U današnjoj epizodi razgovarale smo sa Minjom Bogavac, dramaturškinjom, feministkinjom, antifašistkinjom, talentovanom heroinom mladosti koja je najbolja prijateljica umetnosti i kulture, i kao takva, najbolja prijateljica svih nas. Razgovor nas je sproveo kroz delove Minjinog rada i borbe, ali i kroz njena sigurna mesta i izvore večne inspiracije. U petnaestoj epizodi podcasta Mladost, razgovaramo sa direktorkom Šabačkog pozorišta, ali – nedirektorski.
Za Minju, gostovanje u našem podcastu predstavlja povratak u mladost i povratak kući, s obzirom na to da je Centar E8 rastao i sazrevao zajedno sa Minjom. Naš prethodni gost, Igor Čoko, napravio je sjajan uvod u ovu emisiju, postavivši Minji pitanje odakle joj snaga da se odupre svim pritiscima i izađe na kraj sa svim izazovima, imajući u vidu činjenicu da rad u kulturi nije nimalo lak. Tako smo se dotakle koncepta snage, israjnosti i izdržljivosti, kao i njihovih izvora.
“Za sebe nikad ne bih rekla da sam snažna žena, ja sam samo žena koja ume da se loži”
Iako saveti “starijih” često umeju da obeshrabre, entuzijazam i loženje su, osim talenta, neophodni saveznici u svakodnevnoj borbi. Za Minju, ne postoje granice između umetnosti, aktivizma, rada i vrednosti. Nekad snage i ponestane, ali i to se, kako naša sagovornica otkriva, leči – tako što se ukrade malo vremena za sebe, prijatelje i podsećanje da je voljena i da voli. Kada smo je pitale kako je biti glasna i talentovana žena na javnoj sceni, juče, danas i sutra, otkrila nam je jedan trik doslednosti.
“Sve stvari – svoje stavove, razmišljanja i slično, činim javnim, pa ako dođe trenutak kada bi ti stavovi mogli da se kompromituju, kada bi bilo najlakše da možda izdam nešto što sam kazala, ja se dosetim da nemam prava to da radim. Moje reči su zapisane i izgovorene javno”
Za Minju, bivanje u javnosti nosi veliku odgovornost, prema sebi i društvu. Zato joj je bitno da uvek govori ono šta misli, i tako se zauzima za ono u šta veruje. Takve prakse često dovode do neprijatnih situacija, ali za Minju nema kompromisa, jer ako ne branimo svoje stavove, ne ostaje nam praktično ništa.
“Zapravo, tad kad je teško, samo tad se i važi”
Za fotografiju svog sigurnog mesta, Minja je odabrala “svemirski punjač”, nama poznatiji kao spomenik Neznanom junaku na Avali. Za Minju, to je vrh grada, i ona se tamo sa svojim prijateljima penje “češće nego zvaničnici”.
“Nema tog problema, koji, kada legneš na taj crni mermer, sa tim pogledom, ne može da se reši”
Razgovarale smo i o rodu, rodnim ulogama i njihovoj dekonstrukciji, koje su, iz Minjine perspektive, neudobne cipele koje žuljaju i dečake i devojčice. Zato je sloboda hodati bos, van cipela roda i van ograničenja društvenih normi, jer nećemo koračati sami, i pronaći ćemo podloge koje nisu toliko neprijateljske kako nam se s početka čine. Vrednosti o kojima Minja javno govori, često nisu deo mejnstrima, pa smo je pitale o čuvenoj “crvenoj liniji” koju je artikulisala kroz jednu od svojih predstava.
“Ako osetim da je nešto nepravda, moja je građanska dužnost da na nju reagujem”
Dotakle smo se i rada sa mladima, koji Minju čini večno mladom i snažnom, i koji otvara prostore za političku artiklaciju različitih stavova. Pričale smo i o potrebi za stalnom edukacijom, koju nam pruža i predstojeća MAN konferencija, koja slavi svoj deseti rođendan. Minja je za nas odabrala pesmu druge sjajne umetnice, koja je, kako kaže “puna optimizma, puna dobrog loženja i gasa”. Ostale detalje našeg razgovora sa Minjom Bogavac otkrijte u petnaestoj epizodi podcasta Mladost.
Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica.
Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.
