Stopa samoubistva u Južnoj Kojeri je najviša među razvijenim zemljama sveta. Prema podacima sa sajta Anadolu Ajansi, u 2022. godini je skoro 13.000 ljudi izvršilo samoubistvo.
Stopa samoubistva je blago opala u 2022. godini, ali je i dalje visoka među vodećim razvijenim zemljama u svetu – 24,1 na 100.000 stanovnika. Poslednjih godina posebno je zabrinjavajući trend među prosvetnim radnicima, koji se suočavaju sa intenzivnim pritiskom roditelja u izuzetno kompetitivnom obrazovnom sistemu.
Takođe, u izveštaju sa veb sajta grada Seula stoji, broj pokušaja samoubistva duž reke Han porastao sa 430 u 2018. godini na 1.035 u 2023. godini, pri čemu se udeo muškaraca među njima se povećao sa 67% na 77%.
Ovaj fenomen izaziva pažnju javnosti i postavlja pitanja o efikasnosti postojećih sistema podrške i prevencije u Južnoj Koreji.
Vlada Južne Koreje okrivljuje žene zbog povećanog broja samoubistva kod muškog stanovništva
Kako prenosi BBC, odbornik grada Seula Kim Ki-duck smatra da povećano učešće žena na tržištu rada otežava muškarcima da pronađu posao i partnerku za brak. Stvaranjem društva koja je, prema njegovim rečima „dominiraju žene“, je jedan od razloga što je došlo do povećanog broja pokušaja samoubistva kod muške populacije.
Izjave Kim Ki-ducka dodatno perpetuiraju patrijahalni obazac u južnokorejskom društvu. Njegovo viđenje da to što žene učestvuju na tržištu rada kao razlog za poteškoće muške populacije predstavlja regresivan stav koji podržava tradicionalne rodne uloge. Takve izjave ne samo da ignorišu složene društvene i ekononske faktore koji utiču na stopu samoubistva, već i podstiču diskriminaciju i rodnu nejednakost.
Stručnjaci za prevenciju samoubistva se ne slažu sa izjavama Ki-ducka. Profesor sa Univerziteta u Seulu koji se bavi mentalnim zdravlje, Song In Han je za BBC rekao, „Nije pametno i veoma opasno da donosi ovakve zaključke bez dokaza.“. Napominje da na globalnom nivou veća je stopa samoubistva kod muškaraca nego kod žena i da nema potrebe da se ovoj situaciji govori o rodnoj nejednakosti.
Rodna nejednakost u Južnoj Koreji jeste jedan od većih problema za žene, iz tih razloga još 2019. godine započet je pokret 4B. Članice ovog pokreta se odriču muškaraca, braka, seks sa muškarcima i rađanje dece. Cilj ovog pokreta jeste suzbijanje patrijahalne kulture ovog društva. Detaljnije o ovom pokretu možete pročitati ovde.
Samoubistva kod prosvetnih radnika
Nažalost, samoubistvo kod prosvetnih radnika nije nova pojava u Južnoj Koreji. U septembru 2023. godine, bili su protesti baš iz ovih razloga. Stotine hiljada nastavnika_ca je protestvovalo zbog sumnje da je pritisak roditelja dovelo do samoubistva jednog nastavnika. Južna Koreja jeste poznata po velikom pritisku u obrazovnom sistemu, koji se ne odnosi samo na učenike već i na nastavno osoblje. Mnogi prosvetni radnici navode da trpe pritisak i mobing ne samo od strane roditelja već i od dece.
Kako prenosi Channel News Asia, prošlog meseca je video na kojem učenik šamara zamenika direktora postao viralan na društvenim mrežama. Učenik je fizički i verbalno napao zamenika direktora, kada je pokušao da ga spreči da ne napusti školu bez dozvole. Na snimku se vidi kako se zamenik direktora ne opire, već drži ruke iza leđa.
Direktor za prava nastavnika u Korejskoj federaciji udruženja nastavnika, Kim Dong-seok, objašnjava za Channel News Asia da svako ko osuđuje zamenika direktora što se nije branio ne razume u kakvoj su poziciji prosvetni radnici i koja je njihova svakodnevna realnost. „Šta bi se desilo da je zamenik direktora uhvatio dete za ruke i ostavio trag? Naravno, to bi se prijavilo kao zlostavljanje deteta.“, kaže Dong-seok za CNA.
Mnogi roditelji zlouptrebljavaju zakon i često prijavljuju nastavnike_ce za zlostavljanje deteta kada to nije slučaj. Kako prenosi Australian Broadcasting Corporation (ABC), učitelj osnovne škole je nakon što je otkrio da su učenici napisali uvredljivo poruke o njemu na školskoj oglasnoj tabli, prijavio incident Odboru za zaštitu prava nastavnika. Roditelji te dece su mu se osvetili tako što su ga prijavili policiji zbog navodnog zlostavljanja.
Kulminacija cele ove situacije jeste samoubistvo 26-godišnje učiteljice Ohin, nakon samo 10 meseci rada u školi. Pošto je bila mlada i imala vrlo malo iskustva u obrazovanju, roditelji su počeli nemilosrdno da se ophode prema njoj. Njen otac objašnjava za ABC, „Roditelji ne vole nove nastavnike, pa im zamenik direktora nije rekao.“
Redovno je dobijala preteće poruke od roditelja u svako dobra dana. Kada je tražila pomoć od kolega ubeđivali su je da je to sve normalno i da će morati da se navikne. Nažalost, zbog neadekvatnog sistema podrške za prosvetne radnike i nepostojeći način da se kontroliše ponašanje roditelja i učenika, mlada učiteljica je izvršila samoubistvo. U južnokorejskom društvu, sistemski problemi duboko su ukorenjeni, posebno u kontekstu patrijahalnih vrednosti i pojačanog pritiska na decu zbog akademskih postignuća. Dok se žene bore protiv patrijahalnih normi, akademski pritisak koji osećaju ne samo deca već i njihovi profesori ostaje zanemaren. Roditelji često eksploatišu zakon kako bi se osvetili profesorima, što je samo jedan od primera sistemskog nasilja koje trpe prosvetni radnici. Normalizacija nasilja, kao što je slučaj u Južnoj Koreji, doprinosi visokim stopama samoubistva. Ovi problemi zahtevaju duboke strukturalne promene kako bi se obezbedila adekvatna podrška i zaštita za sve članove društva.
