Naš današnji gost i heroj mladosti je Igor Čoko, fotograf i vizuelni antropolog, koji je svoju novinarsku profesiju napustio kako bi mogao da se bavi dokumentovanjem autentičnih životnih priča kroz svoje edicije. Igor daje prostor onima koje često ne vidimo i kojima se javni prostor često uskraćuje. Igor nas je sproveo kroz delove svoje biografije, i fotogafije.
Igor je tokom krize i karantina uspostavio neku svoju rutinu, prilagodio se izmenjenim životnim i društvenim uslovima i pronašao način da funkcioniše. Čini se da je njegov stav o životu i radu gotovo identičan – deo njegovog posla jeste da otkriva i beleži magiju svakodnevice svojim objektivom. Zahvaljujući pitanju prethodne gošće, Lune Lu, dao je i tehnički, ali i stručni komenrtar na sopstveno stvaralaštvo, kao i metodologiju koju koristi kako bi do njega došlo.
“Ako si u priči, onda si u piči – moraš biti što bliže da bi priča bila što autentičnija”
Za Igora, odluka da upiše studije antropologije došla je iz novinarskog iskustva, od koga je u jednom trenutku odustao, jer je za njega bavljenje medijima izgubilo svaki smisao. Tako je došlo do promene perspektive – fotografija, koja u novinarskom poslu zauzima sekundarno mesto, postaje primarni način izražavanja. Antropologija je ovoj kombinaciji novinarstva koje podrazumeva snagu pisane reči, i fotografije, koje se oslanja na vizuelno dokumentovanje, dala, kako Igor kaže “poseban začin”.
“Spoznaje koje nosimo iz iskustva studiranja antropologije bile su presudne da stvari vidim dosta drugačije i dosta konciznije nego što ljudi to gledaju iz obične perspektive. To je blagodet – imati kulturološku pozadinu svega čime se baviš i sa čime se suočavaš, ali i mogućnost da taj mehanizam isprobaš u praksi”
Iako je jako nezgodno pitati fotografa da izabere jednu fotografiju koja simbolzuje njegovo sigurno mesto, Igor nije odabrao svoju, već fotografiju kolege, Imre Saba, koja nosi nosi naziv “Čarobnjak iz Oza” iz 1993. godine.
“Fotografija je nastala u vreme one velike krize i inflacije, na njoj vidimo red ispred pozorišta, jedan od autentičnih redova vezan za to vreme, red za namirnice. Fotografija me je podsetila na vreme koje živimo sada, koje je ponovo prožeto redovima, čekanjima, iščekivanjima, s tim što smo tada imali opciju da se pomaknemo negde iz te realnosti, sada nemamo kud”
Igor je urednik digitalnog magazine Grain, koji smo mi nazvale zrncem slobode za fotografe. Grain ne robuje tržiištu i ne podleže cenzurama, jedine granice koje postoje za umetnike su etičke i moralne. Fokus magazina je na zaokruženom narativu, u njemu ima mesta samo za umetnike koji fotografijom imaju šta da kažu, i znaju kako da kažu.
“Grain se bavi aktuelnim, društveno-političkim temama, na jedan vrlo transparentan način – to je prostor koji poštuje slobodu izbora i slobodu narativa”
Sa Igorom smo pričale i o Karabumi, njegovom getu ili Maloj Kolumbiji, njenom šarmu, kao i o načinima na koje njegove fotografije nastaju. Igor je sa nama podelio i svoju omiljenu pesmu, iz vremena kada je underground bio underground i “kada je rokenrol imao mnogo više smisla nego danas”, nastalu u egzilu jugoslovenskih umetnika. Otkrile smo vam delić razgovora sa Igorom, a ostale zanimljive detalje možete preslušati u četrnaestoj epizodi podcasta Mladost.
Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica.
Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.
