Posao ili religija – izbor je pred kojim su se našle građanke Tadžikistana nakon poslednjeg usvojenog nacrta o izmenama i dopunama „Zakona o tradicijama i proslavama“. Ovim zakonom u Tadžikistanu će formalno biti zabranjeno nošenje, uvoz, reklamiranje i prodaja odeće koja je po rečima zvaničnika „strana“ tadžikistanskoj kulturi.
Ovakve zabrane sada samo dobijaju zvaničnu potporu. Kako svedoče Tadžikistanke za Radio Slobodna Evropa, one su godinama unazad bile primorane da žrtvuju svoja religijska uverenja zarad posla i školovanja. Jedna žena svedoči da je dok je išla u medicinsku školu prestala da nosi hidžab. Međutim, kada je trebalo da se zaposli shvatila je da je i u bolnicama zabranjeno nošenje ove marame.
„Morala sam da se odlučim između svoje karijere i vere i izabrala sam drugo.”
Salomat za Radio Slobodna Evropa
Ovo je samo jedan od načina na koji se u Tadžikistanu manifestuje ograničavanje religijskih sloboda u Tadžikistanu, u zemlji gde je prema izveštaju Stejt departmenta Sjedinjenih država koji se odnosi na religijske slobode u Tadžikistanu, preko 90% stanovništva muslimanske veroispovesti. Sekularna vlada, na različite načine pokušava da ograniči moć Islama u zemlji. Sunitsku većinu ograničava zabranjivanjem islamskih partija, dok šiitsku manjinu ograničava zabranjivanje religijskih škola.
TADŽIKISTAN I ISLAM
Još 2017. godine, Al Jazeera pisala je o tome da je tadžikistanski predsednik napravio specijalnu komisiju, čiji je jedini zadatak bio taj da vode računa o tome na koji način se ljudi oblače. Dobili su zadatak da dizajniraju odeću koja bi objedinila tradicionalnu tadžikistansku odeću i moderan stil. Tadašnji ministar kulture, Shamsuddin Omurbekzoda, je rekao da ministarstvo sprema uzorke nacionalne odeće za žene, kako bi se izbeglo oblačenje „strane odeće“.
Pojam „stran“ čest je deo retorike tadžikistanskih zvaničnika. Sva odeća koja ne pripada tadžikistanskoj tradiciji obeležava se kao „strana“ tj. nepoželjna. U najvećoj meri na meti je odeća koja je deo islamske tradicije. Razlog ovakvog animoziteta prema islamu povezan je sa njegovom popularnošću. Naime, nakon raspada Sovjetskog saveza veliki deo populacije okrenuo se religiji – islamu.
Sve ovo povezano je sa militantnim muslimanskim grupama koje su bile aktivne na granici između Avganistana i Tadžikistana. Međutim, britanski Chatham House je u svom istraživanju otkrio da je islamski ekstremizam skoro u potpunosti nepostojan u Centralnoj Aziji. Ovaj mit se po rečima Chatham House-a samo koristi kako bi se legitimisao militantni sekularizam država poput Tadžikistana.
U 2016. godini uhapšeno je 16 lidera, do tad već zabranjene Islamske renesansne stranke, koja je bila opozicija tadašnjoj, a i sadašnjoj vlasti predsednika Rahmona. Njih petorica osuđeno je na doživotne kazne zatvora, dok su ostali malo bolje prošli sa 30 godina.
ZABRANA HIDŽABA
Još 2007. godine vlada Tadžikistana otpočela je zabranjivanje nošnje hidžaba iako je reč o zemlji sa dominantno muslimanskim stanovništvom. Prvenstveno, ministarstvo obrazovanja je zabranilo njegovo nošenje u školama i fakultetima. Uz to, dečacima i devojčicama kodeksom oblačenja su predviđene uniforme. Dečaci u školu smeju da nose isključivo bele košulje i crne pantalone. Devojčice s druge strane moraju da nose bele bluze i crne suknje. Druga opcija za devojčice je kako navodi Radio slobodna Evropa, „atlas“ – tradicionalna tadžikistanska haljina.
Nakon zabrane hidžaba u školama, ovaj niz je nastavljen zabranom marame u svim javnim institucijama. Kako je ranije pomenuto, žene u bolnicama ne smeju da nose hidžab. Na videu ispod navodno se vidi kako medicinsko osoblje ženama pre nego što uđu u bolnicu u Tadžikistanu skida hidžab.
Ono što je takođe vidljivo u videu gore jeste da nakon skidanja hidžaba, pokazuju ženama kako pravilno da stave maramu preko glave, na način koji reprezentuje tadžikistansku kulturu. Održavanje tadžikistanske kulture naglašava se kao razlog svih navedenih zabrana. Ovim potezom pokušava da se odvoji ono što je muslimansko od tadžikistanskog, iako je populacija ove zemlje oko 90% muslimanskle veroispovesti.
„Nošenje hidžaba i slepo kopiranje kulture koja je nama strana nije obeležje žene sa visokim moralnim i etičkim standardima“
Emomali Rahmon
Rekao je trenutni predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, koji je na čelu države još od 1994. godine. International Crisis Group kaže da je Rahmonova vlast obeležena nasiljem, odstupanjem od odgovornosti, korupcijom i masovnim migracijama. 2016. godine na referendumu je odlučeno da će moći doživotno da vlada. Pre toga je uz podršku parlamenta dobio status „Lidera nacije“, čime je sebi i svojoj porodici imunitet od krivičnog gonjenja.
KODEKS OBLAČENJA
Šestog septembra 2017. godine, milioni telefonskih korisnika u Tadžikistanu dobili su sledeću poruku: „Oblačenje nacionalne odeće je obavezno!“. Nakon toga, 2018. godine, Ministarstvo kulture Tadžikistana je izdalo priručnik o prikladnom oblačenju. U ni manje ni više nego 367 strana vlada Tadžikistana je odlučila da svojim građanima „olakša“ odluke o tome šta obući. U tom trenutku ovo su bili samo predlozi – ljudi nisu bili ograničeni zakonom. Međutim, po pisanju Radio Slobodna Evropa, mnoge vladine agencije su imale zadatak da proveravaju da li se pravila propisana ovim priručnikom krše.
Svih 367 strana bilo je namenjeno ženama. Vlada Tadžikistana je tada najavila da se radi i na verziji za muškarce, ali ne postoje provereni podaci da li je napravljen i muški priručnik. Takođe, pridržavanje pravilima propisanim priručnikom važi za žene od njihove sedme godine.
Po pravilima, žene ne smeju da nose ni mini suknje niti suknje koje idu do poda. Postoje i tačne mere. Naime, moraju da budu između 15 i 20 centimetara ispod kolena, ali i najviše 20 centimetara iznad članaka. Žele da se otklone i od tzv. „zapadne kulture“, ali i islamske, koja podrazumeva da žene moraju biti u potpunosti pokrivene.
Sledi lista još rigidnijih pravila, od kojih je nekoliko vezano za obuću. Zabranjeno je da žene nose ravne cipele, japanke i baletanke su u potpunosti zabranjene. Nameće se pitanje, u kojoj meri je realno zahtevati od žena da u zemlji gde je preko 93% teritorije planinsko, svakodnevno nose štikle?
Još u ovom pravilniku deo se odnosio i na marame za glavu. Naime, postoji mogućnost da se marame nose, ali na „pravilan“ način, samo ako su vezane iza glave, na tradicionalni „tadžikistanski način“. Ne smeju da pokrivaju vrat i lice i nikako ne smeju da budu u crnoj boji, čak ni kada su u pitanju sahrane.
Što se tiče muškaraca, videli smo da postoje pravila vezana za školske uniforme – smeju da nose košulje i crne pantalone. Međutim pored toga, postoji i zabrana koja se odnosi na duge i bujne brade. Naime, nošenje ovakvih brada je zabranjeno. Kako navodi Radio slobodna Evropa, postoje svedočenja da su muškarci bili zaustavljani na ulici od strane policije i protiv njihove volje obrijani. Ovakva svedočenja navode se godinama unazad.
Dakle, zabrana hidžaba i organičavanje sloboda u oblačenju, samo je pokušaj ulaska u privatnu sferu građana i njegovog kontrolisanja. Vidimo da u zemlji postoji dugogodišnji antiislamski sentiment, nakon čega je samo metastazirao u sve pore građanskog života. Zabrana hidžaba samo je eskalacija već postojećih pisanih i nepisanih pravila koje je vlast postavila.
