Da je iz Beograda biti lako, Beograđanin bi bio svako!

Da je iz Beograda biti lako, u Beogradu bi živeo svako!
Okej, jasno vam je da je u pitanju ironiija. Ali je isto tako jasno da je u glavnom gradu iz godine u godinu sve veći broj broj prijavljenih građana. Ako ništa, ona čuvena „više ne postoji doba dana kada je špic jer špic je ceo dan“ to najbolje ilustruje. Srbija (ne?)prirodno gravitira ka Beogradu i sigurno možemo da nabrojimo barem trideset razloga odmah iz glave zašto je to tako. Ipak, da li je zaista toliko dobro biti Beograđanin/ka?

Zoomer ekipa želela je to da sazna. Zanimalo nas je da vidimo kako se to zaista živi u u celom Beogradu. Šta su najčešći problemi sa kojima se susreću građani, šta im to smanjuje kvalitet života, kakvi su komšijski odnosi? Moguće je da ste tokom decembra naišli na nekog od naših mladih volonterki i volontera i da su vas oni pitali da li imate par minuta da porazgovarate sa njima o životu u svom kraju. Ako je jeste, vi ste jedan od skoro dve hiljade i dvesta ljudi koji su nam pomogli da upoznamo i razumemo Beograd.

Kad kažemo život u celom gradu, zaista to i mislimo. Ne, nismo se zadržali u krugu dvojke (pogrešno ste mislili da smo okoreli krugodvojkaši jer je Dorćol Platz naša druga kuća, mi smo građani sveta!), ovoga puta kucali smo GSP kartu za sve četiri zone i razgovarali smo sa građanima od najstrožeg centra grada, pa sve do prigradskih naselja.

Bilo da je u pitanju centar, širi centar ili predgrađe, na pitanje „Kako se živi u ovom kraju?“ većina naših sagovornika odgovorila je sa „srednje“ ili „dobro“. Bilo da su u pitanju muškarci li žene, mladi, stariji ili ljudi srednjih godina, Beograđani su se većinski složili da, ako gledamo u brojkama, svoj kvalitet života u opšini u kojoj žive ocene trojkom ili četvorkom. Vrlo lepa ocena, u proseku na polugodištu – vrlo dobar! Iskreni da budemo, znate kako to funkcioniše u školi, obično su ti malo slabiji đaci najveće face, najkul i najpopularniji, tako da, Beograde, ako je suditi po ovoj zaključnoj – faca si.

Ipak, iz ovog predmeta svima bi nam najviše odgovarao jedan štreber grad sa svim peticama! Odličan život je bolji od dobrog ili srednjeg, složićete se. Pa hajde onda da vidimo na kojim pitanjima je naš današnji promatrani đak izgubio poene. Okej, dosta sa školskom metaforom.  Hajde da vidimo koji su to problemi koji Beograđanima smanjuju kvalitet života.

Da počnemo od ubedljivo najzastupljenijeg odgovora – parking. Pišući o konkretnim lokacijama na kojima smo radili istraživanje, napisali smo  tekst sa naslovom „Ako ste se parkirali ispred svoje zgrade, ne živite u naselju Braće Jerković“. To bi komotno mogao da bude i naslov ovog teksta samo da umesto Braće Jerković piše Beograd. Logično, parking je nešto veći problem u centralnim delovima grada nego na periferiji, ali ne postoji opština na kojoj se i muškarci i žene svih uzrasta (a podelili smo ih na kategorije 18-30, 30-50 i 50+) nisu žalili na nedostatak mesta da parkiraju auto. Pri tome, ženama izgleda više smeta ovaj problem nego muškarcima (ilustracije radi, najveći procenat zapazili smo kod mladih žena iz centra i šireg centra grada da navode ovaj problem – 41%, naspram 29% odnosno 26% muškaraca istih godina iz istih delova grada).

Malo parkinga, znači mnogo kola, znači – mnogo zagađenja. Okej, nisu samo kola uzrok zagađenja, ali zagađenje jeste još jedan univerzalan problem koji smeta našim sugrađanima, ne toliko kao parking, ali ipak sa dovoljno visokim brojkama da ne možemo da ga zaobiđemo. Vazduh koji dišemo u zimskom periodu možemo i da vidimo, pa nas ne čudi što je ovo bila jedna od glavnih tema naših razgovora sa Beograđanima (koliko pusta ste u prethodnih par godina pročitali vest da je Beograd među prvima na listi najzagađenijih u svetu?).

Kakav god da je, od vazduha se ne može živeti, pa standard i nezaposlenost za neke predstavljaju ipak veću brigu. Ne žale se toliko na nju u centru grada, ali Lazarevčani, Mladenovčani, Obrenovčani i Surčinci ne mogu da zaobiđu ni ovu temu. Ako dodamo i mentalitet sugrađana na koji im nije baš po volji i probleme sa vodosnabdevanjem u pojedinim opštinama (u Lazarevcu već godinama sa dolaskom letnjih mecesi postoje restrikcije vode koje traju i po ceo dan) to nas vraća na početak teksta i odgovor na pitanje kako špic u svako doba dana? Pa lako, kada 67% mladih žena i 58% mladih muškaraca iz predgrađa navodi da je razmišljalo ili razmišlja da se preseli iz svog kraja i to uglavom bliže centru.

A bliže centru će ih dočekati komunalni problemi, neplanska gradnja, nesavesni vlasnici pasa, nedostatak zelenih površina, loša infrastruktura i nedostatak trotoara, manjak škola i još onoliko problema  koje smo čuli, a nekima i sami posvedočili.

Svi nas oni dele od one petice na skali kvaliteta života. A ko će sve to da reši? Nadležne institucije bi mogle i trebale, slažu se Beograđani bez obzira gde žive i koliko godina imaju. Ali kad institucije ne rade, odgovor koji daju je jednostavan: jedini na koje možemo da računamo smo mi sami.

Autorka: Mila Jovanović

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Poznati glumac radi na ulici! Razlog će vas oduševiti (FOTO)

Naravno da je u pitanju klikbejt, ali je toliko važna i lepa stvar da to sebi možemo da dozvolimo.

Filmska priča bega iz Rusije članica Pussy Riot

Otkad je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, milioni Ukrajinaca su pobegli iz svoje zemlje, kako bi se spasili. Takođe, iz svoje zemlje,...

Kontroverze oko rezultata Evrovizije ne prestaju

Takmičenje za Pesmu Evrovizije 2022. je završeno. Ukrajina je pobedila, Srbija je bila peta i različite su reakcije na to. Mnogi misle...

Nisu ni seli u Skupštinu, a već pozivaju na kršenje zakona

Nove parlamentarne stranke koje su prebacile cenzus na prethodnim izborima još uvek nisu ni sele u skupštinske klupe, a već su krenule...

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još