ĐERIĆ: Politika je proces donošenja odluka

Ove godine, veći broj organizacija sprovodi kampanje o povećanju izlaznosti na izbore, takozvane GOTV kampanje. Dve jako dobre kampanje sprovodi CRTA, od kojih je jedna namenjena mlađim biračima i predstavljena je u video formi mali i veliki pas, dok kampanja namenjena starijoj populaciji, koja nosi ime „Zato glasaj“, poziva neopredeljene glasače da izađu i iskoriste biračko pravo. O uspehu ovih kampanja razgovarali smo sa Milicom Đerić.

Zašto su nam ove kampanje potrebne i hoće li uticati na izlaznost?

Mi verujemo da hoće i da je za demokratiju i za naše društvo od velikog interesa da građani u što većoj meri izađu na izbore. Odnosno da aktivno koriste svoje biračko pravo i da glasaju u skladu sa svojim uverenjima. Zato smo i kreirali ove kampanje. Cilj je da ih pozovemo da glasaju prema sopstvenoj savesti za ono u šta veruju i za šta smatraju da je najbolje. Nažalost, raazličiti pokazatelji i analize pokazuju da vremenom unazad opada poverenje ljudi i motivacija da se izađe na izbore. Vrlo je zabrinjavajući podatak da je u odnosu na 2008. godinu, na prošlim izborima 2020. godine na izbore izašlo skoro milion građana manje.

Šta su razlozi povećane apstinencije birača?

Različiti su razlozi. Tu je i razočaranje, umor, tako da više i ne vidite zašto je potrebno boriti se. Ali sa druge strane, mi tako odbacujemo to pravo koje je nama dato. Pravo za koje se društvo borilo vekovima unazad, a vi ćete to tek tako odbaciti. Ja kao mlada osoba ne želim to da odbacim. Želim da izađem na izbore, želim da moj glas utiče na nešto. Želim da donese neku promenu. Promenu za koju ja smatram da treba da se desi, promenu koja će biti bolja po društvo u kome ja želim da živim.

Da li se povećanje apstinencije birača dešava u svim starosnim grupama ili su neke izuzetak?

Imamo utisak da se to dešava u svim starosnim grupama, ali kada govorimo o mladima, oni su nekako izvučeni, van tog procesa, jer im se to sve čini strano i dosta negativno. Možda ne razumeju dovoljno, imaju utisak da je politika nešto preozbiljno i da to nije za njih. Ali im to treba približiti. Ja uvek dajem primer o obrazovanju jer je to nešto što ih najviše zaboli, recimo različiti uslovi studiranja na fakultetima, jer se tu pronađu i razumeju o čemu pričamo. Ako želite da se to poboljša, ako želite različite uslove, bolji obrazovni sistem – onda morate da izaberete nekog ko će raditi u interesu stvari građana. Nekog ko će se boriti za te vaše ideje, ko će zastupati vaše ideje i promene koje želite da se dese u parlamentu, u donošenju niza zakona kako bi vama sutra bilo bolje.

Koje ste strategije koristili u ovim kampanjama da biste glasačima približili izborni proces?

Mi imamo dve različite ciljne grupe i kada radite ovu vrstu kampanje, morate dobro da razmislite o tome na koji način ćete prići tim ciljnim grupama. S tim u vezi, različiti su kanali komunikacija putem kojih se vi obraćate, kao i sam jezik i ton komunikacije. Kada govorimo o mladima, populacija do 25 godina, to je populacija koja najmanje izlazi na izbore. Važno je reći da to nije samo slučaj u Srbiji, i šire je. Trudili smo se da u kampanji za mlade to bude nešto što je njima bliže, što razumeju. Što viđaju svakog dana na različitim društvenim mrežama, platformama koje su postala njihova svakodnevica. Što se tiče ove druge kampanje koja je namenjena apstinentima i nekoj starijoj generaciji – tu smo se isto fokusirali na njihove potrebe.

Kada govorimo o apstinentima, ko su oni?

Apstinenti su određeni deo populacije koji ne veruje da svojim glasom mogu nešto da promene. Kada ljudi kažu da ne žele da izađu da glasaju, uglavnom se tu javljaju dva razloga. Prvi razlog je da nemaju za koga da glasaju, a drugi je da ne veruju da će određena stranka ispuniti obećanja koja plasira u toku predizborne kampanje. Od ukupnog procenta, njih 20% ne veruje da uopšte svojim izlaskom mogu da doprinesu nekoj promeni i da će se nešto posle toga desiti. Odlučuju da ne izađu jer to ništa ne znači, a zapravo neizlazak i neglasanje neće dovesti ni do kakve promene. To ide samo u korist onima koji i ne žele nikakvu promenu, a mi smatramo da to nije cilj.

Koji su neki glavni motivi za glasanje prema vama?

Moramo da se osvrnemo na to da ljudi treba da povrate osećaj poverenja da njihov glas ima moć. To je ta ključna stvar za obe kampanje koja se provlači, kao i to da politika nije nešto loše. U svim kampanjama za povećanje izaznosti treba skrenuti pažnju da je politika svuda oko nas, da je u našoj svakodnevici. Recimo, ako se dogovaram sa društvom da izađem na kafu ili da idemo u bioskop, vi ćete se dogovoriti sa tom grupicom ljudi koji ćete film gledati. To je vrsta odluke. Ili u vašoj zgradi, ako želite da je okrečite ili uvedete nadzor. Vi ćete biti u komunikaciji sa svojim komšijama, imate upravnika zgrade, imaćete sastanke – to su neke male stvari da bismo došli do krucijalne, a to je proces donošenja zakona u parlamentu. Politika je proces donošenja odluka.

Taj proces je zapravo ono što demokratija u suštini i predstavlja?

Tako je. Zajednički cilj svih organizacija civilnog društva i ljudi koji veruju u promene jeste da demokratija se gradi.Vrlo je bitna činjenica to da, ako želimo nesto da dostignemo, na tome moramo konstantno da radimo. Kod nas je pogrešna slika, verovanje da ako smo dostigli demokratiju kakvu takvu – da tu treba da se stane. Da je tu kraj razvoju, kraj promeni, kraj drugačijim pristupima – a u stvari mi je konstantno moramo razvijati, raditi na njoj da bi se došlo do boljeg, kvalitetnijeg društva u kome živimo. Ne govorim da će se to destiti preko noći. To uopšte nije lak proces, ali ako se povučemo i ne iskoristimo to pravo – onda nikada neće doći do promene. A ako želite da utičete na to, izađite na izbore i koristite svoje pravo koje vam je dato.

Naslovna fotografija: privatna arhiva


CEO INTERVJU SA MILICOM ĐERIĆ MOŽETE POGLEDATI NA NAŠEM YOUTUBE KANALU

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još