Nakon godinu dana od početka dešavanja u Gazi, koja su se sada proširila i na celu bliskoistočnu regiju i dalje je nejasno koji je termin adekvatno upotrebiti. Da li govorimo o dešavanjima koje možemo nazvati ratom ili se pred našim očima odigrava genocid, koji retko ko želi da nazove tim imenom? Da li posmatramo događaje koje Zapad iz svojih hirova ne želi da spreči, a nešto na šta ćemo za 50 godina gledati sa osudom i pravdati ili osuđivati odluke naših prethodnika?
Celu situaciju pratimo od njenog samog začetka i tog famoznog 7. oktobra 2023. godine. Iako je vrlo jasno da je prošla godina samo kulminacija decenijskih ne razrešenih zločina i patnji, neophodno je ipak prošlu godinu posmatrati i kao svoj sopstveni entitet.
KAKO JE SVE POČELO? – DAN ZVAN 7. OKTOBAR
Zvaničan povod za rat ili bolje reći devastaciju pojasa Gaze desio se zločinima počinjenim nad izraelskim stanovništvom od strane Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Članovi Hamasa, paramilitarne grupe koja kao svoju svrhu proklamuje oslobođenje Palestinaca je tog dana prešla granicu sa Izraelom i u jednom mahu ubila oko 1200 ljudi, pretežno civila i kidnapovala oko 250 taoca. Kako navodi Human Rights Watch, taj dan obeležili su mnogi ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.
Odmah nakon što se napad desio, Izrael je otpočeo ofanzivu na Gazu. Taoci su navodno odvedeni u pojas Gaze u podzemne tunele koje je izgradio Hamas kao način borbe protiv Izraela. Od tog dana, svi zločini i ubijanja nedužnih ljudi u Gazi pravdaju se postojanjem tih 250 zatočenih ljudi. Međutim, da li i danas, godinu dana od početka konflikta možemo da kažemo da je način na koji je Izrael odgovorio na ove zločine recipročan? Šta možemo nazvati odbranom, a šta činjenjem zločina?
Ovde je pogotovo važno staviti u perspektivu to da Palestinci decenijama unazad žive pod izraelskim aparthejdom. Da li je u tom slučaju odbrana dozvoljena? Puno je nejasnih odluka izraelske vlade, koja proklamuje da napada Gazu kako bi vratila taoce, ali ne želi da prihvati mirovne sporazume kojim bi Hamas vratio taoce, a Izrael bi bio primoran da prekine vatru. Netanjahu je u februaru ove godine rekao da je njihov cilj „apsolutna pobeda“.
DA LI SVEDOČIMO GENOCIDU?
Ukoliko polazimo od stava da je država Izrael u poslednjih godinu dana počinila genocid nad palestinskim stanovništvom koje živi u pojasu Gaze, neophodno je prvo da vidimo koja je definicija ovog pojma. Prema zaključcima donetim na Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju genocida, koja se odigrala 1948. godine, genocid je definisan kao dela počinjena sa namerom da se u celosti ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa.
Pod „delima“ spada ubijanje članova grupe, prouzrokovanje teških telesnih ili mentalnih povreda članovima grupe, nametanje uslova života koji mogu u celini ili delimično da dovedu do njenog fizičkog uništenja, sprečavanje rađanja unutar grupe i prisilno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.
Kako prenosi Rojters, Ministarstvo zdravlja Gaze navodi da je od oktobra prošle godine u Gazi ubijeno 41 500 ljudi. Najveći broj identifikovanih žrtava su žene i deca, uz to treba napomenuti da je najverovatnije veliki broj žrtava neidentifikovan usled konstantnog bombardovanja od strane Izraela. Kako se broj ubijenih računa po broju pronađenih beživotnih tela, Ministarstvo zdravlja Gaze misli da još oko 10 000 žrtava nije pronađeno. Kako bi stavili u perspektivu ovaj enorman broj žrtava, zamislite da je grad kao Bor koji ima otprilike 40 000 stanovnika nestao sa lica zemlje.
Zna se da je od ovih žrtava 16 765 dece. Ne zna se koji broj ubijenih predstavlja članove Hamasa, s jedne strane Izrael navodi da je između 17 i 18 hiljada žrtava Hamas. Međutim, s druge strane Ministarstvo zdravlja Gaze navodi da su samo mala frakcija žrtava muškarci koji bi mogli da učestvuju u borbama. Hamas nije dao informacije o tome koliki su njihovi gubici.
U napadima je povređeno makar 97 590 ljudi. Infrastruktura Gaze je gotovo potpuno uništena. Prema podacima Al Jazeere, više od polovine kuća u Gazi je uništeno ili oštećeno. Oko 80% komercijalnih objekata je uništeno. Od ukupno 36 bolnica, 17 je delimično funkcionalno. 68 procenata puteva i obradivog zemljišta je uništeno. Uz to 87% obrazovnih ustanova, škola i fakulteta je bombardovano i nije funkcionalno.
Čini se da trenutno ne postoji bezbedno mesto za stanovnike Gaze. Situacije poput bombardovanja palestinskog izbegličkog kampa u maju ove godine, o čemu je Zoomer već pisao, nisu izolovani slučajevi. Pored toga, „opsada“ Gaze koja je naređena 10. oktobra 2023. godine, podrazumevala je i zaustavljanje isporuke struje, hrane, vode i goriva u Gazu, što znatno smanjuje šanse za preživljavanje Palestinaca.
POTENCIJALNI RATNI ZLOČINI
U dokumentarcu koji je objavljen na godišnjicu dešavanja u Gazi, novinari AL Jazeere zajedno sa sagovornicima mapiraju potencijalnih ratnih zločina u Gazi snimljenih od strane novinara i vojnika IDF-a. Ono što odvaja konflikte poput Gaze i Ukrajine, od ranijih konflikata jeste upotreba interneta i mogućnost snimanja i dokumentovanja stvari dok se dešavaju. Kako je rekao Rodni Dikson, ekspert za internacionalne zakone „ovo je riznica na koju vrlo retko nailazite…nešto na šta će tužioci jedva čekati“.
Na videima vojnika koji su prikazani u ovom dokumentarcu, vide se podsmevanja raseljenim Palestincima ili šaljenje na račun bombardovanja, „estetični videi sa bombama u pozadini“, snimanje izmučenih taoca, njihovo omalovažavanje i čak u nekim slučajevima vidno povređivanje taoca. Pored toga, na društvenim mrežama se pojavila neka vrsta trenda da IDF vojnici uzimaju donji veš pronađen u kućama civila iz Gaze. Uz to postoje i snimci vojnika koji uništavaju kuće i imovinu civila i uzimaju novac nađen u tim kućama, što predstavlja ratni zločin po Konferenciji u Ženevi održanoj 1949. godine.
ULOGA I UKLJUČENOST ZAPADA
Koliko god bi Zapad želeo da se odvoji od ovog konflikta ili genocida, svojim ponašanjem i delovanjem zapravo direktno ili indirektno podržavaju ili finansiraju napade na Gazu. Počev od Sjedinjenih američkih država koje od početka sukoba stoje na strani Izraela. Američki zvaničnici ponavljaju retoriku izraelskih zvaničnika, čak se u nekoliko slučajeva dešavalo da ponavljaju netačne i neproverene informacije. Poput Bajedna koji je nakon 7. oktobra rekao da je video slike obezglavljene dece, što je Bela kuća naknadno morala da demantuje.
Teško je reći da SAD nisu direktno umešane u ove napade, s obzirom na to da su za godinu dana donirale oružje u vrednosti od oko 17,9 milijardi dolara, prema navodima PBS News-a. S druge strane, Velika Britanija vrši nadzorne letove iznad Gaze i deli te informacije sa Izraelom, prema informacijama Anadolu Ajansi. Declassified UK navodi da su britanski špiunski avioni izvršili preko 200 misija kako bi snimili Gazu.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je zbog najnovijih dešavanja i proširenja sukoba na teritoriju Libana, zatražio prekid vatre. Međutim, ova zemlja kao i prethodne dve prodaje oružje Izraelu, iako je Makron još u novembru 2023. izjavio da je neophodno da se situacija deeskalira. Iako su postojale određene informacije da Nemačka smanjuje eksport oružja u Izrael, par dana od tih navoda nemačka vlada je to demantovala. Šolc, nemački kancelar je rekao da Nemačka uskoro poslat još oružja Izraelu, kako navodi Rojters.
TRENUTNA SITUACIJA I PROŠIRENJE SUKOBA
U međuvremenu, ovaj sukob se proširio na teritoriju Libana. O početku dešavanja u Libanu, Zoomer je već pisao. Izrael je sinoć napao Bejrut najveći grad Libana. U napadima Izrael je do sada poginulo oko 2000 ljudi, prema rečima Ministarstva zdravlja Libana. Opet su veliki broj žrtva deca i žene. Postoji opasnost od pogoršanja situacije, s obzirom na to da je Izrael u sukobu sa Hezbolahom, grupacijom koja je aktivna unutar Libana, a čiji je najveći podržavalac Iran, najveći neprijatelj Izraela na tom području.
Situacija je malo drugačija u odnosu na Gazu, u smislu da će svetska javnost morati više da obrati pažnju jer se ipak radi o suverenoj i opšteprihvaćenoj zemlji. Ovaj sukob je onda mnogo manje siva zona, što znači da će Zapad najverovatnije morati adekvatno da reaguje. Međutim, pitanje je da li će odgovarati za sopstvenu odgovornost.
