Preoravanje Fruške gore i druge ekološke pretnje od početka godine

Srbija – zemlja rekordera u svim oblastima. Tenis, košarka, atletika, ekološke katastrofe, …

Osvrnimo se na ekološke incidente koji su se desili za ova kratka dva i po meseca, a imaju nepovratne posledice, ili prete nepovratnim posledicama.

PREORAVANJE PAŠNJAKA NA FRUŠKOJ GORI

Fruška gora beleži najveću uzurpaciju u jednom komadu do sad – preoravanje 30 hektara pašnjaka, koje prodiru i granice Nacionalnog parka. Na ovom tlu živele su strogo zaštićene vrste ptica, ali i zaštićene vrste biljaka, među kojima i jedna vrste orhideja.

I dalje se utvrđuje ko je počinilac ove katastrofe, ali čak i ako se utvrdi, smatra se da je počinjena šteta nepovratna. „Lokalni uzurpatori su još pre nekoliko godina nezakonito zaorali prvi pašnjak (parcela broj 385 KO Grgurevci) koji je ni manje ni više na teritoriji Nacionalnog parka. Niko od odgovornih nije reagovao na ovo. Uzurpator je tako ohrabren nastavio da zaorava nove parcele i obrađuje ove već zaorane pašnjake, dok je u pozadini izgleda obezbeđivao i pravo zakupa ne samo na parcelama koje je već uzorao, već i na parcelama koje će tek uzorati”, rekao je planinar Goran Vučićević za Danas.

foto / Odbranimo šume Fruške gore

Vučićević je dodao da ljubitelji prirode godinama unazad samoinicijativno čiste pašnjake Fruške gore, u nadi da će se na njih vratiti tekunice, ali njihov poratak na preorane pašnjake nije moguć. Što oni ispredaju godinama, uzurpatori oparaju preko noći.

Kontaktirani su Zavod za zaštitu prirode i Inspekcija zaštite životne sredine, međutim, u trenutku pisanja ovog teksta ništa nije konkretno učinjeno. JP „Nacionlani park Fruška gora” i Pokret „Odbranimo šume Fruške gore” aktivno rade na rešavanju ovog problema.

TROVANJE PTICA KOD KIKINDE

Prema orintolozima, ovo je najveći pojedinačni pomor ptica usled trovanja u ovom delu Evrope. Na poljima kod sela Nakovo pronađeno je više od 800 mrtvih ptica (od kojih je najmanje 434 gačca, lovostajem zaštićene vrste, i 373 čavke koje zakon štiti kao zaštićenu vrstu).

foto / Stefan Prekajski / Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

I dalje se ne zna ko je odgovoran za ovo masovno trovanje. Pored toga što je sama po sebi strahovita činjenica da je ovoliki broj ptica otrovan, njihovo ubijanje je daleko od jedine posledice. Kako je sve u ekološkim sistemima povezano, ovo nije izuzetak. Naime, ubrzo nakon pronalaženja ptica podiglo se pitanje bezbednosti orlova krstaša na toj teritoriji, budući da je pored Nakova jedan par orlova krstaša počeo tu da pravi gnezdo, a veliki broj otrovanih ptica po poljima gotovo izvesno može da privuče orlove i ubije ih.

Dalje, gačci su veoma bitna vrsta za druge životinje, ali i za ljude. „Oni prave gnezda i za sebe, ali i za sove i vetruške koje su glavni kontrolori brojnosti glodara. Kada stradaju vrane, ptice grabljivice ostaju bez gnezda i napuštaju staništa, a ubrzo potom eksplodiraju brojnosti voluharica, miševa i pacova koji napadaju useve. Verujem da javnost svakog dana treba podsećati da je region Vojvodine najobešumljeniji predeo Evrope gde je retkost videti drvorede i šumarke, a često nema ni pojedinačnih stabala. To su osnovni razlozi koji su doveli do prenamnoženja glodara i velikih šteta na usevima prošle i ove godine”, rekao je Stefan Prekajski, biolog zaposlen u Društvu za posmatranje i proučavanje ptica.

PREVRTANJE VAGONA SA FOSFORNOM KISELINOM KOD RUME

Elixir group, firma koja je jedan od najvećih zagađivača u Šapcu, vlasnica je vagona koje je prevozio voz koji je iskočio iz šina na železničkoj stanici u Rumi. U vagonima se prevozila fosforna kiselina, a njih četiri se tom prilikom prevrnulo. Ustanovljeno je da nije došlo do curenja iz vagona, ali razlozi za brigu i nepoverenje postoje. Podsećamo, Elixir group je bio vlasnik amonijaka koji se izlio u Pirotu 2022, usled čega je hopsitalizovano pedeset osoba. Alarmantna je činjenica da Srbija prednjači u broju iskliznuća na železnici u poređenju sa Evropskom unijom, uzevši u obzir da se skoro 100 opasnih materija prevozi našim prugama. U periodu od 2020-2022. Srbija broji 194 iskliznuća, dok 18 država EU zajedno broji oko 180.

foto / Ozon.rs
Ina Stanković
Ovo ćete srediti u montaži.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još