I ove godine naša Jaćko je ilustrovala sve važne događaje kojima smo svedočili. Od osnivanja Zoomera, do današnjeg dana, one su svedočanstvo o jednoj epohi – a najvažnije događaje koji su obeležili godinu za nama predstavljamo vam danas iz njenog ugla.
ŽENSKA REVOLUCIJA U IRANU
Nakon što je devojka preminula posle hapšenja zbog „loše nameštenog hidžaba” u Iranu prava revolucija – zahteva se ne samo ukidanje moralne policije (što je najavljeno, ali je diskutabilno da li će se desiti) već pad režima koji sprovodi šerijatske zakone. Odgovor države je brutalan – ljudi koji protestuju su prebijani, hapšeni, a neki su i osuđeni na smrt. Iako je ovo široko pokrivena tema na Zoomeru, Jaćko sjajno ilustruje celu priču bez ijedne reči.
EKOLOŠKI PROTESTI U SRBIJI
U Srbiji je prava ekološka revolucija jer je ugrožavanje životne sredine sveprisutno – od najnovijeg izlivanja amonijaka, preko katastrofalnog zagađenja vazduha u Beogradu i većim gradovima, do sveopšteg zagađenja u gradovima poput Majdanpeka. I pored zastrašivanja, praćenja dronovima i hapšenja – aktivisti ne odustaju od bobre. Ni za planinu Staricu koja je na ilustraciji, ni za Šordoš, ni za dolinu Jadra, ni za ostatak Srbije.
AKO SE PLAŠIŠ MRAKA, ZAPALIĆEMO GRAD
Sa ovom parolom Jaćko je objavila ilustraciju inspirisanu silovanjem devojčice u Prištini, a parola je kasnije postala obeležje i protesta protiv objavljivanja intervjua sa serijskim silovateljem u tabloidu Informer. Femicid i nasilje prema ženama u različitim oblicima, uz prateće medijsko nasilje, obeležilo je i ovu godinu i bio nažalost čest motiv.
MEDIJSKE (NE)SLOBODE
Kao što je ilustrovala medijsko iživljavanje nad žrtvama, tako je prikazala i zločine prema novinarima. Prema izveštajima, oni su u porastu – negde je nasilje suptilnije i manje jasno vidljivo kao u Srbiji gde se ogleda pre svega u pritiscima i pretnjama, a negde vrlo otvoreno i direktno. Motiv ove ilustracije je ubistvo novinarke Shireen Abu Akleh koja je izveštavala o ratu u Palestini.
KULTURA SEĆANJA
I ove godine Jaćko je obeležavala sve važne datume i održavala kulturu sećanja na žrtve ratova na ovim prostorima – kako u vreme Drugog svetskog rata, tako i ratova devedesetih godina. Bez kulture sećanja i priznavanja prošlosti – nema ni mirne i sigurne budućnosti na Balkanu. Motiv ilustracije je 30 godina od početka opsade Sarajeva i belo platno, slično onima koja su štitila građane/ke Sarajeva od snajpera tokom rata u BiH, postavljeno u centru Sarajeva u ponedeljak, 4. aprila.
SMRT RUDARA
Napisaćemo samo isto što i Jaćko: Zlatković Darko – 1979. godište, Trivunac Nenad – 1985. godište, Grujić Radovan – 1975. godište, Petrović Petar – 1991. godište, Čokorilo Branko – 1966. godište, Zlatanović Branislav – 1967. godište, Živković Bratislav – 1963. godište, Stajić Bojan – 1988. godište.
