U subotu, 06.07.2024., okupilo se par hiljada meštana Barselone kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo sa prekomernom količinom turista i negativnim uticajem turizma na svakodnevni život u Barseloni. Prskali su posetioce vodom kao deo demonstracija protiv masovnog turizma. Marširali su kroz područja popularna za turiste uzvikujući „Turisti, idite kući!“ i prskajući ih vodenim pištoljima, dok su drugi nosili transparente sa sloganima poput „Barselona nije na prodaju!“. Preko 100 lokalnih organizacija predvođena Assemblea de Barris pel Decreicement Turistic (Odbor mesnih zajednica za smanjenje turizma) su organizovali ove demonstracije.
Barselona, glavni grad autonomne pokrajine Katalonije, nalazi se na severoistočnoj obali Španije. Ovaj prelepi grad postao je omiljeno letovalište nakon Olimpijskih igara 1992. godine. Grad je poznat po svojoj bogatoj istoriji, izvanrednoj arhitekturi i živopisnoj kulturi. Međutim, meštani Barselone sve više izražavaju svoje nezadovoljstvo zbog velikog broja turista.
Zašto je turizam problem u Barseloni?
Prvi problem predstavljaju kruzeri u kratkom vremenskom periodu iskrcaju veliki broj turista. Prema podacima sa sajta Responsible Travel, nakon doručka na brodu čak 35.000 ljudi se odjednom zatekne na glavnim turističkim atrakcijama. Ovaj nagli priliv posetilaca rezultira time da se veoma malo novca troši izvan tih centralnih tačaka, što ne samo da stvara gužvu, već i neprijatnosti za lokalno stanovništvo i druge turiste koji žele da uživaju u gradu.
Dodatno, mnogi putnici sa kruzera često biraju da rezervišu organizovane ture direktno preko kruzerskih kompanija. Ovakav način organizacije putovanja dodatno umanjuje lokalne prihode, jer se novac često ne troši direktno u lokalnoj ekonomiji.
„Lokalne prodavnice se zatvaraju kako bi napravile mesta za prodavnice koje ne zadovoljavaju potrebu mesne zajednice. Ljudi ne mogu da priušte svoje kirije“, rekla je Isa Mirales stanovnica Barceloneta prenosi NDTV.com.
Drugi značajan izazov predstavljaju turisti koji u Barseloni prosečno provode samo dve noći. Ovako kratkotrajni boravci ne ostavljaju dovoljno vremena posetiocima da istraže mesta izvan glavnih turističkih atrakcija. Kao posledica ovoga, postoji visoka potražnja za turističkim smeštajem, što je dovelo do rasta cena kirija. Putem platformi kao što su Airbnb, iznajmljivanje soba i apartmana postalo je popularno, ali je istovremeno doprinelo povećanju troškova stanovanja. Na primer, cene kirija su porasle za 68% u proteklih 10 godina, dok je cena nekretnina skočila za 38%.
Prema informacijama sa sajta Responsible Travel, u izveštaju iz 2017. godine u hotelima i turističkim apartmanima u Barseloni bilo je 125.000 legalno registrovanih kreveta, dok je istovremeno postojalo i 50.000 ilegalnih kreveta.
Treći problem jeste ekološke prirode, kako navodi Earth5R, postoji visok nivo buke i zagađenja vazduha uzrokovani avionima, kruzerima i saobraćajem u samom gradu. Veliki broj noćnih klubova i komercijalnih zona doprinosi povećanju buke u gradu sa visokom gustinom stanovništva i uskim ulicama.
Takođe velika količina plastike u Sredozemnom moru dolazi iz Barselone zbog intenzivnog turizma. Ova visoka stopa zagađenja plastikom ima ozbiljne ekološke posledice po morski život i ekosisteme obale. U području Barselone i njene okoline, smeće čini čak 38% ulova ribara.
Šta radi vlada Španije?
Demonstranti se ne bore samo protiv turista već i protiv vlasti i poslovnih interesa privatnika. Najveći problem za meštane Barselone jeste nedostatak regulacija i očigledni podsticaji koji su doprineli tome da njihov grad postane sve manje pogodan za život.
Gradsko veće Barselone nedavno je objavilo plan da u narednih pet godina ukloni oko 10.000 licenci za turističke stanove u gradu. Ova mera ima za cilj da reši rastuću nacionalnu krizu stanovanja koja je posebno izražena u turističkim gradovima poput Barselone. Plan će prioritet dati stambenoj upotrebi umesto turističke u jednom od najposećenijih gradova Evrope.
S obzirom na to da Barselonu prosečno poseti 32 miliona turista godišnje, smatraju da će smanjenje poseta pomoći povećanje turističke takse na 4 evra po osobi.
Takođe jedna od preporuka jeste da se Barselona i gradovi slični njemu posećuju izvan turističke sezone (maj-septembar) kako bi smanjili količinu turista u datom momentu.
Da li je Barselona izolovani slučaj prekomernog turizma?
Nije, već nekoliko godina unazad najpoznatija letovališta i omiljene destinacije turista su počeli da implementiraju restrikcije. Primera radi, Venecija je uvela karte za sve iznad 14 godina od 5 evra kako bi ušli u sam grad. Takođe u 2021. godini su zabranili da kruzeri koriste glavni kanal, što je ostavilo mogućnost pristajanja samo manjim putničkim trajektima i teretnim brodovima.
Primetno je da su kruzeri najveći problem na svim turističkim lokacijama jer su u Škotskoj stanovnici bili ogorčeni zbog broja kruzera koji pristaju na obalama Orknejskim ostrvima. U 2023. godini, predviđali su da će biti 214 dolazaka kruzera ali pritisak lokalnog stanovništva je nateralo lokalnu vlast da ograniči broj kruzera koji mogu pristati u jednom danu.
U Amsterdamu je gradsko veće glasalo za zabranu kruzera, dok je gradonačelnica pokrenula kampanju odvraćanja, pozivajući mlade Britance koji su planirali da „odmore od morala“ da ne dolaze. Pored toga, u Rimu vlasti su ograničile sedenja na popularnim lokacijama poput Fontane di Trevi i Španskih stepenica.
Dakle, prekomerni turizam na popularnim mestima je postao globalni problem pogotovo nakon pandemije. Na individualnom nivou možemo učiniti par stvari – putovati van turističke sezone, što će nam omogućiti prijatnije iskustvo bez velikih gužvi. Takođe, možemo birati lokalne restorane izvan turističkih zone, kako bismo naš novac preusmreili na lokalnu zajednicu umestno na turističke zamke. Ove male promene ne samo da poboljšavaju naš doživaljaj putovanja, već i dopsrinose održivom razvoju i podršci lokalnim biznisima.
