Pro-life konferencija u Beogradu – da li treba da se zabrinemo za naša prava?

Između 18. femicida u Srbiji i ponovnih zabrinjavajućih izjava patrijarha SPC uperenim ka ženama, moguće je da je mnogima promakla „Pro-life konferencija“ (ili „Konferencija za život“) održana u Beogradu između 11. i 14. maja. Čini se da je feministička borba neprekidna, a da su već obezbeđena prava žena pod konstantnom pretnjom.

U Srbiji se sve češće susrećemo sa retorikom o „tradicionalnoj srpskoj porodici“, ne samo od strane desničarskih stranki, već i od nekih predstavnika vlasti. Da podsetimo, slučajno je za isti vikend kada je organizovana „pro-life konfeencija“, Šapić gradonačelnik Beograda najavio „Dane porodice“ u kojima će biti proslavljena „tradicionalna srpska porodica“. Iako Šapić nije govorio o zabrani abortusa, desničarske stranke koje su koristile sličnu retoriku u govoru o poridici (poput dveri) se otvoreno zalažu za zabranu abortusa.

Šta znači termin „pro-life“?

Još od početka borbe za žensko pravo na izbor u SAD-u pojavila su se dva suprotstavljena tabora: „pro-life“ i „pro-choice“. Ono što podrazumeva kada neko za sebe kaže da je „pro-choice“ jeste da se ta osoba zalaže da žene imaju pravo na izbor ukoliko zatrudne. Suprotno, osobe koje se deklarišu kao „pro-life“ smatraju da je abortus ubistvo i zalažu se za ukidanje prava žena da odlučuju o svom telu. Svoje mišljenje većinski zasnivaju na religijskim uverenjima i većina je tradicionalno orijentisana.

U SAD-u je prošle godine došlo do ukidanja „Ro protiv Vejda“, proces kojem je bila zabranjena kriminalizacija abortusa. Nakon  toga u velikom broju saveznih država došlo je do ukidanja prava na abortus. U nekim je država ta koja odlučuje o tome da li će žena abortirati. To su većinom države koje imaju jaki „pro-life“ pokret.

Ovde treba napomenuti da SAD nisu jedina država zapadnog sveta koja je počela da oduzima reproduktivna prava ženama. U Poljskoj je od 2021. abortus skoro u potpunosti kriminalizovan, a Mađarska uvodi sve veće restrikcije. U nama bliskoj Hrvtskoj je „pro-life“ pokret izuzetno snažan, ali je srećom Ustavni sud presudio da je pravo na abortus legitimno pravo. Međutim, u Hrvatskoj je sada veoma teško doći do doktora koji će izvršiti abortus jer se sve više njih poziva na „savest“ i ne žele da izvrše abortus. Za sve ove države zajedničko je veliki broj tradicionalno orjentisanih građana i snažan uticaj religije.

Foto: Alfo Medeiros / Pexels

O samoj „konferenciji za život“

Pošto smo videli kakvo je stanje u svetu, možemo se malo pozabaviti i najnovijim dešavanjima u Srbiji. Kako je na početku teksta navedeno, u Beogradu se održala „konferencija za život“. Iako je na sajtu Pro-life Worldwide-a navedeno da će samit trajati četiri dana, program predavanja je trajao dva dana 12. i 13. maja. Govornici na konferenciji su većinom bili članovi različitih pro-life organizacija i crkvena lica.

U Srbiji je pravo na abortus zagarantovano zakonom, ali ne smemo zanemariti opasnosti koju ovakve konferencije donose. U zemlji čiji je veliki broj građana izrazito religiozno i tradicionalno orjentisano, ovakvi se pokreti, kako smo u prethodnom segmentu videli, mogu lako ukoreniti. Na njih je bitno brzo reagovati i pokušati sa što više argumenata odbaciti njihovo rezonovanje.

Šta kažu feminističke organizacije

Konferenciji za medije i javnost održana 12. maja pod nazivom „Činjenicama protiv laži – stanje reproduktivnog zdravlja i prava žena u Srbiji“ u organizaciji Feminističkog kulturnog centra BeFem u saradnji sa mrežom ženskih organizacija i aktivistkinja održana je kao odgovor na održavanje konferencije za zabranu abortusa. Učesnice su argumentovano i sistematično odgovorile na većinu „pro-life“ retorike.

Na samom početku govorila je moderatorka konferencije Aleksandra Mališić iz BeFem organizacije. Navela je da su žene u velikoj meri i dalje podređene u Srbiji u svim aspektima života, manje zarađuju, rak grlića materice je i dalje najveći uzrok smrtnosti kod žena iako postoje preventivna rešenja. Takođe je napomenuto da je u 2023. ubijeno 17. žena, što je po jedna žena nedeljno od početka godine.

O kontekstu „konferencije za život“ govorila je Marija Srdić iz Ženske platforme za razvoj Srbije. Kako navodi, „Pokret za život“ je globalan, ali najveći u SAD-u,  jak je u zemljama gde su snažni konzervativci. Ovakvih konferencija je i ranije bilo u Srbiji, dakle ovo nije prvi događaj ovog tipa. Takođe je govorila i o retorici „zaštite tradicionalne srpske porodice“. Ono što ona kaže jeste da nije baš jasno o kojoj je to porodici reč. Da li je to nuklearna porodica 20. veka, zadruga ili porodica srednjevekovne Srbije…

Pravnica Milena Vasić se takođe okrenula u svom izlaganju razgovoru o tradiciji, ali konkretno u pravu. Naime, zagovornici „pro-lajfa“ često govore o tome kako tradicionalno ženama uopšte nije bilo dozvoljeno da imaju abortus i obično to povezuju sa dekadencijom sa Zapada. Međutim, po Mileninim rečima, tradicija prava na abortus u Srbiji je tradicija slobode. Naime, u SFRJ je još 1974. ženama obezbeđeno pravo na abortus, što je bilo izuzetno progresivno za to vreme.

U nastavku konferencije se obratila Tamara Ivančević, nezavisna istraživačica u oblasti studija roda. Ona je, kako bi osporila mnoge tvrdnje pro-lajfera, iznosila zvanične statističke podatke. Naime, pro-lajferi manipulišu brojkama i zdravstvenim podacima, te je njena težnja bila da iznese ono što stoji u zvaničnoj statistici Instituta za javno zdravlje Batut. Zvanični brojevi abortusa su mnogo manji nego što to navode „pro-life“ organizacije, a takođe je i prosečna starost fetusa za vreme abortusa u više od 80% slučajeva mlađa od 10 nedelja, što je mnogo više od „pro-life“ retorike.

Poslednja govornica bila je Jovana Ružić iz Centra za mame. Navela je da se u pro-life retorici retko kad govori o tome da su u najvećoj meri žene koje već imaju decu te koje se odlučuju na abortus. Teško bi bilo uklopiti u retoriku satanizacije žena koje nemaju decu majke, stoga je lakše satanizovati neke bludne tinejdžerke koje vole sex i ne razmišljaju o posledicama.

Zanimljivo pitanje koje je postavila jeste iznoseći podatke o istraživanju javnog mnjenja SAD koje je pokazalo da veći broj Amerikanaca podržava abortus mama koje nemaju kontrolu nad svojim životom, žena koje su iz siromašnije pozadine. Dakle, postavlja se pitanje da li se „borci za život“ bore za život svih fetusa ili samo određenih, njima prihvatljivih. Paradoks ovde jeste taj što će zabrana abortusa ipak najviše pogoditi upravo te žene, dok će bogatije žene lako otići u drugu državu kako bi izvršile abortus.

Foto: Katie Godowski / Pexels

Da li treba da se zabrinemo?

Poverenica za rodnu ravnopravnost još uvek nije govorila o ovoj „Pro-life“ konferenciji i pitanje je da li će do toga uopšte doći. Međutim, 2022. kada je bilo reči o nekakvoj online peticiji za zabranu abortusa, dala je jasnu poruku da je abortus zakonom zagarantovan. Da li ovaj događaj nije dovoljno jeknuo u javnosti ili postoji neki drugi razlog zbog kog ona nije govorila o njemu?

Iako kod nas, na svu sreću, „pro-life“ retorika još uvek nije doživela neki veći zanos, bitno je da o događajima kao što je ova „konferencija za život“ uvek govorimo i ne zanemarujemo ih jer na nesreću imamo sve predispozicije da se kod nas ovakve ideje ukorene – tradicionalizam i jak uticaj crkve.

Naslovna fotografija: Karolina Grabowska / Pexels

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još