Splavovi privatizovali izlaz na Savu

Masovnim radnim omladinskim akcijama u vreme socijalističkog samoupravljanja izgrađen je početkom 1950-tih godina Novi Beograd. Mnogima monotone betonske zgrade postale su domovi radnicima i radnicama iz cele zemlje. Danas je ovaj kraj dom za preko dvadeset hiljada ljudi.

Prva stvar koju smo primetili u razgovoru sa stanovnicima bloka 70 jeste socijalna struktura – dvospratnice i četvorospratnice uglavnom naseljavaju ili mladi ljudi koji su se skoro doselili ili stariji sugrađani, penzioneri koji u bloku žive decenijama. Međutim, ono što im je zajedničko jeste sličan pogled na to šta su širi društveni problemi – previsoke cene i niske plate i penzije, kao i nezaposlenost. Novi Beograd je radnički kraj, iako je u poslednje vreme pretvoren u centar noćnog života i skupog provoda.

Nas je, ovog puta, zanimalo više to šta su lokalni problemi u ovom bloku, a ono što smo najčešće čuli povezano je sa onim što je najlepši deo ovog dela grada – izlaz na reku. Reka Sava i kej imaju važnu ulogu u životu blokova, kao omiljeno mesto za šetnju, odmor ili rekreaciju. Ono što mnogima kvari ovu idilu jesu – nelegalni splavovi.

“Prevelik broj splavova na obali Save potpuno zaklanja pogled na reku i zagađuje reni bunar sa kojeg se vodosnabdeva gotovo čitav Novi Beograd”, navodi nam jedna od stanovnica bloka koja šeta kejom uprkos lošem vremenu. “Uz to, u kasnim večernjim satovima ne može da se živi od nesnosne buke”, dodaje.

Predlozi za rešavanje ovih problema su raznovrsni i variraju od onih radikalnijih, kao što je potpuno uklanjanje splavova, do umerenijih, legalističkih rešenja kao što su ograničenje rada splavova i strože kazne za kršenje zakona i nepoštovanje propisanih pravila.

Splavovi jesu turistička atrakcija Beograda i centralno mesto noćnog života, prepoznatljiv simbol gradske obale koji koristi ceo Beograd – ali najmanje oni ispred čijih zgrada se oni nalaze. Građani ovog dela grada, iz gore navedenih socijalnih razloga, retko sede u kafićima i splavovima na obali reka jer za njih novca nemaju.

“Za posećivanje kafića novca nemamo, a preskupi splavovi su privatizovali obalu reke i odvojili ljude od vode. Sada je reka dostupna samo onima koji imaju novca za piće na splavu”, navodi jedna od sagovornica. Ona je podsetila i da je reka mnogo prljavija od kako su splavovi prisutni, kao i da predstavljaju bezbednosni rizik za sam nasip koji čuva ovaj deo grada od poplava.

Novi Beograd za građane ovog dela grada predstavlja dobar balans između betona i prirode. Vole široke ulice, drvorede, zelenilo, prirodu i – reku koja im je nadomak ruke. Samo žele i svoje pravo da je koriste.

Fedor Todorović

Naslovna fotografija: wikipedia

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još