Zašto je Iran napao Izrael?

U nedelju uveče, između 14. i 15. aprila Iran je lansirao stotine dronova i raketa na Izrael. Kako navodi Al Jazeera, tokom napada, eksplozije su se čule u gradovima širom Izraela, uključujući i Tel Aviv. Prema pisanju CNN-a, oko 99% projektila je presretnuto zahvaljujući izraelskom vazdušnom sistemu zaštite i zahvaljujući njihovim saveznicima (pre svega SAD-u). 

Ovo je prvi put da je rat koji je godinama vođen u senci između ove dve zemlje, rezultirao direktnim napadom. Iran i Izrael su u međusobno lošim odnosima još od kraja Zalivskog rata 1991. godine. Tokom godina, odnos ove dve zemlje pratili su različite vrste incidenata.

DECENIJSKO NEPRIJATELJSTVO

Kako smo već spomenuli u uvodu, Iran i Izrael se razilaze nakon Zalivskog rata. Vremenom, razilaženje se pretvara u neprijateljstvo. Negde sve počinje dvema izjavama Ajatolah Ali Hamneja, vrhovnog vođe Irana. U prvoj je, po pisanju CNN-a, nazvao Izrael „kancerogenom državom koju treba skloniti iz regiona“. Dok je 2005. rekao da: „Palestina pripada Palestincima, a o sudbini Palestine bi trebalo da odlučuju Palestinci“. Što se fundamentalno suprotstavlja politici Izraela.

Iran i Izrael se nikada (do sada) nisu direktno sukobili. Međutim, Iran snabdeva oružjem i direktno podržava dve organizacije koje su u direktom sukobu sa Izraelom. Prva je Hamas,  fundamentalistička organizacija koja se direktno bori protiv Izraelske opsade Gaze. Druga, manje poznata organizacija, jeste Habzbolah, šiitsko libanska organizacija koja je u sukobu sa Izraelom od njihovog upada u južni Liban.

S druge strane, Izrael je takođe sabotirao Iran. Naime, sumnja se da je iza mnogih ubistava iranskih nuklearnih naučnika stajala upravo Mosad, izraelska spoljna obaveštajna služba. Negde je ideja ta da Iranu nije htelo da se dozvoli da postane nuklearna sila. Tu su zatim i različiti incidenti koji uključuju stanje u južnom Libanu.

Dakle, negde možemo uvideti da ne iznenađuje trenutni splet događaja, ali je naravno poveća eskalacija u odnosu na raniji „rat u senkama“. Ono što je primetno jeste da je ovde u pitanju više borba za najveću moć tog regiona, nego nekakva borba ideologija ili ideala.

BOMBARDOVANJE AMBASADE U SIRIJI

Teško je poverovati da je eskalacija došla niotkuda. Naime, kako prenosi Rojters, sumnja se da su 1. aprila izraelski ratni avioni bombardovali iransku ambasadu u Damasku u Siriji. Zvaničnici Irana su izjavili da je u napadu poginulo njihovih sedam vojnih savetnika (od toga su tri viša komandanta). Ovo nije prvi put da je Izrael gađao Iranska vojna postrojenja u Siriji, ali jeste prvi put da je pogodio samu ambasadu. 

Foto: REUTERS

Međutim, ovde je bitno naglasiti da su i sami izveštaji Rojtersa nejasni. Nejasno je da li je u pitanju direktno ambasada ili zgrada pored ambasade. Vodimo se Rojtersom jer retko koji drugi medij je uopšte izveštavao o ovom događaju. Ono što stoji jeste da su članovi iranske vojske zaista ubijeni. Ostaje pitanje zašto je baš ovog puta Iran odlučio da uzvrati s obzirom na to da su se i ranije dešavali slični napadi.

NAPAD NA IZRAEL

Iranski napad na Izrael je započeo je oko 20h u nedelju 14. aprila. Kako navodi Al  Jazeera, trajao je oko pet sati. Kako smo u uvodu već spomenuli, većina projektila je presretnuta. Kako prenosi Al Jazeera, izraelska vojska je izjavila da se desio mali broj udara, ali da srećom ništa od infrastrukture nije pogođeno. U udaru je teže povređena jedna sedmogodišnja devojčica, dok su ostali pacijenti zadobili manje telesne povrede.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je na X-u (twitter-u), izjavio „pobedićemo“, ali sve više izgleda da kontranapada neće biti, pošto SAD, najveći partneri Izraela, pozivaju na deeskalaciju sukoba. 

Iran je, s druge strane najavio jači odgovor, ukoliko Izrael odluči da uzvrati. 

ŠTA KAŽE MEĐUNARODNA ZAJEDNICA?

Predsednik Sjedinjenih država, Džo Bajden, je izjavio da SAD neće učestvovati ukoliko se Izrael odluči na odmazdu. Što bi bio veliki hendikep za Izrael, s obzirom  na to da je njihov najduži i najveći partner upravo Amerika. 

S druge strane, Ujedinjene nacije su zamolile i Iran i Izrael da se uzdrže. Generalni sekretar UN-a Antonio Guteres naglasio je da:

„Ni region ni svet ne mogu da izdrže više rata.“

Antonio Guteres – Generalni sekretar UN-a

Sastanak Saveta za bezbednost Ujedinjenih nacija odigrao se odmah nakon napada Irana. Iranski ambasador je na sastanku rekao ovom telu da su „podbacili u svojoj ulozi“ i da nisu na vreme osudili napad Izraela na njihovu ambasadu u Damasku. S druge strane, na istom sastanku, izraelski ambasador u UN-u je Iran nazvao „najvećim globalnim sponzorom terora“ i „piratskom državom“.

Čini se da sam razgovor nije bio produktivan, a mi još uvek čekamo šta će se dalje dešavati.

KUDA DALJE?

Dakle, možemo zaključiti da je u sukobu između Irana i Izraela najviše reč o prevagi moći – Koja zemlja će postati lider regiona? Izjave i jedne i druge strane ne ulivaju previše nade, jer se ne čini da se situacija smiruje.

Mi na žalost jedino što možemo jeste da pesimistično posmatramo i nadamo se da će se međunarodna zajednica ovog puta potruditi da prekine sukob pre eskaliranja. Ukoliko se vodimo onime što je međunarodna zajednica radila pslednjih godina, kada su u pitanju sukobi na svetskom nivou, nema puno nade da će se ovaj sukob završiti na samo stotinak ispaljenih raketa.

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još