Ove nedelje imali smo priliku da razgovaramo sa Sarom Briški Cirman, poznatijom pod svojim umetničkim imenom Raiven, predstavnicom Slovenije na ovogodišnjoj Evroviziji. Njena pesma „Veronika“ je stvorena u saradnji sa prošlogodišnjim predstavnikom Bojanom Cvetićaninom, frontmenom benda Joker Out. Raiven je sa nama podelila detalje o nastanku pesme, kao i planove za predstojeći nastup na najvećem muzičkom festivalu u Evropi.
Kako je raditi sa Bojanom Cvetićaninom iz Jocker Out-a?
Bojan je moj vrlo dobar prijatelj. On je super osoba i sjajan muzičar. Razgovarali smo dosta o mogućnostima za saradnju, a onda se pojavila prilika sa pesmom „Veronika“.
Zašto si izabrala da ispričaš Veronikinu priču kroz pesmu?
Veronika je bila prva žena optužena za veštičarenje u Sloveniji. Njena priča mi je nekako tragična, poetična i baš ide super uz moju muziku jer je inače tako mračna i misteriozna.
Uzimajući u obzir da je to folklor, malo da pređemo na mitologiju. Da li ima neka mitologija koju najviše voliš da čitaš?
Danas sam kupila knjigu „Slovenska mitologija“. Slovenska mitologija mi je nekako najbliža.
Kada je u pitanju Evrovizija. Koje su tvoje pretpostavke za top 3 u finalu?
Imam favorite. Ja imam specifičan muzički ukus, koji nije tako komercijalan, ali imam puno favorita. Moji trenutni favoriti su Silvester Belt (Litvanija), Baby Lasagna (Hrvatska), Marina Satti (Grčka), a i Teya Dora mi je super.
Kako se osećaš povodom predikcija u kladionicama? Tebe su rangirali na 19. mesto. Da li osećaš neki pritisak? Da li misliš da će se nakon polufinala predikcije promeniti?
Predikcije nemaju mnogo veze sa umetnikom. Za mene, kao predstavnicu iz manje države, možda postoji veći izazov, ali ne osećam toliko pritisak kao što bi možda osećao neko iz veće zemlje. Ja ne razmišljam mnogo o tome jer je to nešto što je van moje kontrole. Ja sam zaista, srećna sa onim što smo postigli nastupom. Videćemo, kada dođemo u Švedsku, kako će izgledati na sceni, ali volim svoju pesmu. Znam da nije toliko komercijalna kao mnoge druge pesme i zaista nije tako radio-friendly, da kažem, ali ne razmišljam mnogo o predikcijama. Mislim da je to samo gubljenje vremena za mene.
Kako se generalno osećaš povodom putovanja u Švedsku, kakav je pred-evrovizijski osećaj?
Primećujem da postajem sve mirnija, što je čudno, jer imam osećaj da sam uložila maksimalan napor i sve što je bilo u mojoj moći. Mislim da sam zaista srećna sa onim što smo uradili, ne mislim da bih mogla mnogo toga da promenim ili da uradim. Ako bi neko rekao: „Ali ako bi uradila ovo i ovo i ovo, onda bi rezultati bili bolji.“ – ne mislim da bih to uradila jer na kraju dana, moram da predstavim svoju muziku. Tako da ne vidim svrhu u tome da radim nešto što će dobro proći u smislu rangiranja, ako ne bi bilo nešto što zaista predstavlja mene.
Kako bi opisala svoju muziku kao sladoled?
Zamišljam crnu čokoladu sa malo soli.
Naišla sam na informaciju da si bila na Exit festivalu u Novom Sadu. Da li bi želela da nastupaš ponovo? Da li bi želela ponovo da nastupiš na fusion stejdžu, ili bi radije bila na main stejdžu ili na Dance areni?
Da! Naravno! Uživala sam. To je bio jedan od najboljih koncerata. Volim taj festival. Bilo je, mislim, 2019. godine. Sećam se da sam htela da idem na dance arenu, ali sam se izgubila i nisam mogla da pronađem stejdž. Mejn stejdž bi bio neverovatan, ali čak je i fusion bio zaista lep. Na istom stejdžu je, mislim dan pre, Tarja Turunen takođe nastupala. Ona je jedna od mojih idola iz detinjstva. Iz tog razloga mi je bilo drago da nastupam na tom stejdžu.
Koji muzičari su te inspirisali da stvaraš muziku kakvu trenutno stvaraš?
Toliko njih, ali smešno je, zapravo ne slušam toliko puno muzike. Slušam dosta mračne elektronske pop muzike, takođe slušam i druge žanrove. Mislim da su simfonijski metal i filmska muzika uvek bili ogromna inspiracija za mene, ali zapravo ne slušam mnogo takve muzike u slobodno vreme. Slušam dosta klasične muzike, pošto sam, znate, završila akademiju. Ja sam klasično obrazovana muzičarka i mislim da to zaista možete čuti u mojoj muzici. Tako da ima mnogo različitih uticaja, moja muzika je velika fuzija različitih žanrova.
Da li postoji žanr koji bi volela da isprobaš, neki koji je tako neobičan ili van tvog opsega, da jednostavno želiš da se osećaš avanturistički i probaš nešto novo?
Uvek želim da probam nešto novo. Mislim da je to razlog mog uspeha, ali i razlog zašto moja muzika nije baš za svakoga. Ljudi nikada nisu mogli da me stave u tu jednu kategoriju, uvek kažu da je to neka mračna vrsta muzike. Moj guilty pleasure je latino pop, reggaeton. Volim Rosaliju. Volim to, ali smatram da to možda ne bi bilo za mene samo zato što treba da znaš kako da pleseš i da imaš određenu prisutnost na sceni koja je malo više bezbrižna i lagana. Tako da je to definitivno žanr koji volim, ali mislim da ne bih probala.