Gotovo da ne postoji građanka ili građanin ove zemlje koji u prethodnih dva meseca nije čuo za brojne pogodnosti koje su institucije stavile pred svoje građane. Od trgovinske akcije „Bolja cena“, novih studentskih kartica, umanjenja računa za struju, do jednokratne novčane pomoći za penzionere i ugrožene građane – odakle zakoni i moral prestaju da deluju i od kog momenta kreće predizborna kampanja?
Za šta smo se izborili pred izbore?
Parlamentarni, pokrajinski, lokalni i beogradski izbori očekuju nas u nedelju, 17. decembra. Nekoliko nedelja pred raspisivanje izbora započet je proces donošenja ekonomskih olakšica za stanovništvo. Prva u nizu je akcija „Bolja cena“ sa ciljem da omogući jefitinije proizvode za potrošače. Zatim su se isprepletale nove i stare studentske kartice, čija svrha po objavljivanju nije bila jasno definisana, a sada je izvesno da će pored popusta biti i u identifikacione ali i platne svrhe.
„Problemi građana treba da se rešavaju sistemski, a ne tako da im se nešto „poklanja” s vremena na vreme, posebno pred izbore. Čak i ako se takve aktivnosti mogu nazvati legalnim, što se može čuti u nekim medijima, one nisu legitimne i nisu deo onoga što nazivamo vladavinom prava.“ – istakao je za Zoomer Predrag Rava, predsednik Društva novinara Vojvodine.
Tridesetog novembra najstarije sugrađane je sačekala jednokratna novčana pomoć od 20.000 dinara. Pored toga, penzioneri čija je penzija nešto manja od 22.000 i socijalno ugroženi će tokom grejne sezone moći da ostvare umanjenje računa za struju u iznosu od 1000 dinara.
„Reč je, naravno, o populističkim predizbornim potezima kupovine najsiromašnijih birača, što je praksa koja u Srbiji nije od juče.“ – objašnjava za Zoomer Dinko Gruhonjić, programski je direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Kako Gruhonjić naglašava, u pitanju je „kontinuitet laži i prevare” koji se ogleda u predizbornim merama i obećanjima, a ako se to dovede u vezu medijske promocije od predsednika direktno i lično, može se zaključiti da je reč o tipu manipulacije javnim mnjenjem i prostorom.
„Prema određenim odredbama zakona neophodno je naglasiti da li se nastupa kao predsednik Republike ili kao neko ko predstavlja političku stranku. U slučaju predsednika Republike Srbije, ta granica nije jasna. Štaviše, na taj način predsednik deli građane, umesto da ih sve zajedno predstavlja.“ – nastavlja Rava.
Vest o tome da nam predsednik lično promoviše svoje ili državne uspehe nije novitet, ali kada se u vrtlogu predizborne kampanje nađu obični građani, teško im je da iza ekrana jasno i nedvosmisleno uoče kampanju.
Naš sagovornik iz Društva novinara Vojvodine se u intervjuu za Zoomer, osvrnuo na medijsku manipulaciju, kao i na pisma koja su stizala penzionerima: „Nikada mi nije bilo jasno kako se veći broj starijih sugrađana ne uvredi na sve to, jer podrazumeva se da su oni iskusniji i zreliji, ali i da ne mogu da budu ucenjeni, na primer, gubitkom posla. Svakako, kada pominjemo pisma adresirana na penzionere, treba napomenuti da je veoma kažnjivo da se prikupljaju lični podaci u te svrhe. Novčane kazne su veoma visoke, a za službena lica su predviđene i zatvorske.”
Deus ex machina
Koliko često se čuje za pojam funkcionerske kampanje? Široj javnosti je ovaj pojam verovatno manje poznat u terminološkom smislu, ali su ga svi manje-više svesni u praksi.
„Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promovisanje političke partije. Znači, funkcionerima je zabranjeno korišćenje javnih resursa tokom izbornih aktivnosti učesnika na izborima, kao i pozivanje građana da glasaju za njih.” – objašnjava Rava.
A u praksi to izgleda ovako: „Ovde je odavno postalo „normalno“ da je „vest“ kada, recimo, neki gradonačelnik preseče crvenu vrpcu i „otvori“ neki lokalni put, iako bi moralo da se podrazumeva da je to njegov svakodnevni posao: da troši budžetske novce, to jest naše novce, na zakonom propisan način.” – nadovezuje se Gruhonjić.
O brojnim nedoumicama i neregularnostima vezanim za izborni proces u Srbiji moglo bi se pričati dugo i iscrpno ali su opšti zaključci ti da živimo u zakonski pristojno regulisanoj zemlji, u kojoj se oni ne poštuju. Jasna zabrana funkcionerske kampanje u Zakonu za srečavanje korupcije i njegovog direktnog kršenja samo je jedan od primera disharmonije demokratije u specifičnim, izbornim okolnostima.
„Mi smo zapravo već više od dve decenije u takozvanoj anomiji, u nekoj vrsti društvenog vakuma, sa propisanim demokratskim vrednostima, ali koje zapravo nikad do kraja nisu postulirane kroz javne institucije.” – dodaje Rava.
U susret isplati jednokratne novčane pomoći za penzionere i socijalno ugrožene i novih studentskih kartica možemo sebi postaviti pitanje koliko vredi jedan penzioner, student i čovek na margini. Da li je cena ljudskosti jednaka računu za struju i koliko košta glas na izborima u Srbiji?
„Naša tradicija ne samo autokratskog vladanja, već i podaničkog mišljenja je gotovo jedina politička tradicija koju imamo: jedan čovek kao politički bog koji se razume u sve i rešava sve, kao onaj Deus ex machina iz antičkih tragedija.” – zaključuje Gruhonjić.
