Osnivač WikiLeaks-a, Džulijan Asanž, prvi put se obratio javnosti nakon što je pušten 26. juna 2024. godine u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, prošle nedelje. Australijski novinar je 1. oktobra 2024. godine se obratio parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope kako bi pružio dokaze o njegovom pritvoru i osudi, kao i njihovim efektima na ljudska prava.
Kako prenosi CNN, Asanž je u svom obraćanju rekao, „Želim biti potpuno jasan, danas nisam na slobodi zato što je sistem funkcionisao. Danas sam slobodan nakon godina zatvora jer sam se izjasnio krivim za novinarstvo.“
„Izjasnio sam se krivim za traženje informacija od izvora, izjasnio sam se krivim za dobijanje informacija od izvora, i izjasnio sam se krivim za obaveštavanje javnosti o tim informacijama. Nisam se izjasnio krivim ni za šta drugo.“, izjavio je Asanž i upozorio da je „kriminalizacija novinarskih aktivnosti pretnja istraživačkom novinarstvu svuda u svetu.“, prenosi CNN.
Sledećeg dana, 2. oktobra 2024. godine, parlamentarna skupština Saveta Evrope je ocenila da je Asanž u SAD-u bio politički zatvorenik, istučući da je nesrazmerno oštar tretman prema njemu imao opasan efekat zastrašivanja koji podriva zaštitu novinara i uzbunjivača širom sveta.
Takođe, apeluju na SAD da istraže navodne ratne zločine i kršenje ljudskih prava koje je razotkrio Asanž. Izostanak takve istrage, zajedno sa oštrim tretmanom Asanža , stvara utisak da je cilj vlade SAD u Asanžovom gonjenju bio, kako navode na sajtu Saveta Evrope, „prikivanje zlodela državnih agenata, a ne zaštita nacionalne bezbednosti“. Samim tim, pozivaju ih da hitno reformišu Zakon o špijunaži iz 1917. godine kako bi se isključila njegova primena na izdavače, novinare i uzbunjivače koji otkrivaju poverljive informacije sa namerom da podignu svest javnosti o ozbiljnim zločinima.
Osim toga, osudili su vlast Ujedinjenog Kraljevstva što nije uspešno zaštitila Asanžovu slobodu govora i pravo na slobodu.
Ko je Džulijan Asanž ?
Džulijan Asanž je osnivač WikiLeaks-a, platforme za uzbunjivače koja razotkriva poverljiva informacije. Američka vlada ga je gonila zbog objavljivanja poverljivih podataka o američkoj vojsci tokom ratova u Avganistanu i Iraku. Najpoznatiji slučaj je bio objavljivanje videa iz 2007. godine koji prikazuje napad američkog helikoptera u Bagdadu, u kojem je ubijeno desetak ljudi. U saradnji sa Čelsi Mening, tada obaveštajnom analitičarkom američke vojske, Asanž je 2010. godine objavio ovaj video i preko 91.000 tajnih izveštaja o ratu u Avganistanu. Tako je započela njegova dvanaestogodišnja borba sa pravosuđem.
Mesec dana nakon objavljivanja ovih dokumenata, švedski tužioci su izdali nalog za hapšenje zbog optužbi za silovanje i seksualno uznemiravanje. Iako je nalog kasnije povučen zbog nedostatka dokaza, Asanž je negirao sve optužbe. Ipak, ponovna istraga 2010. godine primorala ga je da napusti Švedsku i ode u Ujedinjeno Kraljevstvo.
Tokom ovog perioda, WikiLeaks je objavio preko 400.000 dokumenata vezanih za rat u Iraku, uključujući diplomatske dopise sa stavovima stranih lidera i bezbednosnim procenama. Između novembra 2010. i juna 2012. godine, Asanž se borio protiv ekstradicije u Švedsku. U junu 2012. dobio je politički azil u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde je ostao sve do 2019. godine kada je izgubio status azilanta i bio uhapšen.
U aprilu 2019. godine, nakon što je izgubio azil, Asanž je uhapšen u Londonu. Osuđen je na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije, ali je ostao u pritvoru zbog procesa ekstradicije. Švedska je ponovo otvorila istragu protiv njega, ali je ista obustavljena u novembru 2019. godine zbog nedovoljnih dokaza.
Američko Ministarstvo pravde 2019. godine zvanično je zatražilo Asanžovo izručenje zbog optužbi za zaveru i kršenje Zakona o špijunaži. Saslušanja o ekstradiciji su započeta 2020. godine, ali su odlagana zbog pandemije. U januaru 2021. sudija je odbio da izruči Asanža zbog zabrinutosti za njegovo mentalno zdravlje, ali ga nije pustio na slobodu.
U junu 2022. britanska vlada je odobrila Asanžovo izručenje, na šta je on uložio žalbu. Iako je u maju 2023. australijski premijer pozvao na njegovo oslobađanje, sud je u junu odbio žalbu. U februaru 2024. Asanževi advokati pokreću poslednji pravni pokušaj, dok je u maju britanski sud dozvolio podnošenje nove žalbe. U junu 2024. američko Ministarstvo pravde najavljuje da će Asanž biti pušten na slobodu ukoliko prizna krivicu po Zakonu o špijunaži. Ceo ovaj slučaj dovodi u pitanje uticaj Sjedinjenih Američkih Država na pravosuđe u drugim državama. Ekstrateritorijalna primena zakona SAD-a ozbiljno narušava suverenitet drugih država i slobodu govora na globalnom nivou. Ovim postupcima, gde SAD sprovode svoje zakone izvan svojih granica i zahtevaju ekstradiciju pojedinaca koji nisu njihovi državljani, prikazuje se kako je ova država postavljena u odnosu na ostatak sveta. Ova praksa koristi političku i ekonomsku moć SAD-a da vrši pritisak na druge zemlje, što dodatno ugrožava slobodu govora. Na primer, omogućava SAD-u da targetiraju novinare, uzbunjivače i aktiviste koji izveštavaju o američkim vojnim, diplomatskim ili političkim aktivnostima. Slučaj Juliana Assangea pokazuje kako se eksteritorijalna primena zakona može koristiti za kriminalizaciju novinarskog rada pod izgovorom zaštite nacionalne bezbednosti.
Naslovna strana – Print screen:YouTube/Democracy Now!
