U Hrvatskoj se vodi intenzivna borba za pravo na abortus. Političke partije i verske organizacije nastoje da ograniče reproduktivna prava žena, a bilo je i pokušaja kriminalizacije pobačaja. Nasuprot tome, mnogi građani Hrvatske izražavaju svoje nezadovoljstvo zbog verskih organizacija koje uzurpiraju javni prostor i nastoje da državu vrate u srednji vek.
Jedan od najvećih problema u Hrvatskoj je takozvani „prigovor savesti“, koji omogućava lekarima da odbiju izvođenje abortusa na osnovu ličnih uverenja. Ova praksa se sve češće implementira na nivou celih bolnica širom zemlje, što dodatno otežava Hrvaticama pristup pobačaju. Zbog mogućnosti da lekar odbije da izvrši proceduru, mnoge žene su primorane da traže pomoć u Sloveniji, gde im je pravo na pobačaj dostupan.
Najveći protivnici prava na abortus su verske grupe koje svake prve subote u mesecu organizuju molitve na trgovima hrvatskih gradova. Pored „molitelja“, postoji i organizacija „Hod za život“ čiji je cilj, prema informacijama na njihovom sajtu, „skretanje pažnje na poštovanje svakog ljudskog života od začeća do prirodne smrti“. Takođe, trenutna vlast je u koaliciji sa Hrvatskom demokratskom zajednicom i desnom strankom „Domovinski pokret“, koje vode anti-rodnu politiku.
Istraživačice sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu sprovele su istraživanje stavova o ženskim reproduktivnim pravima, i rezultati pokazuju da tri četvrtine ispitanika podržava pravo žene na izbor. Takođe su ispitivale stavove prema „moliteljima“ koji lobiraju za „tradicionalne“ vrednosti i oduzimanje reproduktivnih prava ženama, pokazalo se da 60% ispitanika ne podržava njihova okupljanja.
Profesorka dr Branka Galić, upravnica katedre za sociologiju roda na odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koja je vodila ovo istraživanje, za Zoomer objašnjava kakva su trenutna reproduktivna prava hrvatskih stanovnica.
„Lekari imaju pravo da odbiju izvršiti pobačaj pomoću instituta „prigovor savesti“, koji je u Hrvatskoj uveden još 1990-ih, za vreme rata, primarno s namerom odbijanja služenja vojnog roka i protiv mobilizacije. No, to su određeni krugovi povezani s Crkvom iskoristili da uvedu taj „prigovor savesti“ posebno ginekološkim bolničkim odeljenjima koja imaju dozvolu za obavljanje abortusa. Zvaničan spisak lekara koji se pozivaju na „prigovor savesti“ nikada nije sačinjen, niti je dostupan korisnicima usluga, uprkos pokušajima da se uvede, ali oni nisu uspeli, pa žene ne znaju unapred ko se „poziva“ i da li će moći da dobije uslugu abortusa kada dođe u bolnicu na pregled? Međutim, sada je broj lekara koji se pozivaju na „prigovor savesti“ toliki da obuhvata oko 70% ginekologa u nadležnim odeljenjima u bolnicama, a na nekim mestima abortus više uopšte nije dostupan, pa žene moraju da putuju u druga mesta, da izostaju sa posla i opet da budu u nedoumici da li će imati pristup abortusu ili ne. Često se dešava da ženama namerno odlažu rok. Na primer, ako žena dođe u 9. ili 10. nedelji trudnoće, a zakonski rok za abortus je 10. nedelja, dešava se da joj saopšte da doktor nije tu i da može da dođe sledeće nedelje. Kada se vrati, već je započela 10. nedelja trudnoće i tada više ne obavljaju abortus na zahtev”, ističe Galić i dodaje da je situacija još gora sa željenim trudnoćama.
“Kada je reč o malformisanim fetusima, žene nisu obaveštene o pravom stanju do neke 5. ili 6. meseca trudnoće, pa ako žena tada želi abortus, jer, recimo, ima „fetus nespojiv sa životom“ (u Republici Hrvatskoj su bila 2 takva slučaja u medijima), onda je žena odbijena sa istim argumentima „prizivanja savesti“ i čekanja „božije volje“.“, dodaje dr Galić.
Pored sistemskih prepreka, mnoge Hrvatice se susreću sa finansijskim preprekama.
„Pravo na abortus, iako zagarantovano zakonom, u Hrvatskoj je teško ostvarivo i obeleženo sramotom i stigmom. Među strukturne prepreke za ostvarivanje prava na abortus spada i finansijski teret, jer abortus nije pokriven zdravstvenim osiguranjem, pa žene moraju da plate oko 300 evra. „prigovor savesti“ dodatno otežava situaciju, jer više od polovine ginekologa odbija da izvrši abortus, a u bolnicama u Našicama i Virovitici postoji kolektivni „prigovor savesti“.“, objašnjava nam doktorantkinja Maja Gergorić, koja je takođe radila na ovom istraživanju.
„Žene iz manjih sredina i okruga bez pristupa abortusu moraju da plate dodatne troškove putovanja i smeštaja u drugim gradovima. Trudnice koje traže abortus suočavaju se sa stigmatizacijom od strane medicinskog osoblja koje im uskraćuje informacije, dovodi u pitanje njihove odluke i odugovlači proceduru, kao i od anti-abortus demonstranata ispred bolnica zbog kojih se žene osećaju uplašeno, neprijatno i postiđeno.„, dodaje Gergorić
Ovaj trend odlaska na druga mesta, pre svega u Sloveniju, kako bi žene mogle da izvrše abortus nije nova već ustaljena praksa. Maja Gergorić objašnjava da se to dešavalo još za vreme Jugoslavije, jer je Slovenija bila naprednija u tehnologiji, opremi i pristupu.
„Iako Slovenija ima isti zakon kao i Hrvatska, Katolička crkva nema takav autoritet kada je reč o zakonodavstvu i javnom moralu, a pokret protiv abortusa je slabiji, bez protesta ispred bolnica u kojima se obavlja abortus (kao što je inicijativa „40 dana za život“) ili marševi protiv abortusa poput „Hod za život“.„, objašnjava Gergorić
Borba za reproduktivna prava u Hrvatskoj nije novitet, kako objašnjava dr Galić, početkom 1990-ih godina u Hrvatskoj su razvili anti-rodni neokonzervativni pokreti, poput Hrvatskog populacijskog pokreta s dr Ružicom Čavar i mnoge druge organizacije kao što je „U ime obitelji“.
„Bio je pokušaj i sredinom 1990-ih u Saboru da se kriminalizuje pobačaj uz pomoć tadašnje Hrvatske stranke prava (HSP) i Hrvatskog katoličkog lekarskog društva (HKLD), koje je poprilično prošireno po svim bolnicama u Republici Hrvatskoj, kao i po studijama medicine, od državnih fakulteta do Katoličkog (Hrvatsko katolički univerzitet). Međutim, tada je to zaustavljeno uz pomoć drugih stranaka, kao i feminističkih grupa.“, kaže Galić.
Iako je borba za reproduktivna prava u Hrvatskoj konstantna poslednjih 30 godina, u Srbiji ova tema nije toliko izražena. Političari se retko dotiču ovog pitanja, ali podsećamo da je prošle godine sredinom maja održan „Pro-life samit“ koji je privukao pažnju javnosti. Uzimajući to u obzir, nije izlišno razmišljati o mogućnosti da uticaj naših suseda može inspirisati desno orijentisane političare u Srbiji da se aktivnije uključe u debatu o pravima na abortus. Ovaj potencijalni uticaj bi se mogao ostvariti uz podršku Srpske pravoslavne crkve, čiji patrijarh otvoreno iznosi svoje stavove po pitanju ženskih prava i često podržava konzervativne vrednosti.
Sociološkinja Hristina Cvetičanin Knežević, poznata po svojoj Instagram stranici @feminizam_iz_teretane, objašnjava kako ovakvi pokreti u komšijskoj državi mogu da utiču na Srbiju.
„Verujem da zabrana može da inspiriše mnoge desničarsko orijentisane političare i političarke da nastave sa zagovaranjem “podizanja nataliteta” i “očuvanja nacije” kroz kontrolu ženske telesne autonomije ali, nadam se, da naša SPC i dalje nije podjednako uticajna na politiku kao hrvatska ili poljska katolička crkva da to u skorijoj budućnosti može postane naša stvarnost. Međutim, ukoliko se crkve povežu po ovom pitanju, možemo biti u problemu.“, kaže Cvetinčanin Knežević.
Gubitak reproduktivnih prava predstavlja globalni trend, počevši od Sjedinjenih Američkih Država, preko Italije i Poljske. Podsećanja radi, ukidanje presude Roe v. Wade u 2022. godini omogućilo je pojedinačnim državama da donesu stroge zakone protiv abortusa, što je dovelo do značajnog ograničenja pristupa ovom osnovnom pravu za žene.
Italija je dozvolila anti-abortus grupama da ulaze u klinike pod okriljem savetodavne funkcije, što dodatno otežava pristup sigurnim i legalnim procedurama, dok je Poljska uvela gotovo potpunu zabranu, što je izazvalo masovne proteste i nezadovoljstvo među građanima. Pored ovih zemalja, Andora, Malta i San Marino potpuno su zabranili abortus, što dodatno doprinosi regresiji u ljudskim slobodama.
Sada je Hrvatska na udaru, gde su verske i konzervativne grupe sve glasnije u svojim nastojanjima da ograniče pravo na abortus. Postavlja se pitanje: možemo li preduhitriti potencijalnu opasnost i osigurati da pravo na izbor ostane zaštićeno u Srbiji?
„Nadam se da do toga neće doći, kao što nije došlo do nametanja ideje prigovora savesti do sad. Nažalost, ovo ne znači da je naše pravo da samostalno odlučujemo o trudnoći u Srbiji sigurno, i dalje ga moramo braniti.“, zaključuje Cvetinčanin Knežević.
