Albanija i Srbija imaju težak istorijski prtljag. Raspad Jugoslavije, sukob na Kosovu i jednostrano proglašena nezavisnost koja je usledila stvorili su snažne fluktuacije u tenzijama između dva naroda.
Znaci normalizacije se primećuju između Srbije i Kosova, pre svega kao rezultat dijaloga koji promoviše Evropska Unija. Tvrdi se da će normalizacija odnosa dve zemlje prevazići simboličnog rukovanja, ali sve zavisi od sprovođenja bilateralnih sporazuma.
Politički odnosi i društvene razmene između kosovskih Albanaca i Srba i dalje su opterećeni tenzijama 90-ih, ali između Albanaca koji žive u Albaniji i Srba odnosi su izgleda malo topliji.
Tirana i Beograd su dva pokretačka centra inicijative „Otvoreni Balkan“. Kroz ovu novu inicijativu, koja ima za cilj da uključi zemlje Zapadnog Balkana, teži se unapređenju slobodnog kretanja dobara i građana, ali i razbijanju komunikacijskih barijera između dva naroda.
Za sada su samo Srbija, Albanija i Severna Makedonija deo ove inicijative, dok Kosovo i Metohija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora odbijaju da se pridruže.
Edi Rama, Aleksandar Vučić i Zoran Zaev sastali su se prvi put 10. oktobra 2019. godine u Novom Sadu, u Srbiji, kako bi bi napravili inicijativu čije je početno ime bilo „balkanski mini Šengen“.
Samo su Albanija, Srbija i Severna Makedonija pristale na pridruživanje, dok su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija odbile da učestvuju.
„Otvoreni Balkan“ je inicijativa saradnje tri zemlje regiona, Albanije, Severne Makedonije i Srbije i ima za cilj da u regionu Zapadnog Balkana što pre primeni četiri slobode Evropske Unije; kretanje ljudi, dobara, usluga i kapitala. Krajnji cilj inicijative je da omogući zemljama regiona da otvore svoje granice kako bi se olakšao život građanima, kao i poslovanje. Inicijativa je u okviru regionalne saradnje i u skladu sa Zajedničkim regionalnim tržišnim planom Berlinskog procesa, te joj se nisu usprotivile SAD i EU.
Da bi se ispunili postavljeni ciljevi, u okviru „Otvoreni Balkan“ inicijative održan je niz sastanaka na kojima su potpisani sporazumi između tri države članice.
Na prvom sastanku dogovoreno je da građani putuju sa važećom ličnom kartom do 2021. godine, da mogu raditi bilo gde u regionu i da im diplome budu priznate u celom regionu. Dogovoreno je i da se poveća saradnja protiv organizovanog kriminala, kao i da zemlje potpisnice pomognu jedna drugoj u odgovoru na prirodne katastrofe.
Na sastanku održanom desetog novembra 2019. godine fokus je bio na olakšavanju kretanja dobara i građana. Pandemija korona virusa je usporila process jer se tokom 2020. godine članice nisu mogle da sastajati fizički, te su odabrale da održavaju sastanke onlajn. Na prvom sastanku održanom uživo, nakon ublažavanja mera prouzrokovanih pandemijom korona virusa, jula 2021. godine u Skoplju predstavljen je novi naziv inicijative. Inicijativa je preimenovana iz „Mini Šengen” u „Otvoreni Balkan”.
Na ovom sastanku su trojica lidera potpisala nekoliko sporazuma koji predviđaju da će tokom 2023. godine kretanje građana i dobara postati slobodno i nesmetano između Albanije, Srbije i Severne Makedonije. Drugi sporazum zasnovan na zelenoj agendi odnosi se na zaštitu i spasavanje od prirodnih katastrofa na Zapadnom Balkanu. Na ovom sastanku dogovoreno je slobodno kretanje na tržištu rada između zemalja kroz davanje radnih dozvola za građane koji žele da rade u ovim zemljama. Albanija je u decembru 2021. bila domaćin zemljama Zapadnog Balkana, ali su zemlje uključene u inicijativu ostale iste, jer su Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ponovo odbile da se pridruže inicijativi.
Zemlje potpisnice „Otvoreni Balkan” inicijative potpisale su ukupno 9 sporazuma koji se odnose na mobilizaciju ove tri zemlje u pogledu suočavanja sa prirodnim katastrofama, olakšavanja uvoza i izvoza dobara, lakog pristupa tržištu rada i dobijanja boravišnih dozvola, kao i u pogledu elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana, saradnje u oblasti veterine, bezbednosti hrane i stočne hrane i fitosanitarija na Zapadnom Balkanu, te saradnje u oblasti akreditacije na Zapadnom Balkanu.
Vučić je tokom sastanka rekao da će zemlje uključene u ovu inicijativu poštovati dogovore, te da će spasilačke jedinice i jedinice za vanredne situacije međusobno sarađivati kako bi se izbegle tragedije koje mogu zadesiti Albaniju, Severnu Makedoniju i Srbiju. Međutim, kritična situacija sa požarima sa kojima se Albanija suočila u leto 2021. godine pokazala je da dogovori nisu bili funkcionalni i da su albanskim vatrogascima u pomoć pritekle njihove kolege sa Kosova.
*Tekst je nastao u saradnji portala Zoomer i redakcije Community Reporters Albania. Ceo tekst možete čitati na BHS jeziku, albanskom, makedonskom i engleskom jeziku.
Autori (Srbija): Nemanja Marinović, Nikolina Bonić, Marina Milosavljević, Borivoje Lazić; audio/video produkcija Luka Palić
Autori (Albanija): Brejdon Xhavara, Jeta Pera, Ardit Hoxha; audio/video produkcija Klajdi Jella
Naslovna fotografija: Председништво Србије / Димитрије Голл
