Možda ste na internetu naleteli na videe žena koje u svojim raskošnim kuhinjama, potpuno sređene i elegantnim cvetnim haljinama kuvaju. Cela scena deluje kao portal u 50te godine prošlog veka. Dok kuvaju, one govore o svojim životima i o tome kako je biti „tradicionalna“ supruga i majka i zašto je to „pravi poziv“. Za ove žene postoji skovano ime, koje je nastalo još u prošlom veku, a u pitanju je „tradwife“.
Najjednostavnije rečeno, reč tradwife nastala je spajanjem dve druge reči – traditional i wife. Ova reč je dugo godina u upotrebi, međutim u današnjem kontekstu se najčešće vezuje za upravo gore opisane influenserke. One preuzimaju estetiku američkog predgrađa 50-ih godina 20. veka, kada su žene nakon Drugog svetskog rata povučene iz javne sfere i vraćane u privatnu.
Zarad konteksta, za vreme rata, dok su se muškarci borili, žene su preuzele glavne uloge u industriji. Međutim, kada je rat završen, a muškarci su se vratili kućama, nije bilo više mesta za žene. Učinjena je „retradicionalizacija“ kroz propagandu i pogotovo u američkom kontekstu ženama je promovisana slika domaćice koja stoji na usluzi svom mužu. U ovim okolnostima je i nastao drugi talas feminizma u kojem su se žene borile za pravo za rad i povratak u javnu sferu.
ZAŠTO IH NAZIVAMO TRADWIVES, A NE DOMAĆICE?
U savremenom svetu, ceo fenomen tradwife-a odnosi se na tzv. retradicionalizaciju –povratak tradicionalnim rodnim ulogama, sa muškarcem koji radi, a ženom koja ostaje kod kuće. Promovisanje ovakvih vrednosti na internetu otpočelo je negde sa početkom pandemije. Najbolji primer je Nara Smith, jedna od najpopularnijih „tradwife“ kratorki na TikTok-u, koja je pre svoje tradwife karijere bila model, a nakon što se udala za muža koji je mormonske veroispovesti posvetila se „tradicionalnoj ženskoj ulozi“.
Bitan aspekt fenomena „tradwife“ jeste upravo i religija, a pogotovo hrišćanstvo. Neretko, tradwifes u svojim videima govore o religiji kao jednom od razloga zašto su odabrale ovakav način života. Međutim, to ne rade sve ove influenserke. Ovde je bitno razdvojiti više „hardcore“ tradwifes od tradwifes koje isključivo kuvaju i pričaju o svojoj ulozi.
Više „hardcore“ verzije ostrašćeno pričaju o svojoj ulozi kao ženi, uz omalovažavanje feminizma. Obične tradwives se ne ograđuju od feminizma, već čak govore da im upravo feminizam pruža tu mogućnost da odaberu kakav život žele da vode. Za hardcore tradwives, feminizam je oličenje svega lošeg, u svojoj priči kreiraju arhetip nekakve ljute, muškomrzačke zelenokose feminiskinje. Time pokušavaju da okarakterišu feministkinje kao one koje zapravo ne žele jednakost i kao one koje ruše već „savršeni“ tradicionalni poredak.
ODNOS FEMINIZMA PREMA TRADWIFES
„People are tired of manhating, angry (feminists)“
@ivyoutwest (TikTok) – tradwife
Naglašavaju da je feminizam naterao žene da izađu iz domova, čak iako to neke žene ne žele i da sada feministkinje osuđuju žene koje žele da budu domaćice. Feminizam nije homogen pokret, verovatno postoje radikalne feministkinje koje smatraju da je antifeministički ukoliko se žena odluči na život domaćice. Međutim, ovo nije odličje celokupnog pokreta. Feminizam se borio za pravo na Izbor – da žena ima izbor da radi ili ne radi, bude domaćica ili ne, jer je prethodno bila prikovana za kućni rad.
Dakle, iako feministkinje ne mogu da kritikuju ličnu odluku individue da se isključivo bavi kućnim poslovima i brigom o porodici, ipak „tradwife“ fenomen treba sagledati kroz kritični spektar. Naime, kako navode Katarina Rotenberg i Šani Orgad prema Frenki Sitler-Elbel, tradwives, tragaju za jednostavnijom prošlošću, centriranom u neoliberalnoj stvarnosti. Njihova odluka, da ostanu kod kuće, možda naizgled deluje kao lična, ali je to odluka koja se dešava u trenutnom društvu, u kojem svedočimo o krizama na tržištu rada i nerazrešenoj situaciji kada govorimo o poslu unutar domaćinstva i brizi o porodici. Iako su feministkinje izvojevale pobedu da žene stupe na tržište rada, njihove dužnosti u kući nisu smanjene. Naprotiv, već postojećim obavezama, ženama je pridodat i posao.
Kada uzmemo u obzir i ovu perspektivu, vidimo da mnoge žene koje ne mogu da postignu faktički dva posla, ukoliko imaju tu mogućnost, žrtvuju karijere i odlučuju se da će biti domaćice. Ovo nije stvarnost i mogućnost svih žena. Zbog sve lošijih ekonomskih uslova u kojima se nalazi svet, porodice koje žive na margini siromaštva i u siromaštvu kao jedinu mogućnost imaju da zadrže posao. Iz tog razloga, tradwife fenomen je izuzetno problematičan. Skoro sve žene koje možemo videti da na društvenim mrežama promovišu ovaj način života, pripadaju tzv. višoj srednjoj klasi. Te je jasno da je ovaj „tradwife“ stil života nemoguć za sve – nemaju sve žene muževe koji svojim prihodima mogu ili moraju da opskrbe celu svoju porodicu.
Ovde takođe treba napomenuti još jedan aspekt koji se u feminističkoj teoriji zove „treća smena“. Treća smena odnosi se na pojavu da se u 20. veku od žena tražilo da pored svog posla i rada kod kuće, koji su zajedno predstavljali dve smene, pridodata im je i još jedna smena – lep izgled. Dakle, svaki posao morale bi da obavljaju sređene, a kako bi se žena sredila i izgledala negovano neophodno je vreme. Ovaj fenomen možemo primetiti i u „tradwife“ videima.
Naime, tradwives uvek izgledaju sređeno, kuvaju sa šminkom i u raskošnim haljinama. Imaju frizure za koje im je verovatno bilo neophodno barem sat vremena. Nekolicina njih i promoviše ovakav vid izgleda upravo kao neophodnost – žena mora da izgleda lepo za svog muža.
ROMANTIZOVANJE PROŠLOSTI
Treba razumeti da ono što „tradwives“ smatraju „tradicionalnom porodicom“ ima svoj istorijski okvir. One misle na oblik porodice koji je bio zastupljen tokom 50-ih i 60-ih godina u Sjedinjenim državama u okviru predgrađa (naselja u kojima pretežno žive belci). Tako da je način života koji one propagiraju zapravo, zasnovan na romantizaciji jedne bele, hrišćanske američke porodice, a ne tradicionalne porodice.
Po rečima Frenki Sitler-Elbel, ovaj trend zapravo romantizuje prošlost u kojoj još uvek nije došlo do feminističke i seksualne revolucije i predstavlja ga kao idealno doba. Sitler-Elbel citira i reči jedne od žena (Tradwife) koja je za to doba rekla da:
„Tada ste znali sve komšije u ulici. Mogli ste da ostavite svoja ulazna vrata širom otvorena i osećali biste se sigurno.“
Dakle, tradwives mistifikuju prošlost u kojoj su belci iz viših srednjih klasa živeli u predgrađima, ne stavljajući u kontekst celokupnu situaciju u zemlji.
KAKO JE OD NAIZGLED BEZAZLENOG KUVANJA, TRADWIFE FENOMEN POVEZAN SA AMERIČKOM DESNICOM?
Sa dolaskom Donalda Trampa, ali i pre toga, desničarski sentiment je u Sjedinjenim državama polako rastao. Društvene mreže su sada prepunjene desno orjentisanim kreatorima. Ovde ne govorimo samo o umerenoj desnici već i „alt-right“ pokretu koji iz dana u dan sve više preuzima motive ekstremne desnice. Ono što Sitler-Elbel vidi kao još jedan od problema, jeste šta „tradwife“ predstavlja za ove desničare?
Za jednog desničara, ona je savršena žena. Neke od njih čak i grade svoj arhetip kao suprotnost feminističkom. Po njima feministkinje su bludnice, spavaju sa gomilom muškaraca kako bi popravile svoje samopouzdanje. Feministkinja mrzi muškarce i muški patrijarhat, ali se žali što ne može da nađe muškarca. Predstavljanjem feministkinja kao nepoželjnih, one grade sebe kao idealnu ženu, ženu koju svaki muškarac želi.
Jedna od ovih „tradwife“ influenserki, na svom jutjub kanalu (Unreported World) podelila je i video u kojem govori kako progresivizam, čiji je feminizam i deo ima nameru da uništi tradicionalne vrednosti. Dakle, iako neke od „tradwife“ influenserki žele isključivo da se udalje od „progresivnih stavova“ i sebe prikažu kao tradicionalne, neke od njih namerno sebe stavljaju u opoziciju ovim stavovima. Time se bez ikakve sumnje približavaju desnici.
DA LI TRADWIFES UOPŠTE ŽIVE ŽIVOT KAKAV PROPAGIRAJU?
Pored toga što je ovakav život nedostižan za većinu običnih žena, moramo i da se zapitamo – da li je ovakav život uopšte realističan i za internet tradwives? Prvenstveno, samom svojom pojavom na internetu, ove žene u potpunosti izlaze iz sfere tradwife-a, jer zapravo imaju posao. Većina njih ima hiljade, a neke i milione pratilaca, od kojih zarađuju, a da ne govorimo i o sponzorima. Dakle, život koji one predstavljaju kao pravilan ni one ne žive.
Ovde, dolazimo do potpune kontradiktornosti. One kao javne ličnosti propagiraju tradicionalni način života i neophodnost ostanka žene u domu, dok u isto vreme to zapravo ne rade. Time zapravo, sociološki rečeno, izlaze iz domena privatne sfere i zauzimaju javnu, za koju kažu da drugim ženama nije mesto. Moramo takođe i da se zapitamo, da li i pored tolikog snimanja uopšte stižu da obave kako kažu „ženine“ dužnosti?
ZAKLJUČAK
Ove žene romantizuju život koji nije dostižan za većinu svetske populacije. Kada ih vidimo doterane i u kuhinjama koje su verovatno koštale desetine hiljada dolara, svako bi poželeo da postane tradwife. Međutim, ukoliko bi tradwife bila neka žena koja živi na granici siromaštva, niko ne bi mislio da je takav život idealan. Uz to, u današnjoj ekonomiji skoro je nemoguće da jedna porodica živi od samo jedne plate, ukoliko osoba koja radi ne zarađuje u stotinama hiljada.
Ne samo da je ovakav život nedostižan, već ga licemerno ni same ne žive. One ubiru sve podobnosti koje je pružio feminizam, dok propagiraju njegovo uništenje.
