Sebe nazivaju entuzijastama i zaljubljenicima u arheologiju i istoriju. Smatraju se amaterima u arheološkoj disciplini, iako je šteta koju čine daleko od amaterizma i još dalje od zakonskih okvira Republike Srbije. Oni su divlji kopači, krijumčari i preprodavci kulturno-istorijskog nasleđa.
Ko su divlji kopači i čime se bave?
Naoružani metal detektorima i alatima za kopanje, divlji kopači su osobe koje se bave ilegalnim narušavanjem kulturnih dobara time što prekopavaju postojeća arheološka nalazišta i lokalitete. Artefakte koji završe u njihovim rukama preprodaju domaćim i stranim kupcima i kolekcionarima starina. Nekolicina koja pronađene predmete ne preproda, zadrži ih u privatnoj kolekciji. Mnogi bi rekli da ne postoji šteta u tom postupku sve dok se predmeti ne preprodaju na crnom tržištu. Ono što ispada iz okvira ove, naizgled idilične slike je činjenica da Krivični zakonik sve ove postupke narušavanja zaštićenih površina kažnjava novčanom kaznom i pritvorom u trajanju do pet godina.
„Prodaja nelegalno iskopanog kulturnog nasleđa je izuzetno unosan sektor crnog tržišta. Brojni arheološki predmeti iz naše zemlje mogu se naći na platformama za prodaju na internetu, ali ogromne količine kulturnih dobara završavaju i na aukcijama u drugim zemljama Evrope i sveta.”– rekao je za Zoomer Dimitrije Marković, član Upravnog odbora Fondacije Neozoik
Svetski dan arheologije u Srbiji prošao je daleko van granica javne pažnje. Subotu, 21. oktobar 2023. godine obeležio je prilog Nove S o dečaku koji svojim detektorom za metal iskopava novčiće.
„To pokazuje da su zakazali svi – i školski program i lokalne samouprave i medijski servisi, ali i arheolozi koji su, možda, nedovoljno bučni. Sama pominjanja ovog problema su veoma retka u javnosti, a o slučajevima primene zakona i kažnjavanja da ne pričamo.” – nastavlja Marković.
Zašto su divlji kopači opasni?
Arheologija je nauka o kulturnim slojevima. Ti kulturni slojevi predstavljaju različite epohe u kojima su ljudi naseljavali neko mesto, a koje je za sobom ostavilo sloj unutar zemlje. Jednom kada se taj redosled kulturnog naslojavanja ošteti vađenjem artefakata gubi se bitan kontekst koji je od velike pomoći u pravim arheološkim istraživanjima. Ilegalno kopanje ne samo da šteti u materijalnom, vrednosnom smislu nalaza, već narušava raspored zemljanih slojeva ispod površine, kao i postojeće artefakte koji nisu iskopani. Jednom iskopan kulturni sloj postaje nepovratna zbrka – kako unutar, tako i na površini zemlje.
„Naučno gledano, najveći problem do koga divlji kopači dovode je uništavanje konteksta iz koga je određeni predmet izvučen. Primera radi, neko će metal detektorom izvući bronzani rimski novčić, ali neće mariti da li je tim ukopom rasturio grob rimskog deteta i još manje će mariti da li je taj novčić stajao u ruci, ili je bio na grudima i neće ga interesovati da sazna da li je to deo porodične grobnice, iz kog je perioda, kako su ti ljudi živeli, od čega su umirali – jedino će ga zanimati da je našao bronzu.” – dodaje Marković.
Divlje kopanje, kao destruktivan čin briga je brojnih institucija: od lokalnih, manjih muzeja, do Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Postavlja se pitanje kako savest i moralna načela običnog pojedinca mogu uticati na problem krađe i preprodaje arheoloških nalaza. Ključ leži u društvenoj odgovornosti, edukaciji kako mladih, tako i onih malo starijih o problemima vezanim za zaštitu kulturne baštine.
„Kratkoročni način je pojačano zakonsko kažnjavanje koje bi bilo propraćeno od strane medija. Dugoročni način je kontinuirana, višegodišnja edukacija najmlađih, veće prisustvo arheologije u školskom programu i u medijima, razvoj NVO sektora koji bi se temama kulturnog nasleđa bavio na kreativan i mladima prijemčiv način, veće uključivanje opšte populacije u arheološka iskopavanja.”– ističe Marković.
Sa druge strane…
Iako postoji volja da se situacija vezana za očuvanje kulturnog nasleđa popravi, nekolicina studenata je uvidela da su potrebni dodatni napori za edukaciju mladih, te je tako nastala Fondacija Neozoik. Ova fondacija bavi se organizovanjem edukativnih događaja, seminara i radionica u cilju popularizovanja nauke.
„Odlučili smo da se edukacijom bavimo postepeno, kroz širenje svesti među mlađim generacijama kako bi oni mogli jednoga dana da kroz različite mreže iskomuniciraju šta je okej, a šta ne. Ako mladima stavljamo do znanja što je bitno da čuvaju kulturno nasleđe svoga kraja, možda se pokrenu i neke lokalne inicijative.” – objašnjava nam Maša Bogojević, članica Neozoik-a.
Naša sagovornica ističe Arheonicu i Od gline do figurine, kao jedne od mnogih projekata za najmlađe na kojima je fondacija radila. Reč je o nizu radionica u osnovnim školama širom Srbije koje su za cilj imale da edukuju osnovce o arheologiji i srodnim naučnim disciplinama. Pored aktivnosti za najmlađe, Maša ističe projekat Ponovo (ne) radi Vajfertova pivara, usled kog je na lokalnom nivou pokrenuta inicijativa za obnavljanje i očuvanje najstarije pivare na balkanu.
U konačnici, problem divljih kopača je slojevit i zahtevan za rešavanje u kratkom vremenskom periodu. Ukoliko svako na individualnom nivou preduzme nešto da edukuje sebe i svoju lokalnu zajednicu i podrži inicijative kao što je Neozoik, rešavanje pitanja narušavanja kulturnih dobara može imati izvestan kraj u kome se obrazovanjem i znanjem staje na put zloupotrebi nasleđa na koje svi imamo podjednako pravo.
