Šta treba da znaš o tržištu rada

Završavaš školu ili fakultet i vreme je da se priključiš tržištu rada – evo šta treba da znaš o tome.

Vreme je sada, malo povoljnije.

Procenat nezaposlenosti mladih u Srbiji starosti 15-30 godina pao je sa 20,4% 2019. godine na 16,7% 2022. godine, kako se navodi u Indeksu participacije mladih u okviru inicijative za unapređenje zapošljavanja mladih u zemljama Zapadnog Balkana i Turske „WB&T for EmpoYouth“.

Međutim, ovo i dalje ne znači da smo zemlja ekonomskog tigra.

Mladi na tržištu rada u Srbiji su i dalje u znatno nepovoljnijem položaju od mladih u EU. Tek četvrtina mladih u Srbiji starosti 15-24 godine je zaposlena u odnosu na nešto više od trećine njihovih vršnjaka u EU, pri čemu je u Srbiji prisutan i rodni jaz u stopama zaposlenosti. Mladi pri ulasku na tržište rada najčešće rade u neformalnoj ekonomiji – na crno, na prvivremenim i povremenim poslovima i preko agencija – navodi se u publikaciji „Šta treba da znaš pre nego što izađeš na tržište rada“ koju je izdalo udruženje „ROZA“.

Dodatno, u Srbiji postoji veliki problem neplaćenog rada mladih, kroz različite programe „praksi“.
Prema podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu, preko polovine ispitanika (56.9%) bilo je na nekom programu prakse, a skoro 3/4 mladih nije dobilo naknadu za svoj rad na praksi.

Ovo se dešava i pored toga što se Republika Srbija, kao potpisnica Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnima pravima, obavezala da prizna pravo na rad, što uključuje pravo svakoga na mogućnost da živi od slobodno izabranog ili prihvaćenog rada. Ovaj dokument podrazumeva pravedne i povoljne uslove rada i preduzimanje posebnih mera zaštite dece i mladih od ekonomske i socijalne eksploatacije.

Drugi problem je i rad „na crno“, iliti rad na neprijavljenim poslovima koji ne donose benefite radnog odnosa, kao što su zdravstveno i socijalno osiguranje, radni staž i slično. Ovo se često postiže ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, zaposlenjima preko agencija, ili ugovorima na određeno vreme koji se neograničeno puta produžavaju – što nije po zakonu.

Prema Zakonu o radu, ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme. Rad na neodređeno znači da radiš „za stalno“. Samo u slučaju objektivnih razloga koji unapred određuju trajanje radnog odnosa, isti može biti zaključen na određeno vreme. Radni odnos sa istim zaposlenim koji se zasniva za određeni koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Zloupotreba radnog odnosa na određeno vreme podrazumeva da poslodavac sukcesivno zaključuje ugovore o radu na određeno vreme sa zaposlenim, iako ne postoji zakonski osnov za to, a najčešće je potreba za njegovim radom stalna. Zapošljavanje na određeno vreme se često koristi bez obzira prema odredbama zakona, iz razloga što pruža veću fleksibilnost poslodavcu u domenu otkaza ugovora o radu.

Na kraju, sa dodatnim problemima na tržištu rada suočavaju se osobe koje su pripadnici_e neke manjinske grupe. Diskriminacija se dešava redovno, iako su zakoni vrlo jasni i precizni.

Prema Zakonu o radu, zabranjena je diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na: pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko i drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima, ili neko drugo lično svojstvo.

To su ujedno i teme o kojima poslodavac ne sme da postavi nijedno pitanje na razgovoru za posao.

Onaj podatak sa početka teksta sada ima malo drugačiji kontekst?

Srećno na tržištu rada 🙂


Podaci izneti u tekstu dobijeni su u kampanji mladih koja je realizovana u okviru regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality & Trust“ (Mladi za inkluziju, jednakost i poverenje) koju realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji, u saradnji sa UNDP Srbija, UNESCO i UN Women, uz finansijsku podršku Fonda za izgradnju mira generalnog sekretara UN-a.

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još