Borba i solidarnost: 10. Letnji feministički susreti u Bezdanu

Letnji feministički susreti događaj je koji deset godina unazad spaja feministkinje i feministe iz različitih krajeva Srbije na jednom mestu. Deseti, jubilarni feministički skupovi obeleženi su energijom i snagom žena, feministkinja koje su na tribinama ali posebno van njih širile svoje znanje jedne sa drugima. 

Kako je rekla vizuelna umetnica Ivana Smiljanić, jedna od učesnica Letnjih susreta: „Mi, koje smo deo ženskog pokreta ne možemo da se odmorimo“. Ovde misleći na činjenicu da se širom sveta, već izborena prava žena, umanjuju ili povlače iz postojanja, što dovodi do toga da se ponovo, retroaktivno vodi borba. Svedočimo povlačenju reproduktivnih prava, jačanju desnice i povratku teze o „ženskoj ulozi“, verbalnom nasilju ili najblaže rečeno nepristojnosti u sudnici kad žena svedoči o pretrpljenom seksualnom nasilju, na upit o ustavnosti vraća se Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

S druge strane, u nekim zemljama svedočimo i o pozitivnim promenama, poput omogućavanja bolovanja u vreme menstruacije za žene u Španiji. Takođe smo imali slučaj Škotske koja je obezbedila besplatne uloške za sve osobe koje imaju menstruaciju. Širom, Evrope se takođe smanjuje i porez na menstrualne proizvode. Međutim, pomaci su mali i retki, a različita javno otvorena pitanja još uvek nisu došla do stola na kojem se o njima odlučuje.

Iako sam razmišljala i želela da priču o Letnjim feminističkim susretima okrenem u pozitivnom smeru i pričam o prijateljstvu i solidarnosti kojoj sam svedočila kao posmatračica celog trodnevnog skupa u Bezdanu, ipak sam odlučila da se ovaj tekst posvetim urgentnosti feminističke borbe. Normalno, ne zanemarujući važnost umrežavanja do kojeg ovakvi skupovi dovode, a nakon čega borba može postati još žustrija.

Foto: Ana Adžić

Kada pričamo o problemima sa kojima se žene suočavaju, neophodno je naglasiti da je svaka prepreka za ženu iz urbane sredine, deset puta gora kada govorimo o ženi iz ruralnijih područja. Pogotovo kada govorimo o izuzetno patrijarhalnoj Srbiji, situacija za ženu i njena prava su daleko gora u odnosu na ženu iz Beograda. To je takođe slučaj kada govorimo o pitanju žena iz marginalizovanih grupa, one pored toga što su žene osećaju pritisak zbog toga što su Romkinje ili članice LGBTIQ+ zajednice. 

U tome vidim najveći značaj Letnjih feminističkih susreta, mogućnost da se čuju perspektive žena iz različitih grupa i sredina. Njihove perspektive i iskustva su izuzetno dragocena i važno  ih je čuti, uvažiti i na kraju ukoliko je neophodno reagovati i pomoći. 


Prvi zvaničan panel Letnjih feminističkih susreta pod nazivom „Aktivna žena – aktivna zajednica“ moderirala je Aleksandra Mališić, članica organizacije Befem. Učesnice panela bile su Emilija Milenković, Aida Paljevac i Ljiljana Nešić. Sve učesnice vodile su i vode različite vrste borbi na lokalu. Pričale su na koje sve načine se bore i sa kakvim teškoćama se suočavaju. Ljiljana i Žene za mir pomažu ugroženim ženama u Leskovcu, tako što ih edukuju i daju im voće koje uzgajaju u svom voćnjaku kako bi mogle da ga prodaju. Takođe od tog voća prave rakije koje isto tako daju ženama za prodaju.

Foto: Ana Adžić

Međutim, nailaze na različite teškoće ukoliko žele da se organizuju i naprave promenu u svom mestu. Ljiljana je svedočila da je mnogo puta bila hapšena, a da institucije u Leskovcu na sve načine pokušavaju da opstruiraju njihov rad. Kako kaže Aida: „Gde god da se žene pobune, a pogotovo ako je u pitanju mala zajednica, one su odmah targetirane“. Kako Emilija kaže, sredine iz kojih one dolaze su izuzetno patrijarhalne. Aida navodi i da su neretko nazivane „stranim plaćenicama“ i da se u njihovim sredinama veruje kako one dobijaju nekakve direktive iz Beograda, dakle da ne postoji razumevanje za njihovu borbu, već se na nju gleda kao na neki strani objekat.

Drugi panel, odnosio se na žensko zdravlje u 21. veku. Panel je moderirala Dejana Stošić, a učesnice su bile Mina Hagen, doktorka psihologije, Jovana Mrdalj članica organizacije Ženska inicijativa „Roze zastava“  i vizuelna umetnica Ivana Smiljanić. Mapirani su najvažniji problemi, ali je stečen dojam da se o ženskom zdravlju veoma malo razgovara u javnim diskusijama. Mina Hagen govorila je o perimenopauzi i o teškoći dijagnostikovanja ovog problema, kao i o tome koliko je zanemaren uticaj hormona na mentalno zdravlje žena. 

Više o perimenopauzi možete pogledati u videu iznad.

Kroz lične priče koje je Ivana iznela, može se zaključiti da je  još jedan od velikih problema nivo apatije prema ženama unutar zdravstvenog sistema. To smo takođe još ranije mogli da vidimo u svedočenjima o njihovim iskustvima sa bolničkim osobljem tokom porođaja. S druge strane, kao primer pozitivne akcije imali smo Jovanu čija je organizacija uspela da uvede besplatne uloške ze žene na četiri univerziteta u Srbiji. Međutim, kako kaže ovo nije dovoljno već im je cilj smanjivanje poreza na menstrualne proizvode koji u Srbiji iznosi 20%.

Priče koje su sa nama podelile Ana Isaković i Ivana Smiljanić na poslednjem panelu tog dana, izuzetno su privatne. Ono što mogu da kažem jeste da niko u publici nije ostao ravnodušan, ali da smo sve stekle utisak o dve veoma jake žene koje su kroz svoj umetnost uspele da iskažu traumu koju su preživele i na taj način se sa njom bore.

U savremenom „umreženom“ društvu, ne možemo govoriti o aktivizmu, a da ne spomenemo internet aktvizam. Poslednji panel na ovogodišnjim Letnjim feminističkim susretima ticao se upravo ženskog aktivizma na digitalnim platformama. Panel je moderirala Hristina Cvetičanin Knežević, a učestvovale su Milica Jovanov iz organizacije Irida, Milica Crvenjakov, autorka profila „draga devojčice“ i Danica Đorđević, članica neformalne grupe „feminizam je za svakoga“.

Foto: Ana Adžić

Hristina je istakla važnost digitalnog umrežavanja i aktivnosti feminističkih kolektiva na mrežama, s obzirom na to kad pogledamo trenutno stanje sveta i sve veće ućutkivanje različitih glasova. Danica je istakla da je važno da postoji vidljivost akcija feminističkih organizacija na mrežama, jer je to najbolji način da se dođe do decentralizacije znanja i iskustava. Sve tri su podelile iskustva sa negativnim komentarima, ali ističu da je bez obzira na to feministička borba na mrežama izuzetno važna.

Iako sam ovim tekstom želela da mapiram sve probleme koje još suočavaju feministički pokret, ipak ne želim da završim ovaj tekst sa deprimirajućom notom. Naime, ono što sam shvatila na radionici koju su prvog dana vodile Jelena Štulić i Ružica Rakinić, jeste to da iako imamo još mnogo borbe ispred nas, iza nas se nalaze velika feministička postignuća. Kako individualna, tako i kolektivna. Mnogi akti koje činimo svakodnevno, mogu biti deo promene ma koliko mali bili. 

Promene se stvaraju svakog dana, mi svojim mikrodelovanjem, ukazivanjem na mizoginiju ili edukovanjem okoline o feminizmu, pomažemo u rastvaranju patrijarhata. Međutim, to ne možemo i ne moramo da radimo same. Kako je i rekla Ljilja Nešović: „Hajde da budemo podrška jedna drugoj“, da u ovu borbu uđemo zajedno i solidarno, jedna(i) uz drugu(e).

Naslovna fotografija: Magdalena Cvetković

Teodora Šulj
Teodora Šulj
Studentkinja sociologije i feministkinja, uglavnom u procesu prokrastinacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još