago, to treba čuvati i braniti, u službu toga se treba staviti.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još