Verovatno ste čuli za njega nakon pesme LEPIBOYFLOW, karantinskih live-ova i vrlo kreativnih i inspirativnih postova na društvenim mrežama, a nakon ovog albuma ga sigurno nećete zaboraviti.
U pesmi LEPIBOYFLOW Vuku kaže: “Zvali su me Ken, Vuku bio je maneken. Sada radim svašta, samo spremi evre.” Zato smo poželeli da vam predstavimo šta ovaj mladi umetnik sve radi i da čujemo kako nastaju ovi hitovi. Vuku je bio velikodušan pa nam je dao mnogo saveta i otkrio kako je nastala новаMODA.
Šta za tebe znači новаMODA?
Nova moda je pokret, nova moda si ti, nova moda sam ja. To je taj neki lifestyle u kome ti preuzimaš kontrolu nad svojim životom i nad svojim mislima, odnosno stvaraš. Isključuješ mozak od spoljašnjih uticaja i pitaš sebe šta ti hoćeš i koji su to trendovi koje ti hoćeš sad da postaviš kroz neki svoj život, kroz neka svoja dela, kroz muziku, kroz šta god ti želiš… To je po meni nova moda, novu modu svako može da praktikuje, razumeš. Nova moda je vera u sebe, ljubav, selflove, samopostovanje. To je onaj lifestyle preuzimanja kontrole nad samim sobom, preuzimanje odgovornosti za svoj život, za svoju kreaciju, za svaki segment života koji ti stvaraš.
Album „Nova moda“ je moja verzija svega toga. Hteo sam da se oseti ta iskra, da zapalim dalje, da ko god čuje taj album bude inspirisan. Da kaže to je to znači, sad ja treba da radim na sebi, kao što je mene par stvari inspirisalo, tako hoću i ja da inspirišem ljude da ih zapalim da se aktiviraju i da rade ono što stvarno žele, a ne da se foliraju zbog keve, ćaleta, sveta. Svaka pesma ima svoju priču i milion značenja.
Da li ti je ovo prva saradnja sa Bassivity Digital-om?
Bassivity je izdao album ali sam ga ja samostalno radio sa nekom mojom raznom ekipom, razni neki beat maker-i, producenti i cela ta ekipa. Imao sam i ranije saradnje sa njima kada sam izbacio LEPIBOYFLOW, ja sam je izbacio prvo na moj kanal i onda me je cimao Coby pošto sam ja sa njim još odavno nešto sarađivao kad sam na engleskom radio neke pesme. I onda mi je on rekao ajde skini sa svog kanala, stavi kod nas baš bi voleli da bude kod nas na kanalu. Ja sam bio u fazonu možda bude ono kao sa Senidom, znaš kad je izbacila na svoj, nije išlo, onda je kod njih došla i bum. Medjutim nije baš bilo tako, ali nije loše prošlo i okej to mi je jedna od pesama što je baš gotive ljudi i tu isto pričamo o svemu tome, cela ta neka umo-duho-telesna priča u jednom. To je taj jedan ceo balans. Bassivity poštuje moju individualnost i kreativnost. Ne volim ograničenja i definicije, ti kad stvaraš moraš da se skroz oslobodiš svega.
Šta te je navelo da se vratiš u Srbiju?
Dok sam živeo u Dominikani, živeo sam sa par nekih drugara. Bavio sam se modelingom, bio sam statista, svašta sam nešto radio tamo. Posle nekog vremena postane teško, mi smo to zvali karipska depresija. Mislim, jeste sve lepo i ti si u glavnom gradu i na moru si ali ne možeš da se kupaš u tom moru jer da bi išao da se kupaš treba da putuješ jedno 45 minuta. Drugo, mnogo je opasno isto, znaš malo me je smarala ta paranoja. Ti izađeš na ulicu i može da te opljačka svaki sekund neko. Mene je to smaralo i onda sam došao ovde da posetim porodicu, malo da iskuliram i bio u fazonu ma jok ostaću ja ipak ovde, ovde mi je bilo nekako do jaja.
Koliko ljudi je bilo uključeno u proces rada na albumu i koliko dugo je to trajalo?
Znaš kako, ja sam imao neke ideje kao što je ona pesma sa Tarom „Ne idemo nigde“, ta ideja je stara par godina i bila je drugačija ideja, drugačiji beat, drugačije otpevano. Ja sam to menjao godinama i na kraju mi je kao došlo. Došao je Covid, i ja kao je l moguće, znači sad je savršen trenutak, bukvalno smo predvideli ovo. Još sam ja bio u fazonu ono, imam tog introverta u sebi, volim da budem kući sam sa sobom kapiraš, ne volim mnogo da izlazim. Bar tri godine je stara ta ideja i ta pesma. Dosta pesama je tu i otpalo. Ali evo u poslednja tri-četiri meseca sam ja bukvalno svaki dan radio na tome, slušao mikseve. Ja sam ti psihopata što se tiče toga, sto se tiče tih detalja. Pritom što sam devica u horoskopu, podznak vodolija znači kombinacija ludnica. I ta moja devica ti je u fazonu sve u detalj, jadni ovi ljudi što rade sa mnom, vraćam im hiljadu puta. Jao moraš ovo malo da pojačas, pa onda onaj back tamo da utišaš, znači ja tako radim. Trajalo je par meseci, ovih poslednjih par meseci se baš stislo. Hteo sam onako simbolićno da izbacim 13. septembra da dam pre svega sebi poklon, a i ljudima koji me slušaju i poštuju. I kad sam ja zacrtao taj datum imao sam jedno tri meseca fore, ne mogu da ti opišem koliko je to brzo proletelo. Sedam dana pre nego što je trebalo da izađe album, ja sam to predao i jedva smo stigli. Trebao je da ima trinaest pesma na primer album, ali na kraju sam ga nekako osetio na jedanaest. Ja sam lud što se tiče tih brojki, mnogo ih gledam. Gledam šta osećam, ja sam ti vibe lik. Ako nema vibe, žao mi je brate ne mogu. U proces je bilo uključeno na primer deset ljudi.
Koja je priča sa trakom ZB2?
Hteo sam da ljudi budu deo toga, zato sam ostavio praznu strofu. Druga pesma u strofi je prazna, da bi svako ko želi bacio svoju strofu i napravio svoju verziju. Uskoro ću da napravim post gde ću sve to lepo da objasnim, šta da hešteguju, šta da zapravo urade i onda šta me najviše zavoza napravićemo remix.
Na čemu je bazirana tvoja estetika?
Meni je drugo ime estetika. Ako bi definisali Vukua kao neki pokret to bi bila estetika autentičnosti, eto tako bih ja to definisao. Meni je mnogo bitno da svi ti koncepti budu lepo spakovani, da to lepo izgleda, ne samo da lepo zvuči. Da sve vreme svojim izgledom, ponašanjem prenosim poruku. Ja sam tu za publiku, da ih inspirišem da oni budu originalniji i da budu više ono što zaista jesu.Kada bi drugi voleli sebe i radili na sebi ne bi bilo ovih problema kojih ima danas. Ne bi bilo anksioznosti, strahova, depresije. Ljudi imaju depresije i strahove zato što se plaše da budu ono što jesu. Ja znam da je to teško, moras da preuzmeš potpunu odgovornost za sve svoje postupke i razmišljanja, ne možeš nikoga više da kriviš. To je to, ti si tu, stvaraš.
Ne treba ti da budeš deo stada da bi se osećao sigurno. Ti si zadovoljan na svom tom putu i tako ćeš lepo da nastaviš. Možda nađeš svoj čopor usput, ali moraš da znaš ko si i bez tog čopora. Ja tako aktivno stvaram Vukua, ne treba da pronađeš sebe nego da stvoriš sebe. Na primer ovaj moj artwork za novu modu. Tu je bilo jedno petoro ljudi uključeno, ali bila je moja vizija i moja ideja. Imao sam jednu sliku što me je slikala devojka, onda sam sa jednim likom uradio te folije, pa mi je jedna devojka pomogla da napravimo boje neke, nešto što sam ja hteo. I na kraju sam hteo te lance da ubacim. I ovaj brat samo uzme i stavi ih na sred face i ja budem u fazonu jebote stani, malo samo pomeri i bio sam u fazonu to je to. Tek posle sam ja shvatio šta zapravo meni sve to znači.
Koja ti je omiljena pesma sa albuma, i da li je neka posvećena nekome?
Jedno vreme mi je bila omiljena „Nova moda“, ali onda su mi se i druge baš svidele. Pesme su posvećene meni, publici, mojoj devojci. Ima svega i svačega tu. Nije ni toliko jednostavno, nije ni toliko komplikovano, i sve i ništa, to ti je nova moda. Posvećeno je i nekim stvarima, događajima, tu su i metafore za neke stvari u životu koje su mi se dešavale, znači sve je to pomešano. Ja ne volim da budem story telling onaj reper, prvo ja nisam ni reper, ni pevač, ni ništa. Ne mogu da se definišem. Ja volim da pričam o Vukuu u nekom trećem licu, kakav je ljudima, takav je i meni Vuku. To ti je kao neka moja super verzija, uđem u taj mod gde ne može ništa da me zaustavi. Kad ukrotim Vukua onda sam Boris, zato treba da pustim Vukua skroz da preuzme. Vuku je neki novi nivo, neka nova dimenzija Borisa.
Da li postoji neki umetnik koji je tebe inspirisao?
Kako ne, mnogo ljudi, znači list goes on. Iz raznih muzičkih žanrova i dosta ovde nekih ljudi. Svaki dan me nešto inspirise. Moraš da budeš otvoren ka toj inspiraciji jer ako si ti zatvoren, tebe ništa neće inspirisati. Gledaćeš u to onako zavidno i onda nema te neke zdrave inspiracije. Ili ceš da kopiraš ili ćeš da pljuješ.
Da li si zadovoljan kako je tvoja karijera evoluirala do sada i u kom pravcu planiraš da ideš dalje?
Kako da ti kažem, voleo bih da budem ono lažno skroman i da kažem jeste, treba biti zahvalan na malim stvarima, ali deo mene je u fazonu ma kakvi zadovoljan. Ne treba očekivati, ali nekako osećam i dalje da ovaj album treba mnogo više i mnogo jaće da prođe. Treba još više. Stvaraš, radiš i to će sve da dođe na svoje kad dođe vreme. Ja se borim sa tim jer sam nekako pre vremena video te vizije, i te vizije su me usrale. Videćemo kako ću dalje jer neću da se ograničavam. Neko vreme neću da izbacujem pesme, jer hoću da se duže vreme sluša i da se gura ovaj album. Sad kad sam gledao pre neki dan, ima preko trideset pesama na deezer-u i na ovim platformama, tako da ima svašta da se čuje.
