Otkako je preokrenuta presuda Roe v Wade, koja je do 2022. godine garantovala ženama pravo na abortus, mnoge države unutar SAD-a su pooštrile svoje anti-abortus zakone. Države, koje se mogu okarakterisati kao crvene (red state) zbog dominantno republikanskog to jest konzervativnog stanovništva i političkog pejzaža, uvele su Zakon „otkucaj srca“ iliti Zakon o životu koji kaže da abortus može da se uradi u prvih 6 nedelja trudnoće to jest pre nego što se može čuti otkucaj srca fetusa. Problem ovog zakona jeste to što mnoge žene ne saznaju da su trudne u prvih 6 nedelja te ih primorava da iznesu trudnoću do kraja ili da beže u susedne države u kojima zakoni nisu toliko strogi.
U toku prošle nedelje, niži sud u Džordžiji je ukinuo Zakon „otkucaj srca“, tako da su žene dobile pravo na abortus nakon 6. nedelje trudnoće. Sudija Robert McBureny je blokirao zakon 30. septembra ove godine, utvrdivši da krši prava žena na privatnost i slobodu, koja je garantovana Ustavom. U svojoj odluci prošle nedelje je napisao da žene „nisu komad društvenog vlasništva o čijoj sudbini odlučuje većinsko glasanje“, i zaključio da država može da zabrani abortus samo ukoliko plod može da preživi van materice, prenosi indianexpress.com. Drugim rečima, ženama je omogućeno da imaju abortus do 22 nedelje trudnoće, jer se smatra da nakon 22 nedelje plod može da preživi izvan tela majke. Nakon presude sudije McBurney-ja, mnoge klinike u Džordžiji počele su da pružaju abortuse do 11. ili 12. nedelje trudnoće.
Međutim, Vrhovni sud Džordžije je preokrenuo McBurney-jevu presudu i Zakon „otkucaj srca“ je ponovo stupio na snagu u ponedeljak, 07. oktobra 2024. godine. Kako prenosi New York Times, republikanski zvaničnici su odmah uložili žalbu nakon presude sudije McBurney-ja.
„Zahvaljujemo se sudu što je odobrio naš zahtev da Zakon o životu ponovo stupi na snagu, i nastavićemo da branimo zakone i Ustav države Džordžije“, saopštio je Chris Carr, republikanski državni tužilac Džordžije, prenosi New York Times.
Radi podsećanja, Roe v Wade je tužba iz 1973. godine koja je poznata po tome što je dovela do odluke Vrhovnog suda da ženama garantuju pravo na abortus. Kako je objašnjeno na FindLaw, neudata trudnica, Jane Roe je podnela tužbu u svoje ime i ime drugih kako bi osporila zakone Teksasa o abortusu. Lekar koji se pridružio tužbi je objasnio da zakoni o abortusu su previše nejasni da bi ih lekari mogli slediti. Isti taj lekar je bio ranije bio uhapšen baš zbog kršenja ovog zakona jer je u tom periodu u Teksasu abortus bio ilegalan, sem u slučaju da je ugrožen život majke.
Zbog ovog slučaja Vrhovni sud SAD-a je doneo dve važne odluke. Prva je bila da Ustav SAD-a pruža osnovni pravo na privatnost koje štiti pravo osobe da odluči da li želi da zadrži trudnoću ili ne. Drugo jeste da pravo na abortus nije apsolutno, mora da se uravnoteži sa interesima države u zaštiti zdravlja i prenatalnog života.
Početkom leta 2022. godine, opovrgnuta je presuda Roe v Wade čime se izgubila garancija da će ženama biti dostupan abortus i samim tim država je odlučila da ograniči reproduktivna prava žena.
Koje još države imaj stroge zabrane abortus?
Nije iznenađujuće da su konzervativne države unutar SAD-a, odmah nakon poništenja Roe v Wade istog momenta ograničile reproduktivna prava žena. Trenutno najstroži zakon ima Teksas, gde je potpuno ukinuto pravo na abortus, prema podacima sa sajta reproductiverights.org. Mnoge konzervativne države u sklopu svog zakonodavstva imaju nešto što se zove Trigger ban, to su zakoni koji su usvojeni sa ciljem da se automatski aktiviraju samo u slučaju da Vrhovni sud SAD-a ograniči ili poništi neki zakon ili presudu na osnovu kog je usvojen zakon, što je u ovom slučaju Roe v Wade. U slučaju Teksasa, njihov Trigger ban je koncipiran da se vrate zakoni iz perioda Pre-Roe gde se abortus tretira kao zločin, samim tim je kriminalizovan. Međutim, Vrhovni sud Teksasa je ograničio krivičnu primenu ovog zakona, dopuštajući samo civilnu primenu. Što znači da se protiv lekara koji su vršili abortus mogu pokrenuti građanske tužbe, ali ne i krivične optužbe za određene situacije, poput ektopične trudnoće (trudnoća izvan materice).
Pored Teksasa, države koje imaju Trigger ban koji u potpunosti zabranjuje abortus jesu Ajdaho, Južna Dakota, Kentaki, Mizuri, Tenesi, Arkanzas, Misisipi, Luizijana i Oklahoma.
Koje su posledice ovakvih ograničenja?
Direktno diktiranje države šta može a šta ne može sa svojim telom da radi proizvodi velike probleme. Najekstremniji slučaj jeste slučaj 13-godišnje devojčice koja je primorana da iznese trudnoću do kraja iako je trudnoća posledica silovanja. Pošto Misisipi takođe ima Trigger ban koji je stupio na snagu u istom momentu kada je oboren Roe v Wade, jedina opcija kako bi 13-godišnjakinja imala pristup abortusu jeste da ode u Čikago koji nije ni malo blizu i iz tog razloga ona je bila primorana da rodi dete.
Prisiljavanje žena da putuju u okolne države kako bi ostvarile svoja reproduktivna prava nije opcija za sve. Žene koje to finansijski ne mogu priuštiti, prisiljene su da iznesu trudnoću do kraja. Postavlja se pitanje da li se sudska moć preliva iz velikih država poput SAD-a u manje, kao što je Hrvatska. Kako je Zoomer već pisao, mnoge Hrvatice su zbog „prigovora savesti” primorane da putuju u Sloveniju kako bi obavile abortus.
Jednom izborena prava nisu zagarantovana već se moraju iznova osvajati.
Naslovna fotografija: Canva Stock Images
