Znanje je moć! U politici gde ne postoje bratski i prijateljski odnosi, informacije (pogotovo one poverljive) svetskim silama uvećavaju šanse u političkim utakmicama. Ali šta se desi kada se poljulja poverenje najvećih svetskih saveznika?
Prema istrazi evropskih medija u nedelju je otkriveno da je Danska učestvovala u američkom špijunskom skandalu. Obaveštajna služba odbrane Danske, pomagala je Američkoj agenciji za nacionalnu bezbednost u prikupljanju informacija o evropskim liderima i političarima od 2012 do 2014. godine, uključujući i informacije o nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Evropski zvaničnici nisu imali predstavu o umešanosti Danske sve do izveštaja Danskog emitera DR (u zajedničkoj istrazi sa švedskim javnim emiterom SVT, norveškim NRK, francuskim Le Mondeom i nemačkim NDR i VDR) koji je tokom vikenda podeljen sa drugim evropskim medijima.
Da vas još malo bolje uputim, Merkelova je odrasla u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, na istom mestu gde je Štazi špijunirao milione građana i građanki, pa možete i sami onda da pretpostavite koliko je ovaj narod osetljiv po pitanju zadiranja u njihovu privatnost.
Toliko da je telefonsko prisluškivanje Merkelove 2013. godine podstaklo diplomatski sukob između Berlina i Vašingtona i tako pokvario dobre odnose sa administracijom tadašnjeg predsednika Obame. Merkelova je tražila objašnjenje i upozorila da bi poverenje moglo biti narušeno. Kako prenosi Reuters, Bela kuća nikada nije demantovala da je prisluškivala telefon, a tadašnji predsednik Barak Obama je smirio situaciju ubeđujući da se njeni pozivi ne prate i da se neće pratiti u budućnosti.
Američka obaveštajna služba je navodno prikupila informacije i o drugim zvaničnicima iz Nemačke, Francuske, Švedske i Norveške.
Svetski lideri su imali šta da kažu
Članice Evropske Unije su najveći trgovinski partner Americi, a Nemačka kao najveća evropska ekonomija je spojnica te veze. Prema nemačkom časopisu Der Spiegel, 29. juna su se pojavile tvrdnje da je NSA takođe špijunirala i kancelarije Evropske unije u Americi i Evropi, u dokumentu iz septembra 2010. godine Evropljani se izričito imenuju kao „lokacijski cilj“.
Možda najčudnija činjenica u ovakvoj situaciji je da između komentara evropskih zvaničnika i dalje postoji ogroman jaz. Dok su neki evropski lideri objašnjavali da je izveštaj pokrenuo „izuzetno ozbiljnu“ temu, Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist zatražio je „potpune informacije“, a njegov kolega u Norveškoj Frank Bakke-Jensen rekao je da se navodi „uzimaju ozbiljno“.
Kako prenosi Guardian, francuski ministar za Evropu, Klement Braun je izjavio da „između saveznika mora da postoji poverenje i minimalna saradnja, kao i da li su naši partneri u EU, Danci napravili grešku u saradnji sa američkim službama.“
Jednu od racionalnijih izjava je definitivno izgovorio francuski predsednik Makron:
„Ovo nije prihvatljivo između saveznika, a još manje između saveznika i evropskih partnera“
Od trenutka izveštavanja pa do sada nemačka vlada je u kontaktu sa svim nacionalnim i međunarodnim vlastima radi razrešavanja ovog skandala. Moramo da podsetimo da je Danska snabdela vodom Krim uprkos sankcima EU, a da li će EU ostati tako prijateljski naklonjena ovoj državi i nakon ovog incidenta ili će se ovaj prekršaj samo gurnuti pod tepih ostaje nam da gledamo i čitamo u danima koji nam dolaze.
