Nakon masovnih protesta protiv iskopavanja litijuma širom Srbije, koji su kulminira najvećim protestom do sada u Beogradu, uhapšeni su aktivisti Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Dimitrijević. Ovi aktivisti su pušteni iz pritvora nekoliko dana kasnije, što je na prvi pogled delovao kao pobeda građanskog otpora. Međutim, ubrzo je usledio talas hapšenja u drugim delovima zemlje.
Režim je mobilisao represivne državne aparate i medijske kampanje kako bi ugušio glasovne protivljenja. U jednom danu privedeni su ekološki aktivisti u Beogradu, Čačku i Šapcu. Pored hapšenja, mnogim aktivistima su stanovi pretreseni, a neki su odvedeni na informativne razgovore.
Ovaj talas represije nije zaustavljen. Aktivistkinja Milica Ranđelović je privedena na aerodromu „Nikola Tesla“ u trenutku kada je trebala da se ukrca na avion. Kako prenosi N1, nakon četiri sata ispitivanja na aerodromu, sprovedena je u Novi Sad, gde je njen stan pretresen. Ranđelović je izjavila da je prvobitno rečeno da je privedena zbog objava na društvenim mrežama. Međutim tokom ispitivanja, optužena je za „pripremanje krivičnog dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“ i „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka“. Iako je saslušavana u svojstvu građanke, tretirana je kao osumnjičena, oduzet joj je mobilni telefon, a njeni lični podaci su upotrebljeni protiv nje.
Još jedan zabrinjavajući slučaj je slučaj aktivistkinje Zorane Crnojević. Policija je tokom njenog privođenja spomenula da su upoznati sa tim da je trudna i obećali su da je neće dugo zadržavati. Ovaj detalj je otkriven u intervjuu koji je Zorana dala za Nedeljnik Vreme, u kojem je naglasila da su jedine osobe koje su znale za njenu trudnoću njena ginekološkinja i članovi najuže porodice. Ovo otvara ozbiljna pitanja o privatnosti i zaštiti podataka, jer postaje nejasno kako su policijski organi došli do ovih informacija i zašto su prekršena prava na privatnost.
Sve veći broj aktivista u Srbiji suočava se sa pretnjama koje dobijaju putem poruka, što pokazuje kako vlast pokušava da „sanira“ situaciju u zemlji. Prema informacijama koje je objavila Eko Straža na svom Instagram profilu, mladi naučni istraživač Aleksandar Matković postao je meta pretnji smrću nakon što je objavio članak u listu Danas, u kojem je kritikovao projekat Jadar. Pretnje su mu upućene putem Telegram poruka, što ukazuje na rasuću upotrebu digitalnih platformi za zastrašivanje onih koji se suprotstavljaju interesima vlasti.
Sličan slučaj je podelio i aktivista Nikola Ristić na svom profilu, navodeći da su i drugi aktivisti počeli da dobijaju preteće pozive u kojima ih nazivaju „stranim plaćenicima“ i „izdajicama“. Ovi incidienti nisu samo izolovani slučajevi zastrašivanja, već deo šire strategije diskreditovanja i ućutkivanja kritički nastrojene glasove u društvu. Slična strategija se primenjivala u decembru prošle godine kada su uhapsili studenta Dimitrija Radovanovića kada je osuđen na kućni pritvor. Ovim metodama pokušavaju da stišaju glasove mladih, kako bi ih ubedili da nemaju moć da promene svoju sredinu i sistem u kom žive.
Nisu bili prisutni samo individualni napadi na aktiviste, već su obuhvatili čitav nevladin sektor (NVO) u Informerovoj emisiji. U toj emisiji, glavni urednik Informera tvrdio je da je otkrio „šeme milionskih transakcija“ koje su, prema njegov rečima, deo „paklenog plana za rušenje i otimanje države“. U emisiji su kao primer ovih navodnih aktivnosti izdvojeni organizacija Građanske inicijative i aktivista Nikola Ristić. Gosti emisije su dodatno širili lažne informacije, tvrdeći da NVO generišu nasilje.
Ovi napadi izazivali su reakciju brojnih organizacija unutar NVO sektora, koje su izdale zajedničko saopštenje osuđujući ove medijske napade i iznošenje neistina.
„Veliki broj neosnovanih privođenja i pritvaranja građana poslednjih nedelja praćen je propagandnom ofanzivom protiv navodnih stranih plaćenika koji u interesu neprijateljskih zemalja ruše državni poredak. Cilj takvih manipulacija koje plasiraju predstavnici vlasti i njoj bliski mediji je da se opravda represija prema političkim neistomišljenicima i da se građani strahom odvrate od učestvovanja u legitimnim i legalnim protestima.“, stoji u zajedničkom saopštenju.
U saopštenju se navodi da je Vučićević rukovao podacima koji nisu javno dostupni, uključujući informacije o iznosima zarada zaposlenih u civilnom sektoru. Iako su te zarade uglavnom prosečne s obzirom na kvalifikacije zaposlenih, postavlja se pitanje kako je do tih informacija došao. Ovakve situacije bude ozbiljne i osnovane sumnje da zaštićeni podaci iz državnih institucija završavaju u rukama ljudi koji ih koriste blaćenje i klevetanje nedužnih osoba. U saopštenju se takođe naglašava da je neovlašćeno deljenje poverljivih podataka krivično delo, i posebno je zabrinjavajuće kada se zakon krši pod okriljem državnih institucija. Ovakva zloupotreba poverenja i institucija može imati ozbiljne posledice po sigurnosti i prava građana, što dodatno narušava poverenje u pravosudni sistem i demokratske procese.
Ovakve situacije ukazuju na zabrinjavajući trend narušavanja slobode govore i pritiskanja nevladinih organizacija koje se zalažu za ljudska prava, ekološku pravdu i očuvanje demokratskih vrednosti.
