Aleksandra Arizanović: Ja sam čitavo biće, koje priča svoju priču

Prvi Festival Reflektor teatra, zatvara se 30. novembra, na 11. rođendan predstave „Muškarčine”, kojim se ujedno obeležava i jedanaest godina kontinuiranog rada Reflektor teatra. Pored tradicionalnog igranja „Muškarčina”, svake godine na ovaj dan, festivalska ekipa želela je da ove 2023. dobije poseban poseban poklon, za sebe i svoju publiku, koja je uvek više od publike. Za takav poklon, nije postojala savršenija predstava od „VRPCE” Aleksandre Arizanović. Jer, na nezavisnoj sceni izvođačkih umetnosti, prema našem saznanju, ne postoji ni jedan komad koji na lepši, nežniji i dirljiviji način, zastupa radikalnu aktivističku tezu: da je Život vredan i lep i da ga treba živeti, svom snagom… a da je Snaga u Ljubavi.

Izbor je dodatno opravdan, činjenicom da autorku, glumicu, plesačicu i koreografkinju ovog komada, smatramo delom naše pozorišne porodice. Aleksandra je odrasla u Kraljevu i pozorištem je počela da se bavi, kao devojčica, u okviru Grupa Grupe, a to je kolektiv sa kojim Reflektor teatar deli sve: vrednosti, uverenja, prisupe pozorišnoj umetnosti, dobro i zlo, ali – uglavom dobro. Kada jednu ovako dobru, hrabru i kvalitetnu predstavu, napravi Aleksandra iz Grupa Grupe, nema dileme koja predstava treba da zatvori Prvi Festival Reflektor teatra i tako pošalje važnu poruku koja se pamti: ŽIVITE JAČE!  

Podsećamo da je „VRPCA” debitanska autosrka predstava mlade umetnice. Podsećamo i da je nastala u koprodukciji UBUS-a i Festivala koreografskih minijatura, kao i da je za kratko vreme, osvojila nekoliko značajnih festivalskih nagrada. Na kraju, dodajmo i to da predstava „Vrpca” traje trideset i pet minuta, a da se pamti za čitav život.

O životu, ljubavi, pozorištu i „Vrpci”, razgovarali smo sa ALEKSANDROM ARIZANOVIĆ.

Šta je bila tvoja inicijalna ideja za rad na predstavi „Vrpca“?

Ideja je bila da napravim nešto što može da navede ljude da požele da žive. Slika koja mi se tokom jedne molitve iznenada pojavila u umu, a koju sam svojim unutrašnjim okom nastavila da posmatram, bila je inicijator te ideje. To je bila slika scene, na kojoj moja mama stoji u crvenoj haljini posmatrajući mene kako naga i mokra plešem. Znala sam da je ta predstava baš meni data, da je s puno ljubavi i na poklon drugima kreiram i to ni sa kim drugim, do sa mamom.

„Vrpca“ je veoma lična, intimna i ispovedna predstava. Zašto su takve predstave važne za njihove autore ili autorke, a zašto za društvo?

Umetnost je ponajviše iz čoveka, o čoveku, za čoveka. Ljudi smo, to nam je zajednički imenitelj, tako da autentična priča jednog čoveka može da bude bliska i da služi i ostalima. Umetnik biva hrabar i iskren, time deli i deljenjem oslobađa sebe, a drugi u njegovoj ljudskosti mogu sami sebe da sretnu. Vidim te, vidiš me, vidim se. Umetnost ima sposobnost da leči poražavajući nedostatak empatije u društvu.

Većina glumica, nikada se ne usudi da u javnost izađe sa kompletnim, autorskim delom. Da li ti lično smatraš da je „Vrpca“ hrabar umetnički čin?

Da je pitanje „kako će ljudi prihvatiti mene i moje delo” bilo jače od potrebe da ispričam priču, sigurno bi mi trebalo više hrabrosti. Hrabrosti za ovo mi treba u meri u kojoj mi treba da ja budem ja. Odavno to ne osećam kao hrabrost, već kao olakšanje zbog izbora da živim sopstvenu istinu.

Postoji jedan prekrasan citat Fredrika Felinija, koji bismo da podelimo sa tobom. Taj citat glasi: „Umetnost je autobiografija. Biser je autobiografija školjke.“ … Zanima nas, da li se donekle povezuješ sa ovim citatom?

Divno, hvala za deljenje. Povezujem se svakim atomom. Bez sumnje, htela-ne htela, sve što stvaram zapis je o meni.

Kako izgleda proces rada na predstavi, kada si sama svoja rediteljka, dramaturškinja, koreorafkinja, sama svoja plesačica i glumica? Kako ste se slagale sve TI u ovom timu?

Predivno. Ja sam jedno čitavo biće koje priča svoju priču. Nisam se delila na te uloge neophodne za kreiranje predstave. Pre će biti da sam se trudila da ujedinim sve nivoe sebe kao čoveka, da se poklope namera duha, jasna misao, emotivni potpis iskustva i fizički doživljaj i izraz te priče u i kroz moje telo. Jednostavno je kad znaš zašto i šta hoćeš da kažeš, daš.

Kako je izgledala umetnička saradnja sa tvojom majkom, Jelicom Arizanović? Da li ste na predstavi radile kao koleginice, kao mama i ćerka ili kao oba u isto vreme? Zapravo, interesuje nas kako se tako bliske životne uloge, pretvore u radne uloge u timu? Koje uloge tu prevladaju? I da li se nešto promenilo u vašem odnosu, tokom rada na predstavi i redovnih igranja?

Sve to u isto vreme. Saradnja sa Jelicom Arizanović mi je bila beskrajno značajna, te predivna. Mama Jeca je prepuna ljubavi, podrške, poverenja u mene i moje sposobnosti, dobre volje i velike želje da mi pomogne da ostvarim svoju zamisao u potpunosti. Uz to, neopisivo je srećna što je na sceni. Kao takva, idealna je saradnica i jedina moguća podela za ovu predstavu. Sve ono što mi kao majka već 28 godina daje, dala mi je i u procesu rada i nastavlja da mi daje na sceni. Ono što se igranjem u meni menja je da je sve više razumem, prihvatam i volim.

U predstavi „Vrpca“ važan element je muzika. Šta možeš da nam kažeš o njoj?

Obožavam je. Predstava je inicijalno trebalo da bude sastavljena od nekoliko monologa u vidu audio zapisa, uz koje bismo se kretale. Julija Petković, moja genijalna prijateljica, napisala je i posvetila pesmu „Gora” mom pokojnom ocu tri godine pre ikakve ideje o predstavi. Igrom slučaja mi je pesmu poslala tek te godine, 12 dana pred premijeru. To je bio povod za nastanak nove scene u predstavi. Što se tiče kompozicije „Vrpca”, znala sam da želim zvuk gitare i da baš Nemanja Antonijević bude taj koji će to kreirati kroz niz njegovih improvizacija usmerenih na mnogobrojne detalje bitne za mamin i moj odnos.

Poznato je da Reflektor teatar neguje bratsko-sestrinske odnose sa Grupa Grupom. Ti si autentično dete Grupa Grupe, pa moramo da te pitamo: kako je izgledalo odrastati u ovoj ekipi? Šta su tvoja omiljena sećanja na ovaj period?

Daaaa i baš mi je drago što smo se prepoznali! Odrastanje u Grupa Grupi, na čelu sa Vladanom Slavkovićem je za mene bilo neophodno, bezbedno, lekovito, prezabavno i nezaboravno iskustvo. Pamtim da smo se mnogo smejali, da smo se posvećeno i radosno bavili glumom, da je sa nama jedino Slavko s lakoćom vodio ozbiljne razgovore o životu, koje niko drugi nije ni započinjao. Svoje najbolje prijatelje za ceo život, pa i svoju kumu – najmiliju na svetu, sam upoznala upravo u Grupa Grupi. Osim toga, iz grupe nosim osećaj da hrabro, čvrsto mogu da stojim na svojim nogama i idem napred, a sve to dok iza leđa osećam ogromnu podršku i zaštitu.

„Vrpca“ je nagrađivana predstava. Šta ti znače nagrade koje je ova predstava dobila?

Zahvalna sam svakom ponaosob za svaku nagradu. Na „Vrpcu” više gledam kao na ljudski čin deljenja lepog sa drugima, nego kao na pozorišnu predstavu. Nagrade doživljavam kao jedno veliko „hvala” za ono što je predstava ljudima uspela da podari. To me raduje, jer je time svrha predstave ispunjena. Neko nas čvrsto zagrli, neko nam napiše pesmu, neko nam da nagradu. Sve je to zahvalnost i duboko sam njome dirnuta.

Publika tvoju predstavu opisuje kao isceliteljsku. Šta je u tebi ona iscelila? I šta su najčešći komentari koje ti upućuje publika?

Divno je što je tako. Mene svaki put dodatno isceli taj čin igranja, kontakt sa mamom i sa publikom, to zajedničko postojanje u sad, ispunjeno prihvatanjem i ljubavlju. Najčešći i najdirljiviji komentar je: „Idem sad da zovem mamu da joj kažem da je volim”.

Igraš za 11. rođendan Reflektor teatra. Zato za kraj moramo da te pitamo, imaš li neku posebnu rođendansku poruku za našu ekipu?

Veliki mi je zadovoljstvo što je to slučaj! Srećan vam rođendan, carice i carevi!!!Nastavite da rastete i kao ljudi i kao teatar, a sve uz veliko uživanje i radost. Živeo Reflektor teatar! Živeo festival!!!

Ulaznice za predstavu „Vrpca” možete rezerevisati još samo danas, na broj telefona: 0603008886. Za studente_kinje i srednjoškolce_ke, popust je 50%. Za one koji žele da podrže Prvi Festival Reflektor teatra, karte se mogu nabaviti i po punoj ceni, klikom na link: https://tickets.rs/event/vrpca_9536. Dobro došli_e, na 11. rođendan Reflektor teatra!  

Razgovarala: Minja Bogavac

#SvetlaStranaMene #ReflektorTeatarFestival #RTF #Vrpca #AleksandraArizanović

Reflektor Teatar
Društveno angažovano pozorište zajednice Centra E8. #svetlimoumraku od 2012.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još