4B pokret – Žene koje jedini izlaz iz patrijarhata vide u odricanju od muškaraca

4B pokret (pokret „četiri ne“), nastao je u Južnoj Koreji u 2019. godini. „Četiri ne“ predstavljaju četiri stvari kojih su se članice ovog pokreta odrekle – muškaraca, braka, seksa sa muškarcima i rađanja dece. Kako prenosi The Cut, prema članicama ovog pokreta, muškarci se više ne mogu iskupiti za sve što su priredili ženama, a korejska kultura je u potpunosti patrijarhalna, ako ne i mizogina. 

Ovaj pokret je nastao na internetu. Izrastao je iz već postojećih ideja različitih feminističkih grupacija u Koreji poput „odricanja muškaraca“. Većina ideja 4B pokreta postojale su dugo vremena, što nije iznenađujuće s obzirom na uslove u kojima žene Južne Koreje žive dugi niz godina. Konačno, pod sloganom „četiri ne“ nastao je 2019.

Ove žene svoj jedini izlaz iz patrijarhalne kulture Južne Koreje vide kroz potpuno distanciranje od muškaraca. Razlog tome jeste što u suprotnom moraju da se pridržavaju rigidnih rodnih uloga i nemaju slobodu izbora svog života ulaskom u heteroseksualni odnos. Iako su žene te koje u većoj meri upisuju fakultete, i dalje su podređene na tržištu rada, a njihova jedina vrednost vezuje se za njihovu tradicionalnu rodnu ulogu – biti domaćica i rađati decu. 

Kako bi bolje razumeli razloge zbog kojih su se neke Južnokorejke odlučile za ovakav vid borbe, neophodno je da imamo potpunu sliku o položaju žena u Južnoj Koreji:

JUŽNOKOREJSKI PATRIJARHAT

Pokret 4B izgledaće nam preterano radikalan ukoliko ne znamo kontekst u kojem je nastao. Naime, Južna Koreja je zemlja u kojoj vladaju rigidne patrijarhalne norme. Sama reč supruga (kor. „jib-saram“) znači „osoba u kući“ – što nam govori o duboko ukorenjenom istorijskom patrijarhatu.

Porazna je statistika koja ukazuje na izuzetno podređen položaj korejskih žena. Naime, prema podacima sa sajta južnokorejskih novina Hankyoreh, žene u proseku provode oko 3,5 puta više vremena radeći kućne poslove nego muškarci. Čak i u porodicama gde samo žena radi, pokazalo se da je opet žena ta koja provodi više vremena radeći kućne poslove. 

Pored nejednakosti u radu kućnih poslova, žene su i na tržištu rada izuzetno podređene. U odnosu na oko 70% zaposlenih muškaraca, samo je oko 50% žena aktivno na tržištu rada. Takođe, žene zarađuju oko 69% muške plate, što je poražavajuće za zemlju sa desetom najvećom ekonomijom na svetu. Prema Al Jazeera-i u Južnoj Koreji je zabeležen najveći rodni jaz u platama među zemljama članicama OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj). Pritom, zabeležen je svake godine u proteklih trideset godina, što znači da se trideset godina ništa ne menja za žene Južne Koreje.

Profesor sociologije Ji-Yeong Yun sa južnokorejskog Changown univerziteta, koren patrijarhata vidi u konfučijanizmu. On konfučijanizam vidi kao izuzetno represivan sistem za žene. Ženska vrednost isključivo se vezuje za njihova tela, ona se seksualizuju i gledaju isključivo kao mašine za rađanje. Yeong-Ae Yamashita, autor i profesor sa Bunkyo univerziteta u Japanu, kaže da konfučijanizam traži od žene da bude „seksualno čista“ (takoreći devica). Dok se njena vrednost bazira isključivo na njenoj seksualnoj submisinosti muškarcu.

NASILJE NAD ŽENAMA

Svakih 1.8 dana žena u Južnoj Koreji je ubijena, prema Institutu za rod i geopolitiku (GGI). Što je jedna od najviših stopa na svetu. Partnersko nasilje je takođe izuzetno prisutno. Jedna studija koju je radio Korejski kriminološki institut, bazirana na odgovorima oko 2000 ispitanika, pronašla je da je oko 80% muškaraca fizički i psihički zlostavljalo svoje partnerke. 

Međutim, i pored toga što je u Južnoj Koreji poznato da su žene konstantno žrtve nasilja, izostaju adekvatne presude. Zapravo neverovatno su malobrojne. Najveći problem leži u loše definisanom zakonu. Naime, u južnokorejskom zakonu ne postoji koncept „pristanka“ (engl. consent). Prema tekstu  Instituta za rod i geopolitiku, južnokorejski zakon definiše silovanje kao „polni odnos u kojem je korišćena sila ili zastrašivanje“. Međutim, mnogi silovatelji izbegli su kazne jer nije postojalo vidno korišćenje sile ili zastrašivanja, ali žrtva očigledno nije pristala na seksualni odnos. Više od 63% slučajeva silovanja se ne završi sudskom presudom.

Možda očekivano, žene na prepreke u prijavljivanju silovanja dolaze i od strane policije. Često su, od strane policajaca, optužene da iznose lažne optužbe bez dokaza. Iako se upravo zbog ovakvih slučajeva radilo na povećanju broja policajki, i one su same nejednako tretirane unutar dominantno muškog sektora. 

Dakle, ne samo da su ugrožene na poslu, da obavljaju daleko više kućnih poslova, nego su i izuzetno životno ugrožene. Nemaju sistem na koji se mogu osloniti kako bi se zaštitile. Možemo iz svega navedenog zaključiti da su žene Južne Koreje u izuzetno podređenom položaju. 

ANTI-FEMINIZAM

Korset pokret, pokret koji je umnogome inspirisao 4B pokret, pozivao je žene da se oslobode od seksualne, socijalne i telesne opresije. Takođe, kao i u mnogim državama nakon Američke verzije, nastao je i MeToo pokret koji je inspirisao žene da pričaju o svojim iskustvima sa seksualnim zlostavljanjem. Uz 4B pokret, ova dva prethodno spomenuta su neki od načina na koje su žene u Južnoj Koreji vodile svoju borbu protiv rodne nejednakosti u 21. veku.

Međutim, konzervativni političari ove pokrete krive za izuzetno nisku stopa nataliteta u zemlji. Naime, Južna Koreja je zemlja sa najnižom stopom nataliteta u svetu (samo 0,81 dete po ženi). Ono što zabrinjava jeste da je trenutni predsednik Južne Koreje Yoon Suk Yeol, u svojoj kampanji za predsedničke izbore koristio upravo anti-feminističku retoriku i pobedio na izborima. On krivi feminizam za pad nataliteta i uz to najavljuje raspuštanje Ministarstva za rodnu ravnopravnost i porodicu. Umesto da se radi na rešenjima problema sa kojima se žene svakodnevno suočavaju, kao krivci za jedan od najvećih problema u zemlji označavaju se upravo feministkinje.

Postoje mnogobrojni anti-feministički pokreti koji se pojavljuju na feministički protestima, optužuju feministkinje za mizandriju i zovu ih „feminističke svinje“. Smatraju da su zapravo muškarci ti koji su podređeni u društvu, a ne žene (iako iz prethodno pomenutih podataka uviđamo suprotno).

DA LI OVAJ POKRET UOPŠTE UTIČE NA NEKE PROMENE

Najkraće rečeno – ne. Od ovog pokreta napravljena je legenda na internetu i u zapadnim medijima zarad senzacionalizma. Zapravo je u pitanju mala grupa feministkinja koja se striktno pridržava svih pravila. Iako je tačno da se ove žene odriču od rađanja dece, one nisu jedine. Očigledno je u pitanju mnogo veći, nacionalni problem, nego tamo neke radikalne feministkinje.

Tužno je što je za ove žene jedini izlaz iz opresije odvajanje od polovine populacije, ali one ne vide drugi izlaz. Neophodno je naći kompromis i smanjiti rodnu nejednakost u Južnoj Koreji. To se neće postići ukidanjem Ministarstva za rodnu nejednakost i porodicu, već zajedničkim radom sa feminističkim organizacijama.

Ono što možemo reći jeste da 4B možda nije rešenje za smanjenje nejednakosti. Međutim, zbog svoje kontroverznosti može da posluži kao alat za pokretanje konverzacije o ženskim pravima u Južnoj Koreji. 

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još