OPEN BALKAN: Pitanja na koja nam nisu dali odgovor

U Srbiji je u toku predizborna kampanja i za treći april raspisani su lokalni, parlamentarni i predsednički izbori. Open Balkan inicijativa često je prisutna u medijskom diskursu, međutim konkretnih odgovora na mnoga pitanja još uvek nema.

Više o inicijativi Otvoreni Balkan: Šta je „Otvoreni Balkan” inicijativa i koje koristi imaju države članice?

Prema Sporazumu o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, Identifikacioni broj Otvorenog Balkana je jedinstven broj koji građani građanke sve tri zemlje mogu dobiti na portalima e-uprave ili na portalima za elektronsku identifikaciju. Preduslov za to je da građanin ili građanka imaju elektronski identitet izdat u okviru „registrovane šeme elektronske identifikacije u njegovoj zemlji”. Ovaj broj predstavlja, kako je navedeno, „dodatak na već postojeći elektronski identitet državljanina, koji mu daje mogućnost da primeni prava u okviru inicijative Otvoreni Balkan”. Početkom marta gradonačelnik Beograda prof. dr. Zoran Radojčić sastao sa gradonačelnikom Tirane Erionom Veliajem u Tirani, nakon čega je, prema pisanju regionalnih medija, izjavio da će izdavanje ovih dokumenata početi u aprilu 2022. godine.

Međutim, elektronska identifikacija je preduslov kako bi se obezbedio jednak pristup tržištu rada. Prema izjavi ministra finansija Vlade republike Srbije, Siniše Malog, od prvog januara 2022. godine biće prihvaćene jedinstvene radne dozvole za sve tri zemlje. Bez elektronske identifikacije, po svemu sudeći, to neće biti moguće.

Prema analizi Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada, građani i građanke Srbije, Albanije i Severne Makedonije „imaju pravo da se slobodno kreću, borave i rade” na teritorijama ove tri zemlje I jednak pristup tržištu rada. Kako bi ostvario pravo na slobodan pristup tržištu rada državljanin ili državljanka druge zemlje treba da registruje svoje podatke u skladu sa propisima, najkasnije 90 dana od ulaska u zemlju. Nakon što dobije Identifikacioni broj Otvorenog Balkana, i što elektronskim putem bude obavešten da je procedura registracije završena, stiče pravo na slobodan pristup tržištu rada, kao i omogućen boravak na teritoriji druge zemlje u trajanju od dve godine, uz mogućnost ponovne registracije. Tri države, članice „Otvorenog Balkana”, prema pomenutom sporazumu, priznavaće registrovane šeme elektronske identifikacije i povezaće svoje nacionalne eUprave.

Prema ovom Sporazumu, dogovoreno je i formiranje zajedničke komsije sa zadatkom da organizuje, koordinira i kontroliše aktivnosti u vezi sa primenom sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, koja ima obavezu formiranja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Sporazuma.

Izuzev informacija iz teksta sporazuma, javnost nije upoznata sa detaljima sprovođenja inicijative. Ostaje nejasno ko je zadužen za sprovođenje inicijative i da li je određen budžet za njeno sprovođenje, kao i da li je komisija predviđena sporazumom oformljena i ko je čini, te da li su e-uprave tri zemlje članice povezane i kada će početi izdavanje identifikacionih brojeva i jedinstvenih radnih dozvola. Tema Open Balkan inicijative nije bila predmet analize ekonomskih novinara u Srbiji, a dovoljno informacija nemaju ni profesori na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koje je ZOOMER kontaktirao. Svi su nas uputili na jednu adresu – državne institucije.  

S obzirom na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio direktno uključen u sve procese u vezi inicijative i da ne zvaničnih informacija o tome koja će institucija biti zadužena za sprovođenje projekta, ZOOMER je pokušao da odgovore na gore postavljena pitanja, kao i dodatna pojašnjenja o tome na koji način će biti pojednostavljene procedure dobijanja radnih dozvola i koje će prednosti imati mladi u ove tri zemlje, dobije od savetnice predsednika Suzane Vasiljević. Takođe, zahtev za pojašnjenjima upućen je i Privrednoj komori Srbije. Do trenutka zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao.

Suzana Vasiljević Foto: insajder.net

*Tekst je nastao u saradnji portala Zoomer i redakcije Community Reporters Albania. Ceo tekst možete čitati na BHS jeziku, albanskom,  makedonskom  i  engleskom jeziku.

Autori (Srbija): Nemanja Marinović, Nikolina Bonić, Marina Milosavljević, Borivoje Lazić; audio/video produkcija Luka Palić
Autori (Albanija): Brejdon Xhavara, Jeta Pera, Ardit Hoxha; audio/video produkcija Klajdi Jella

Naslovna fotografija: Председништво Србије / Димитрије Голл

Zoomer
Zoomerhttp://www.zoomer.rs
ZOOMER. Priča nove generacije.

Komentari

Leave a reply

Molimo Vas, unesite komentar
Please enter your name here

Preporučujemo

Instagram

Jachim zoomira nedelju

Preporučujemo

Najnovije

GLEDAJ

Još