fbpx

ZOOMER LEKSIKON 02: Aleksandar Jevrić

Koliko puta samo prođemo ulicom i ne primetimo one koji nam idu u susret. Ti sasvim „obični” prolaznici, a opet sa puno autentičnih priča iza sebe. Zato je tu naš „Leksikon”, u svakoj ulici i svakom parku, gde naša Jovana čeka da uz opušten razgovor i selfi te priče ovekoveči na njegovim stranicama.

Još jedan zanimljivi mladić popunio je Jovanin leksikon, dok su sedeli na opuštenoj kafi, a njegovu priču prenosimo u nastavku.

Aleksandar meni nije baš potpuno nepoznata osoba. Prijatelj je mog rođenog brata, a pre upoznavanja smo se viđali” po Instagramu. Kada sam svratila do brata da se dogovorimo oko nekih stvari – tu je bio Aleksandar i odmah poželeo da se i on upiše u moj Leksikon.

Znate li onaj osećaj kada počnete nasumično da pričate sa nekim, pa priče počnu da se nadovezuju jedna na drugu? Tako je bilo i u ovom slučaju. Zaseli smo u trosed i počeli da ćaskamo o svemu i svačemu, dok je on popunjavao stranice sa žutim Zoomer znakom.

„Od oktobra ću biti brucoš na smeru grafičkog dizajna na Metropolitenu. Nisam odmah upisao faks jer nisam želeo da bacim novac ne nešto u šta nisam siguran da želim. Kolebao sam se između tri smera, a ovaj je na kraju pobedio”, počinje priču Aleksandar, a mene je odmah zainteresovalo otud interesovanje baš za ovu oblast.

„Jako volim dizajn i umetnost, to je nešto što zaista volim da radim, bukvalno od kada znam za sebe. Sećam se kako smo kada sam imao, možda 4 ili 5 godina, imali onaj blok papira za faks. Sećaš se toga?” govori mi kroz smeh, dok ja pokušavam da tu sliku izvučem iz svojih sećanja. “Tako sam na tim papirima precrtavao bojanke i tako učio da crtam”, dodaje i pokazuje mi svoj blok sa crtežima. Zaista se vidi napredak.

Dok polako pijemo kafu, koja se već malo ohladila, čavrljamo stvarima važnim za mlade i stavovima mladih danas.

„Mladi su počeli da razmišljaju svojim mozgom. Jednostavno smo svesni da stvari nisu baš onakve kako nam ih plasiraju. Što se tiče tih nekih stavova, koje mi pominješ, moram reći da i nemam neke određene. U fazonu sam da svi treba da živimo kako hoćemo i da podržavamo jako puno različitih stvari. Normalno za mene ne postoji, to je pojam društva”, priča Aleksandar i dodaje da je njegova životna filozofija prilično jednostavna – ne treba kukati, nego raditi na sebi. 

Inspiraciju i motivaciju nalazi u samom sebi.

„Jako teško pronalazim motivaciju u ljudima. Dok sam bio dete, inspiracija mi je bila majka, jer je dosta radila. I dan danas je takva. Sada sam, međutim inspiracija sam sebi. Trudim se da obrazovanje i kreativnost podignem na viši nivo, kako bih napravio karijeru. Jedino što me može motivisati je muzika”, priča Aleksandar i dodaje da je ekonomski aspekt vrlo važan.

„Moto mi je da do tridesete, ili koju godinu jače, zarađujem dosta novca, za šta uzimam narednih deset godina, gde planiram da ulažem u svoj razvoj”, plan mu je vrlo jasan.

Slušam ga dok mi sve ovo priča i uviđam da o tome priča jako brzo. Primetila sam da to uvek drugi rade kada govore o onome što žele i vole. Uz onako širok osmeh, od uva do uva. 

Konstatujemo gotovo istovremeno da je kafa bila odlična, ali iako smo je popili ne želimo da razgovor još uvek prekinemo. Pitala sam Aleksandra da se priseti svog detinjstva i kako mu se život promenio od kako je došao u Beograd.

„Dolazim iz malog mesta, a često sam sa izdvajao iz tog društva. Kada sam došao u Beograd, našao sam ljude sličnih razmišljanja, načina života i kreativnosti. Obično biram starije društvo jer smatram da su stariji ozbiljiniji i zreliji”, priča Aleksandar i dodaje da mu je kod kuće život dosta drugačiji.

„Kod kuće pomažem mojima u porodičnom poslu, u našoj firmi, tad dosta vremena posvećujem tom poslu. To ne vidim kao problem jer je to prosto stvar radne navike, a i pomaže mi jer na taj način ulažem u obrazovanje”, priča mi ovaj očigledno vredni i ambiciozni mladić, koji čak i svoje slobodno vreme koristi za usavršavanje.

„Slobodno vreme, osim za crtanje, koristim za fotkanje, i naravno slušanje muzike. Pored dizajna, fotografisanje takođe želim da tehnički unapredim”, dodaje, a onda sam saznala jako bitnu informaciju – on je iz porodice kulinara! Sada definitivno jedva čekam da probam čuveni urnebes sa toplim kiflicama o kojima mi priča, dok meni već ide voda na usta. Vreme je da privedemo razgovor kraju.

„Dok sam odrastao , zbog nekih stvari sam ranije sazreo. Naučio sam da treba što više da grabiš za sebe, sve što ti se pruža. A stvari nekako volim da radim sam. To bih i drugima poručio. Rad na sebi je važan”, zaključuje Aleksandar za kraj našeg razgovora.

Bar u ovom zvaničnom delu, jer ću sa Aleksandrom nastaviti druženje, jer je u timu @lokalnomag, čiji sam i sama deo.

Pošto mi je vreme da palim kući, zatvaram još jednu stranicu Leksikona, a sa istim nastavljem potragu za još tih „običnih” ljudi. Da li si možda baš ti sledeći/a?

Nezaobilazni selfie za kraj

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Marija Tica: Potpuno je normalno da devojka drži sprej

„All girls, all green festival” održao se prošlog vikenda u Dorćol Platzu u Beogradu. Umetnice iz Srbije, ali i Bosne i Hercegovine,...

Nova generacija „Složne braće”

Nove generacije verovatno nisu imale prilike da se susretnu sa ovom kultnom TV serijom, ali oni „malo stariji mladi„ su sigurno imali...

Od početka godine u Srbiji ubijeno 11 žena

U prvoj polovini 2021. godine, prema najnovijim podacima, u Srbiji je ubijeno 11 žena u porodičnom i partnerskom nasilju.

Tam: jako je teško biti originalan

Moja današnja sagovornica, Tamara Popović, svima nam poznatija kao Tam: @its__tam pravo je osveženje za muzičku scenu Srbije. Svojim pesmama, poput:  „aj...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još